U ponedeljak, 22. novembra 2016. godine, s početkom u 10 časova, u Plavoj sali Skupštine grada Novog Sada održana je druga sednica Komisije za rodnu ravnopravnost. Sednicu je otvorila Mirjana Vasilić, predsednica Komisije, a pored članica Komisije, na sednici su učestvovale predstavnice ženskih nevladinih organizacija: ispred Organizacije za podršku ženama s invaliditetom IZ KRUGA – VOJVODINA Svjetlana Timotić, izvršna direktorka, i Ivana Zelić, koordinatorka SOS službe, a ispred Udruženja SOS Ženski centar koordinatorka Ivana Perić i Jelena Vesić.
U prvom delu sednice članicama Komisije predstavljene su aktivnosti i rad Organizacije IZ – KRUGA – VOJVODINA i SOS Ženskog centra, načini funkcionisanja SOS službi i izazovi sa kojima se suočavaju.
Svjetlana Timotić, izvršna direktorka Organizacije … IZ KRUGA – VOJVODINA predstavila je spektar delatnosti za podršku ženama sa invaliditetom: infocentar, besplatna pravna pomoć, organizovanje i promocija ginekoloških pregleda za žene sa invaliditetom i SOS služba namenjena podršci ženama sa invaliditetom u situacijama nasilja…:
– Često govorimo o ženama s invaliditetom kao nevidljivim žrtvama nasilja, zbog predrasude da žene s invaliditetom uopšte ne trpe nasilje, jer: – Ko bi digao ruku na nekoga ko izgleda tako / kreće se tako / osoba je s invaliditetom… Cilj nam je bio da društvenoj javnosti skrenemo pažnju na višestruku diskriminaciju žena s invaliditetom koje su u odnosu na druge žene pod većim rizikom od nasilja. Možda su ti oblici nasilja malo drugačiji – što treba prepoznati – i usluga SOS-a treba da bude dostupna svim ženama. Organizacija …IZ KRUGA – VOJVODINA usmerila je svoje aktivnosti na pitanja: Šta znači biti žena i imati invaliditet i koliko ta sprega utiče na to da budemo u većem riziku? Za žene izložene nasilju organizujemo besplatnu pravnu pomoć i psihološku podršku. Izlazak iz situacije nasilja je iz različitih razloga specifičan kada su u pitanju žene s invaliditetom. Pre svega je potrebno raditi na tome da žene razumeju kako uzrok nasilja nije invaliditet i da je nasilje sudbina svih žena. SOS telefoni su prva karika za kojom žena posegne kada odluči da preduzme nešto povodom situacije u kojoj se nalazi.
Ivana Perić, koordinatorka SOS Ženskog centra podsetila je na zajedničke principe rada SOS službi i istakla izazove na planu održivosti ovih usluga…:
– Principi rada SOS službi garantuju anonimnost, sigurnost i bezbednost, vraćajući ženi moć i poverenje da je upravo ona ta koja ima kontrolu nad svojim životom – što nasilje po pravilu oduzima. Udruženje SOS Ženski centar prošlo je kroz mnogobrojne promene tokom 14 godina rada: od projektne aktivnosti do samostalne organizacije. Naša osnovna aktivnost je savetovanje putem telefona, pored čega organizujemo psihološko i pravno savetovanje, kao i radionice u cilju prevencije rodno zasnovanog nasilja. Sve naše usluge su besplatne, a naše udruženje volontersko – zbog čega je održivost naših usluga pod pitanjem.
Jelena Vesić, saradnica SOS Ženskog centra, iznela je statističke podatke koji svedoče o neophodnosti ove vrste usluge:
– Statistike SOS Ženskog centra u periodu od 1. januara do 1. novembra 2016. godine: 112 sati pravnog savetovanja putem telefona, 47 napisanih tužbi i žalbi, 65 imejl konsultacija, 252 sata individualnog psihološkog savetovanja, 93 poziva na SOS telefon. U poslednja 2 meseca zabeležen je značajan porast poziva, gotovo za 50% u odnosu na prethodnih 6 meseci.
Ivana Zelić, koordinatorka SOS službe Organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA, obrazložila je problematiku finansiranja usluga SOS telefona sa lokalnog nivoa, kao i problem nevidljivosti žena koje žive u situacijama nasilja na mapi Novog Sada:
– Uz podršku Mreže žena protiv nasilja 2014. godine poslat je dopis Gradskoj upravi za dečju i socijalnu zaštitu sa zahtevom da se SOS telefon uvrsti u usluge socijalne zaštite, što bi ujedno značilo da se finansira iz budžeta Grada Novog Sada, sa pozicije 472 (finansiranje socijalnih usluga), a ne kao do sada, sa pozicije 481 (finansiranje nevladinih organizacija). Mreža je dobila odgovor da Grad Novi Sad za sada finansira Savetovalište za brak i porodicu i Sigurnu žensku kuću pri Centru za socijalni rad. Ostavljena nam je mogućnost da se javljamo na raspisane konkurse i da na taj način obezbedimo sredstva za ovu uslugu. Međutim, pravo prijave na konkurs imaju udruženja koja se bave specifičnim ciljnim grupama: porodice i deca, osobe sa invaliditetom i njihove porodice, stare osobe, zavisnici, osobe lečene od psihoza, osobe obolele od HIV-a, integracija Roma. Žene kao žrtve nasilja na nivou Grada Novog Sada nisu prepoznate. Od neizmerne je važnosti da ta ciljna grupa postane vidljiva, na šta smo već ukazivale nizom kampanja. Takođe je važno da se raspoznaju razlike među uslugama koje pružaju Savetovalište za brak i porodicu, Sigurna ženska kuća i SOS službe. SOS je specijalizovana i lako dostupna usluga namenjena ženama žrtvama nasilja koja garantuje anonimnost i sve ono što institucionalni okvir ne nudi.
Maja Sedlarević, članica Komisije, podržala je inicijativu za finansiranje SOS usluge kao usluge socijalne zaštite i istakla važnost raspoznavanja različitih oblika rodno zasnovanog porodičnog nasilja…:
– Rodno zasnovano nasilje u statistikama je vidljivo isključivo kroz broj silovanih i ubijenih žena, a slika je daleko kompleksnija. Stvarna pomeranja na nivou ljudske svesti su spori procesi, bez čega zakoni ne funkcionišu, čak i kada su doneti. Pokrajinski Ombudsman 11 godina za redom organizuje Godišnju konferenciju Mreže Život bez nasilja u okviru koje saziva predstavnike svih institucija i lokanih samouprava. Konferencija je važna jer iznosi odlična iskustva i nove prakse, pogotovo na planu umrežavanja i komunikacije među institucijama. Najčešće se žena izgubi u šumovima komunikacija među institucijama, ne dobije adekvatnu podršku i prisiljena je da se vrati nasilniku. Pokazalo se da Mreža mnogo bolje funkcioniše tamo gde su nevladine organizacije partneri institucijama. Zašto je to tako? Jer se u situaciji nasilja žena mnogo lakše odluči da okrene broj telefona i čuje prijateljski glas sa druge strane, nego da ode u policijsku stanicu gde će opet doživeti nasilje ili makar neprijatnost. SOS telefoni su neophodni.
Na dnevnom redu sednice našla se i peticija da se 18. maj proglasi Danom sećanja na žene žrtve nasilja. Cilj inicijative je da podseti društvo da desetine žena u Srbiji, i desetine hiljada žena u svetu, bude ubijeno svake godine, decenijama unazad, samo zato što su žene. Datum je izabran kao dan sećanja na 7 žena koje su ubijene u roku od 72 sata tokom 16, 17 i 18. maja 2015. godine u Srbiji, od strane muških članova porodice i partnera. Datum istovremeno ukazuje na kontinuitet muških zločina nad ženama, od kojih je u proteklih 6.5 godina stradalo najmanje 216 žena. Ubistva su samo najvidljiviji i najbrutalniji pokazatelj nasilja nad ženama. Nepoznato je koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg nasilja.
Mirjana Vasilić, predsednica Komisije za rodnu ravnopravnost pružila je podršku u potpisivanju peticije i najavila nastavak saradnje sa ženskim organizacijama i SOS službama.
https://www.youtube.com/watch?v=i-bKyBfYDEs
