Inicijativa za monitoring evropskih integracija BiH izradila je četvrti u nizu alternativni izveštaj za Bosnu i Hercegovinu na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Alternativni izveštaj za Bosnu i Hercegovinu za 2016: politički kriteriji objavljen je u julu mesecu 2016. godine i predstavlja zajednički napor više desetina osoba i organizacija preduzet sa ciljem da se iz ugla organizacija civilnog društva predstavi aktuelno stanje integracija Bosne i Hercegovine i utiče na sadržaj zvaničnog izveštaja, zbog čega je i objavljen skoro tri meseca pre objavljivanja zvaničnog izveštaja. Izveštaj se u potpunosti fokusira na tzv. političke kriterije, s naglaskom na: stepen demokratičnosti i funkcionisanje države; vladavinu prava i korupcije; ljudska prava, naročito prava manjinskih i ranjivih grupa; i tranzicionu pravdu.
Alternativni izveštaj procenjuje da zakoni kojima se regulišu prava osoba s invaliditetom na svim nivoima i dalje diskriminišu osobe čiji invaliditet nije uzrokovan ratnim dejstvima.
Bosna i Hercegovina je ratifkovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, kao uostalom i sve važnije međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava, ali se preuzete obaveze u praksi ne sprovode, a saradnja nadležnih ministarstava i civilnog društva, kada je reč o izveštavanju o sprovođenju usvojenih dokumenata za zaštitu ljudskih prava, je na veoma niskom nivou. Bosna i Hercegovina nema plan za usklađivanje postojeće legislative sa Konvencijom o pravima osoba s invaliditetom, a implementacija prava definisanih Konvencijom je još daleko.
Propisi za građevinsku pristupačnost i prilagođavanje postojeće infrastrukture osobama s invaliditetom postoje, ali nedostaju niži propisi za implementaciju i dosledna primena tih zakona. Pozitivan primer je usvajanja novog pravilnika o obeležavanju vozila osoba s invaliditetom na nivou Bosne i Hercegovine u decembru 2015. godine, čija će primena makar donekle unaprediti pristupačnost za osobe s invaliditetom.
Ne postoji zakonska obaveza za reviziju odluka o oduzimanju poslovne sposobnosti osobama s intelektualnim i mentalnim invaliditetom (što povlači ukidanje drugih prava kao što su pravo na posedovanje i nasleđivanje imovine, raspolaganje vlastitim novcem itd), niti su obezbeđeni uslovi za vršenje redovnih revizija, čime se praktično isključuje mogućnost vraćanja poslovne sposobnosti i grubo se krše prava osoba s intelektualnim i mentalnim invaliditetom, od kojih se veliki broj nalazi u ustanovama zatvorenog tipa.
Alternativni izveštaj procenjuje da nije zabeležen pomak u radu organa vlasti na stvaranju jednakih mogućnosti za osobe s invaliditetom i da je trenutna situacija osoba s invaliditetom zabrinjavajuća.
Nepristupačnost fizičkog okruženja, zajedno sa neadekvatnim ili nedostajućim ortopedskim i drugim pomagalima, nepostojanje javnog prevoza za osobe s invaliditetom, te nedostatak informacija prilagođenih slepim, gluvim i osobama s intelektualnim poteškoćama doprinose isključivanju osoba s invaliditetom iz svih društvenih aktivnosti.
U oba entiteta, strategije za izjednačavanje mogućnosti i unapređenje položaja osoba s invaliditetom istekle su 2015. godine i u najvećoj meri nisu implementirane. U Federaciji BiH, indeks realizacije je 0,6 na skali od 0 do 3, a pozitivno je ocenjena samo oblast zapošljavanja, što je verovatno rezultat činjenice da je vrlo malo osoba s invaliditetom uopšte bilo zaposleno pre donošenja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji, osposobljavanju i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (2010).
Međutim, žene s invaliditetom (naročito sa većim stepenom invaliditeta) teže se zapošljavaju, nego muškarci, bez obzira na kvalifikacije, jer poslodavci prednost daju kategoriji ratnih vojnih invalida. Od ukupnog broja osoba s invaliditetom zaposlenih u 2015. godini u Federaciji BiH, žene čine 26,6% (66 od 248), a u Republici Srpskoj samo 6,2% (34 od 547) za period od 2013. do 2016. godine. Žene s invaliditetom slabije su zastupljene i u političkom životu. Od ukupno 10 predstavnika/ca organizacija osoba sa invaliditetom u Veću za osobe s invaliditetom BiH, samo dve su žene, dok ih uopšte nema u državnom i entitetskim parlamentima, na izbornim listama, niti na čelu neke javne institucije.
I dalje nije osigurana adekvatna i dostupna zdravstvena zaštita za osobe s invaliditetom. Neujednačen pristup zdravstvu i dalje je poseban problem u Federaciji BiH, gde je zdravstvo u nadležnosti kantona. U oba entiteta, nabavka asistivnih pomagala zasniva se samo na medicinskoj proceni invaliditeta, dok se individualne potrebe ne uzimaju u obzir. Pisane informacije za pacijente/kinje nisu dostupne u alternativnim formatima (Brajevo pismo, audio trake, uvećana štampa). Pristup zdravstvenoj zaštiti posebno je otežan ženama s invaliditetom, za koje nije obezbeđena adekvatna oprema (mamografi za pregled dojki, stolovi za porođaje i ginekološke preglede). U čitavoj BiH postoje samo četiri stola prilagođena ženama korisnicama kolica, ali medicinsko osoblje nije adekvatno obučeno za njihovo korištenje. Zbog toga žene s invaliditetom koriste zdravstvene usluge samo u slučaju značajnih tegoba i gotovo nikada ne obavljaju preventivne preglede.
Nije obezbeđeno kvalitetno inkluzivno obrazovanje dece s invaliditetom u redovnom školskom sistemu, ni budžetska podrška za njegovo uspostavljanje na bilo kojem nivou vlasti. Država ne obezbeđuje ni redovnu i adekvatnu finansijsku podršku za efikasan rad udruženja osoba s invaliditetom, te angažman osoba s invaliditetom uglavnom zavisi o programima edukacije drugih nevladinih organizacija, njihovih ličnih i kapaciteta njihovih organizacija.
Izvor: Alternativni izveštaj za Bosnu i Hercegovinu za 2016: politički kriteriji
