Obično ne smatramo da je neka izuzetna pogodnost ako na brižljivo isplaniranom letovanju možemo da uđemo u hotel. Osim kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. Tad smo skloni da verujemo kako je ulazak u hotel posebna potreba, a sve ostalo stvar nedostižnog luksuza. Ušli ste u hotel – šta više hoćete od turizma!?
Pristupačni turizam omogućuje dostupnost – mobilnu, vizualnu, slušnu i mentalnu – tako da svi korisnici univerzalno dizajniranih proizvoda, usluga i okruženja, mogu da deluju nezavisno, ravnopravno i dostojanstveno.
Drugi u nizu seminara o pristupačnom turizmu u organizaciji Hendi centra Koloseum iz Beograda, pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uz podršku Visoke turističke škole strukovnih studija iz Beograda održan je 8. septembra u kongresnoj sali hotela Putnik u Novom Sadu.
Moderator seminara Vladimir Pavković, ispred Visoke turističke škole strukovnih studija, dao je uvodnu reč, istakavši da je seminar namenjen svima koji rade u turističkoj privredi: od predstavnika hotela, turističkih agencija i organizacija, preko saobraćajnih preduzeća, do obrazovnih ustanova iz oblasti turizma.
– Cilj nam je da istaknemo pozitivne primere i ponudimo moguća rešenja kojima bi se unapredila turistička ponuda, ne samo za osobe sa invaliditetom, nego i za one koji putuju sa decom, kao i za starije osobe.
Ako već nismo empatični, budimo ekonomični
Zdravorazumska je poruka Darka Ivića, predsednika Hendi centra Koloseum iz Beograda koji rukovodi ovim projektom. Darko Ivić podsetio je na osnove pristupačnog turizma, naglasivši da je za procenu pristupačnosti ključno preispitivanje naših stavova o barijerama.
Turizam dostupan za osobe sa invaliditetom – šta je to i zašto nas se tiče?
– Ulaganje u pristupačni turizam je investicija koja se nesumnjivo vraća. Osobe sa invaliditetom su turisti, putnici i potrošači koji dovode još potrošača. Putovanja osoba sa invaliditetom Evropi donose godišnji prihod od 80 milijardi evra.
Ima li većeg razloga od 10 nula?
Čest je slučaj da internet prezentacije hotela i drugih turističkih objekata ne odgovaraju realnoj ponudi. Hotel se smatra pristupačnim ukoliko ima izgrađenu rampu za korisnike kolica.
Niti je za kvalitetan odmor dovoljno ući u hotel, niti je motorni invaliditet jedini kriterijum pristupačnosti. Da li su i za koga pristupačni svi drugi sadržaji hotela – od same sobe i toaleta, preko restorana, do teretane i bazena? Da li postoje taktilne staze, informacioni planovi i mape, jelovnici na Brajevom pismu? Audio sistemi? Da li je osoblje obučeno (makar u osnovama etikecije) kako da se ophodi prema osobama sa invaliditetom? To su samo neka od pitanja za procenu i planiranje pristupačne usluge.
Celovite informacije o ponudi trebalo bi da sadrže detaljan (p)opis opreme koja je na raspolaganju osobama sa invaliditetom.
Umesto šturog podatka kako se u okviru hotelskog smeštaja nalazi i soba za osobe sa invaliditetom, preporuka je da se navede detaljna specifikacija smeštaja:
Postoji 45 apartmana za goste sa smanjenom pokretljivošću. Prilagođeni apartmani sastoje se od dnevne sobe sa trpezarijom, kaučom, stolom, stolicama, TV aparatom sa IP opremom i telefonom sa telefonskom sekretaricom. Dnevna soba ima 150cm u prečniku za slobodan okret i 120cm širine za kretanje. Visina stola u dnevnoj sobi je 70cm. Nameštaj u dnevnoj sobi nije prepreka za kretanje. Kuhinja je povezana sa trpezarijom; 150cm u prečniku za kretanje; kompletno kuhinjsko posuđe. Ulazna vrata otvaraju se prema unutrašnjosti sobe, a prolaz je 90x200cm. Spavaća soba: 135cm u prečniku, 120cm za pristup krevetu; 120cm za prilaz garderoberu; dva odvojena kreveta (90x200cm), 50cm visine, sa stolićem između. Veliki garderober sa prostorom za kofere, peglom i daskom za peglanje, sefom (opciono) i ventilatorom. Kupatilo: klizna vrata, 90x200cm slobodnog prostora; 150cm u prečniku za okret; prostor za tuširanje je bez vrata; stolica na sklapanje ispod tuša, 45cm visoka, fiksirani rukohvati na visini od 80cm; 80cm slobodnog prostora za pristup stolici sa strane. Slavina za podešavanje temperature vode ima oblik točka, laka za upotrebu. Sedište toaleta je na visini od 45cm. Na recepciji možete tražiti prenosivu stolicu koja se može dodati na sedište toaleta. Dva rukohvata na sklapanje pored toaleta, na visini od 80cm i sa razmakom od 75cm između. 80cm za pristup toaletu sa strane, 120cm spreda. Umivaonik je na visini od 85cm, sa slobodnim prostorom ispod (80cm širine, 70cm visine i 60cm dubine). Dva ogledala: jedno na visini od 100cm, drugo je pomerljivo. Terasa i unutarnje dvorište. Na prizemlju.
[Preuzeto i prevedeno iz brošure Turizam dostupan OSI Hendi centra Koloseum]
Detaljan, dosadan i dugačak popis? Funkcionalan. Pored svih onih nula iz 8 desetina milijardi, važne su još neke brojke: Za jednoručni okret od 180 stepeni standardnim invalidskim kolicima potrebno je 161x180cm, a za okret od 360 stepeni, minimalno 190x190cm. Nekoliko rezervnih centimetara nije na odmet.
Univerzalni dizajn poštuje različitost i promoviše inkluziju svih ljudi u sve životne aktivnosti. To nije neki specijalni zahtev koji ide u korist određene manjinske grupe. To je osnova dobrog dizajna.
Ne moramo da se bavimo infrastrukturama da bismo podizali svest.
Nataša Pavlović, direktorka je Turističke organizacije Vojvodine koja u proteklih 10 godina sarađuje sa Školom Milan Petrović u Novom Sadu najavila je rad na audio knjigama o turističkim destinacijama Vojvodine, kao i izradu reljefne mape pristupačnosti Fruške gore.
Ne tražimo ništa više od onoga što vi već imate.
Georgi Genov, direktor Horesa na pitanje gde smo sada odgovara: – Na rampi. Na samom ulazu u hotel i – tu smo stali! Dobijamo mejlove u kojima nas pitaju da li neki hotel može da primi 100 osoba sa invaliditetom. Nema šanse! Potrebno je da usvojimo evropske standarde za izgradnju i adaptaciju soba za osobe sa invaliditetom. Genov je najavio da će piktogrami i simboli sa prezentacije o pristupačnom turizmu ući u hotelski vodič čija je izrada u toku.
Nije to vrsta pomoći, to su standardi kojima svi težimo.
Pavle Počuč, zamenik Pokrajinskog sekretara za privredu i turizam pozvao je sve poslenike turističke privrede Srbije da budu u pripravnosti i prate konkurse Sekretarijata, jer će početkom 2017. godine biti izdvojena značajna sredstva za obnavljanje, adaptaciju i izgradnju objekata pristupačnih osobama sa invaliditetom.
Ostvarujemo partnerstvo sa organizacijama osoba sa invaliditetom.
Nebojša Milojević ispred Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja istakao je da se pored dominantnih pitanja socijalne zaštite, zdravstva i obrazovanja, turizam nameće kao još jedna važna oblast u promociji jednakih mogućnosti. – Neophodno je da razmišljamo o dostupnosti kulturnih i drugih sadržaja izvan hotela i turističkih objekata.
Diskusija i utisci učesnika/-ca seminara
Ljudi imaju odbojnost kada vide oznaku invaliditeta na vratima hotelske sobe. Očigledno ne znaju da to nije bolnička soba, nego soba sa dobrim dizajnom, u kojoj će svakome biti prijatno da boravi. – Milica Petrović, Hotel Zira, Beograd
I šta ako mi sve to napravimo… prilagodimo sve ulaze, napravimo sobe, obezbedimo svu tu opremu… a ljudi i dalje ostanu isti i nastave da se dele na oni i mi? A zapravo smo to svi mi, sa istim potrebama. – Ljiljana Rebronja, osnivačica i glavna i odgovorna urednica časopisa Turistički svet
– Principe univerzalnog dizajna lako ćete preuzeti sa interneta, ali nigde ne možete naći uputstva za boravak u prirodi. Ako je objekat dostupan, programi nisu, jer se većina naših programa održava u prirodi. Kako učiniti pristupačnim staze u prirodi, osmatračnice za ptice, pristupe, katamarane? Kada u tome uspemo, turizam će dobiti puni smisao. – Nikola Blagojević, Pokret Gorana Vojvodine
– Zlatibor kao turističko mesto prve kategorije mora da pridaje veliki značaj ovoj problematici. S obzirom na to da je u pitanju planina, nemoguće je prilagoditi sve. Projekat Zlatibor bez barijera koji smo pokrenuli 2013. godine ima za cilj da prilagodi što više turističkih lokaliteta Zlatibora – Aleksandar Radišić, Turistička organizacija Zlatibor
