Narkolepsija, ili hipnolepsija, hronični je neurološki poremećaj usled koga je oslabljena kontrola ciklusa spavanja i buđenja. Ljudi sa narkolepsijom imaju iskustva ekstremne dnevne pospanosti i iznenadne nesavladive napade sna koji mogu iskrsnuti bilo kada. Ovi napadi sna mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Ekstremni osećaj umora kulminira padanjem u san u neprilično vreme: u školi ili na radnom mestu.
Osoba sa narkolepsijom će najverovatnije imati ometanja noćnog sna, što se često brka sa nesanicom.
Glavno obeležje narkolepsije je prekomerna dnevna pospanost, čak i nakon odgovarajućeg noćnog sna. Dnevne dremke mogu se pojaviti bez upozorenja i uglavnom su fizički nesavladive. U dnevni san zapada se nekoliko puta na dan. Obično su te dremke osvežavajuće, ali samo na nekoliko sati. Pospanost može trajati duži vremenski period, a noćni san ispresecan je učestalim buđenjima.
Još neki od klasičnih simptoma narkolepsije, iako se ne pojavljuju kod svih, mogu biti: kratkotrajna oduzetost tela usled emocionalnog naboja, paraliza sna, halucinacije pre padanja u san, automatsko ponašanje.
Procenjuje se da oko 3 miliona ljudi širom sveta ima narkolepsiju, što znači da narkolepsiju ima jedna od 2000 osoba. U Americi oko 50 000 ljudi ima dijagnozu, a procenjuje se da narkolepsiju zapravo ima 200 000 Amerikanaca. Iako uzrok narkolepsije nije poznat, naučnici su otkrili stanja koja mogu pojačati rizik od ovog poremećaja. Izgleda da postoji veza između narkolepsije i nekih genetskih stanja. Dokumentovani su i kognitivni, obrazovni, okupacioni i psiho-socijalni problemi povezani sa narkolepsijom. Kada se pojavi u doba tinejdžerstva, u mnogome utiče na razvoj slike o sebi, kao i na izbor budućeg zanimanja. Ako se pojavi kognitivno oštećenje, ono može biti samo odraz prekomerne dnevne pospanosti.
U klasičnom tretmanu narkolepsije koriste se stimulanti centralnog nervnog sistema.
Vrpca svesti o narkolepsiji je crne boje, a dan posvećen ovom stanju je druga subota u martu.
Naučnici su potvrdili da je narkolepsija prouzrokovana gubitkom moždanih neurotransmitera zvanih hipokretin (ili oreksin). Ovi transmiteri umešani su u regulaciju ciklusa sna/ buđenja i drugih telesnih funkcija kao što su krvni pritisak i metabolizam. Ponekad je teško dijagnostikovati narkolepsiju jer simptom hroničnog umora može ukazivati na različita stanja.
Narkolepsija među poznatima: Kurt Kobejn, Nastasja Kinski, Tomas Edison, Luj Braj…
Slučaj Tereze Nilson Hajden
Tereza Nilson Hajden – američka urednica, pisac, esejistkinja i nastavnica koja ima narkolepsiju…:
Provodim život osećajući se kao da danima nisam spavala. Ali san mi nikada nije dalek.
Omiljeni opis narkolepsije čula sam od jednog svog neurologa: – San nije samo jedna stvar – rekao je. – Spavanje se sastoji od mnoštva različitih delova slepljenih zajedno. Narkolepsija razdvaja te delove i raznosi ih u budne sate. To je istina. Počinje očiglednom komponentom: učestalo dnevna pospanost. Da ne koristimo lekove, konstantno bismo kljucali u nepriličnim momentima. Drugi naizgled bizaran simptom su parcijalni setovi normalnog sna. Paraliza sna, koja se obično javlja tokom prelaska iz sna u budno stanje, sprečava da odigravate snove. Halucinacije koje prethode padanju u san takođe su san, koji se javlja kada ste delimično ili potpuno budni. To može biti užasavajuće. Najstrašnije sam doživela vozeći kasno noću, pre nego što sam dobila dijagnozu. Dugonogi znak pored puta podigao je svoje stubove i prošetao kraj puta kao gigantska ptica. Ovih dana ne vozim kada sam toliko umorna. Katepleksija je najkitnjastiji od mojih simptoma. Formalno se definiše kao iznenadni gubitak mišićnog tonusa čiji je okidač emocija. U mom slučaju, to znači da, ako je nešto zaista smešno i iznenadno, pretvorim se u marionetu kojoj su presekli konce.
Ne nadam se da ću izlečiti narkolepsiju. I zašto bih se time zamarala? Kad padnem, ustaću ponovo. Bezopasno je. Jedino što drugi ljudi mogu biti uznemireni kada mi se to desi. Rešenje je upozoriti ih unapred. Ako i pored toga budu uznemireni, to je sada njihov problem, ne moj. Imam sreće što sam članica zajednice koja se bavi naučnom fantastikom, čije je prihvatanje invaliditeta toliko duboko, da su često zbunjeni ako to nazovete tolerancijom.
Nakon nekog vremena, strategije postanu tvoja druga priroda. Pošto sam skoro uvek umorna, pronalazim druge načine da pratim svoj nivo energije i mentalnu oštrinu. Na primer, kada sam umorna, ne mogu da se oslonim na stisak palca. Kada primetim da šolju kafe ili olovku držim sa četiri ostala prsta – znam koliko sam umorna. Ako imam poteškoće s pamćenjem imena, znam da ne mogu da se oslanjam ni na svoje matematičke, niti na navigacione veštine, i obrnuto. Ako je preda mnom veliki zadatak koji uključuje bilo koju od te tri sposobnosti, najpametnije je da to uradim ujutro.
Najteže mi je bilo da ponovo naučim kako da pišem. Sve moje stare tehnike prestale su da budu funkcionalne. Nisam mogla da pratim važne tačke, niti da pronađem put od jedne do druge, što je značilo da moja proza skreće na pogrešnu stranu i završava u ćorsokaku ili nenamernoj digresiji. Razrađivanje nekoliko novih tehnika bilo je neizmerno frustrirajuće. Srećom, niko mi tada nije rekao da osobe sa narkolepsijom ne mogu da pišu. Možda bih u to poverovala. Evo kako sam saznala: Nedelju ili dve nakon što su me obavestili da će objaviti zbirku mojih eseja, doktorka je pozvala da prover kako sam. Još uvek sam bila u tom srećnom stanju u koje pisci zapadnu kada čuju da će im knjiga biti objavljena.
– Kako si? – pitala me doktorka. – Šta ima novo?
– Izlazi mi knjiga – rekla sam.
Duga pauza. – Kako si to uradila? – pitala me je, pomalo oštro. Bila sam zbunjena. – Odlučili su da bi bilo dobro da je objave, pitali su me, ja sam se složila – odgovorila sam joj. Radila sam u izdavaštvu dugo vremena. Kako biste drugačije to uradili?
Tada mi je rekla da osobe sa narkolepsijom ne mogu da pišu. Kako mi je objasnila, otvore prazan dokument u kompjuteru, zure u to neko vreme, a onda odu da spavaju.
Razumela sam to. Kada pišem, san nikada nije daleko. Curi kroz praznine, pauze, proizvoljne prelaze, približna značenja, lažne početke i dosadne deskriptivne delove. Naučila sam da je jedini način da pronđem nešto interesantno o čemu bih pisala i da nastavim da pišem o tome dok ne završim. Ako to mogu da uradim, neću zaspati.
Ne tvrdim da me taj metod učinio boljim piscem. Nemam pojma da li je. Ono što znam jeste da me je narkolepsija učinila drugačijim piscem: ne da sam to nameravala, nego jedino tako mogu.
Izvori:
https://www.disabled-world.com/health/neurology/sleepdisorders/narcolepsy/
http://www.ranker.com/list/famous-people-with-narcolepsy/celebrity-lists
http://www.succeedingwithnarcolepsy.com/teresa-nielsen-hayden
