Bilo da se radi o živopisnom prizoru, neodoljivom ljubimcu ili savršenom aranžiranom tanjiru hrane, mnoge fotografije na Instagramu odaju utisak kako je život lep. Ali, prema novim istraživanjima, fotografije postavljene na društvenim mrežama zapravo mogu biti pokazatelj da se neko bori sa depresijom.
Fotografija koje su plave, sive ili mračne, kao i upotreba aplikacija za konvertovanje fotografije u crno-belu samo su neki od pokazatelja, navodi se u istraživanju sa Harvarda.
Istraživači smatraju da su aplikacije za deljenje fotografija nov način za rano otkrivanje mentalnih bolesti, ali zar nije i kultura preteranog deljenja i razmetljivosti na društvenim mrežama takođe odgovorna zato što se osećamo loše?
Prethodna studija dva nemačka univerziteta pokazala je da pasivno praćenje na Fejsbuku izaziva osećanja zavisti i ozlojeđenosti kod mnogih korisnika, naročito kada je reč o prazničnim snimcima.
Kako kaže autorka i novinarka Džesika Vinter: Fejsbuk zapravo nije ono što najžešće potkopava koktel-parti na društvenim mrežama. To svojstvo pripada Instagramu – gde je trend za lepim, filtriranim selfijima i slikama savršenog života dosegao sasvim drugi nivo.
Komičarka Džulijet Barton, koja se borila sa telesnom dismorfijom (iskrivljenom slikom o sopstvenom izgledu), depresijom i anksioznošću, slaže se da društvene mreže nisu od pomoći.
– Kažu da slika vredi hiljadu reči, ali ona nikada ne otkriva celokupnu priču. Ne znate šta se još krija iza svih tih kolaža slika. Biti deo društvene mreže pruža potpuno nov način da izrazimo svoju ličnost, da pošaljemo poruka o tome ko smo, ali još uvek učimo šta sve to znači – objašnjava Džulijet.
– Iz mog iskustva, društvene mreže su smetnja mentalnom zdravlju kada imamo osećaj da je sve to lažno i takmičarski usmereno. Veoma je retko da ljudi dele neke mračne stvari. Ako to urade, to je onda masivno zapomaganje u pomoć. Kada sam zaista u teškom periodu i ne mogu da izađem iz kreveta, tad ne posežam za telefonom i kamerom.
Kada postane zaista teško, prirodno je da mahnito tražimo odgovore onlajn, želeći da smo isto toliko pozitivni koliko i svi ti instant-dobri trenuci (#instagood).
Brajoni Gordon, novinarka i autorka knjige Luda devojka (Mad Girl) kaže da ima neke utehe među selfijima. Ona je okupila grupu prijatelja za podršku mentalnom zdravlju (Mental Health Mates) baš putem društvenih mreža, nakon borbe sa opsesivno kompulsivnim poremećajem, depresijom i bulimijom.
– Osećala sam se kao da sam potpuno sama, baš kao i svi drugi koji imaju mentalne bolesti, jer te mentalna bolest laže, čineći da se osećaš kao frik. Kroz pisanje o tome shvatila sam da je sasvim normalno soećati se čudno.
Kada je na Tviter postavila poruku o upoznavanju drugih ljudi koji se suočavaju sa izazovima na planu mentalnog zdravlja, Brajoni kaže da se 20 ljudi prijavilo za šetnju. Nakon mnogobrojnih okupljanja, oformljena je mreža i grupe su počele da iskrsavaju u drugim zemljama.
Dakle, možemo li od društvenih mreža imati zdravstvene koristi?
– Zahvaljujući moći društvenih mreža, upoznala sam toliko novih ljudi i to je sjajna podrška. Ne bi trebalo da je to jedini izvor pomoći, ali pomaže da shvatite da niste sami – kaže Bajroni.
Džulijet se slaže: Dobro je znati za tu studiju o Instagramu, jer tek treba da shvatimo kako da koristimo pun potencijal savremenih tehnologija.
Istovremeno, ljudi su sve spremniji da govore o mentalnom zdravlju. Čak i ako se lično ne suočavate sa takvim izazovom, znati kako da iznesete tu temu pred nekoga i naučiti šta da kažete ili ne kažete u tom slučaju, već je pozitivan korak.
IZVOR:
http://www.bbc.com/news/uk-37218059
