♦ menstruacija u brojkama
Tokom prosečnog životnog veka žena provede 3500 dana krvareći. Za industriju higijenskih sredstava, to znači 11 400 tampona po jednom ženskom životu. Utvrđeno je da žene modernog doba u urbanim sredinama menstruiraju 9 puta češće od svojih praistorijskih pretkinja. Praistorijske žene menstruirale su svega 50 puta, dok današnja žena iz gradske sredine ima čak 450 menstruacija tokom života. Žene u ruralnim sredinama menstruiraju triput manje, oko 150 puta za života.
Pretpostavlja se da je pre modernog doba ženski ciklus bio usaglašen sa ciklusima u prirodi: ovulacija se odigravala tokom punog meseca, a menstruacija u vreme mladog meseca. Neke studije pokazuju da gradska rasveta i veštačko osvetljenje zbunjuju žensko telo utičući na menstrualni ciklus… (Jedan edison mogao bi unazad biti proglašen mernom jedinicom sveopšteg menstrualnog poremećaja. Priznanje dostojno naučnika.)
♦ jezik menstruacije
Latinska reč menses znači mesec. Moguće je da je ljudska vrsta zahvaljujući menstruaciji stekla osećaj za vreme – lunarni kalendari zasnivaju se na dužini menstrualnog ciklusa. Koren r’tu iz sanskrta u značenju menstrualni sadržan je i u reči ritual. Sudeći po nemačkoj i francuskoj etimologiji, menstruacija je u sprezi sa (ob)redom, ceremonijama, zakonom i vođstvom. Nemačka reč za menstruaciju je regel, a francuska regle – ujedno znače meru i pravilo, a nadalje se dovode u vezu sa korenom rex (kralj). (Možda su stručnjaci za advertajzing imali ovo u vidu, pa u reklamama našu mesečnu krv redovno prikazuju kraljevski plavom.) Na polinežanskom se menstruacija kaže tapua – ista reč označava i nešto sveto, a ujedno je koren reči tabu. (Ipak je verovatnije da je plava želatinasta masa umesto zdrave i sveže crvene krvi odraz tabua.) U srpskom jeziku neki od eufemizama / žargonizama za menstruaciju su: tetka iz Crvenke, veštica, tehničke smetnje (sa blago pežorativnim prizvukom)… kao i izrazi sa tendencijom neimenovanja: boli me stomak (izraz se koristi i kada menstruacija ne stvara realne tegobe, jer je teško shvatljivo da se krvarenje odvija bez bola i umiranja) dobila sam / imam (prećutno znamo šta) ili oni dani u mesecu. Takvi izrazi su eho averzije prema menstruaciji – jezik izbegava da imenuje one pojave koje su opasne i neželjene, koje ne treba prizivati nego naprotiv, umanjiti njihovo dejstvo.
♦ (ne)očekivana dejstva menstrualne krvi
Menstrualna krv ima reputaciju leka i (crno)magijskog sredstva. Korišćena je za otklanjanje mrlja na koži, u lečenju hemoroida, epilepsije, glista i glavobolje. Verovalo se da rasteruje demone i da je dobro katkad je ponuditi bogovima (dok je žena bila bog, mesečna krv hranila je zemlju, a svako krvarenje je praznovano u crvenom šatoru kome muškarci nisu imali pristup – iz poštovanja, ne iz straha). U ljubavnoj magiji, kap menstrualne krvi podvaljena kroz hranu ili kafu može učiniti čuda unutar muškog mozga (naročito donjeg). Veruje se da (pri)vezuje muškarca (u najblažem smislu), a u gorim slučajevima može ubiti njegovu krv i otupiti mu um, odvodeći ga u sporu smrt. (Love kills.) Da bi delovala (i stvarala paniku), nekad je dovoljno da samo bude prisutna u atmosferi, kao jak miris gvožđa. Zbog tog neobičnog običaja da nekontrolisano luče neobičnu supstancu, žene su bile nepoželjne na izvesnim mestima. Kako u crkvi, tako i u industriji opijuma, jer se verovalo da će prisustvo menstrualne krvi (kakva šteta) pokvariti opijum i učiniti ga gorkim.
♦ menstruacija i seks
Nepoželjna u svim velikim (muškim) religijama, menstruacija je isto tako proterana iz kreveta (jer crkva i seks ne mogu jedno bez drugog). Uverenje da ima nečeg kobnog u opštenju tokom onih dana ima dugu tradiciju. Još su stari Rimljani deformitet svog boga Vulkana (hromog kovača) pripisivali tome što je začet dok je njegova majka, Junona, imala menstruaciju. Prema učenjima hrišćanske crkve, deca začeta tokom menstruacije biće riđokosa (što je, razume se, đavolji znak). Pre dva veka verovalo se da seks sa ženom koja menstruira nepogrešivo izaziva gonoreju. Danas ista ideja podjednako izaziva dileme, određenu dozu odbojnosti, sumnje, strahove i brižnost (ne mogu, draga, imam osećaj da te povređujem – jer je u muškom svetu neneasilno prolivanje krvi vrsta paradoksa). Ako se vratimo na brojke, to je 3500 dana unapred propisane apstinencije (iako mnogima od nas nivo libida raste nesrazmerno plodnim danima). Seks tokom menstruacije: za ili protiv? Jedino što zaista ubija želju za seksom tokom menstruacije je pomisao na jutro posle koje rezultira romantičnim pranjem krvavih čaršafa. (U četiri ruke? Krajnje bajkovita zamisao; samo što u bajkama nema mnogo menstruacije, izuzev krvarenja na ukleto vreteno u Trnovoj Ružici…). Dakle, seks u onim (kao u bilo kojim drugim) danima – ma, zašto da ne? Umesto pamučne posteljine, PVC možda nije tako loša ideja za određene dane u mesecu; seks pod tušem po pravilu je čist i traži potencijalno mesto u menstrualnom kalendaru. Seksualna aktivnost skraćuje menstruaciju, jer kontrakcije nastale usled orgazma ubrzavaju oticanje menstrualne krvi, pa menstruacija prestaje brže nego inače. Orgazam luči prirodni morfijum (endorfin) – efikasan u otklanjanju menstrualnih grčeva, bolova i svih drugih tegoba. Spoj menstruacije i seksa još uvek zvuči kao veliki tabu? Tim bolje, svaki tabu je ujedno i afrodizijak.
♦ menstrualna higijena
Sredinom 20. veka pojavio se lekarski izveštaj sa ambicioznim ciljem da okonča kolebanje između uložaka i tampona. Izvesni doktor Robert Dikinson tvrdio je da ulošci imaju daleko nepovoljnije dejstvo na žensko zdravlje nego tamponi… jer se ulošci ritmički trljaju o opasnu klitoralnu zonu i izazivaju b(l)udne misli. Zahvaljujući ovom izveštaju, žene su masovno počele da pribegavaju tamponima. Sve, sve… ali seksualni stimulans nikako (čak ni iz nehata). Tamponi u savremenom obliku pojavljuju se (tek) dvadesetih godina prošlog veka. Tokom krvave a mirnodopske ženske istorije, nekad smo (slobodno) krvarile u odeću. Umesto (kobajagi nevidljivih) uložaka upotrebljavane su platnene krpe (dakako, bez krilca) za višestruku upotrebu. Preteče modernih tampona mogu se pronaći još kod drevnih Egipćanki koje su u te svrhe koristile omekšan papirus. Tampon u primitivnoj formi patentirale su i stare Grkinje u vidu platnene trake namotane oko komadića drveta.
♦ (be)smisao u ženskom telu
Jedno od nekadašnjih zvaničnih medicinskih stanovišta tumači menstruaciju kao prirodni regulator ženske histerije. Verovalo se da oslobađanje od viška (uzavrele) krvi smiruje visoko-emotivna stanja (poznato je da je puštanje krvi kao zdravstvena mera podjednako uspešno praktikovano i nad muškarcima i ovcama). Histerija se mogla nadvladati ili kompenzovati – tvrdom verom. U kontekstu srednjovekovnog religijskog fanatizma, prestanak menstrualnog ciklusa kod kaluđerica tumačen je kao znak postizanja svetosti. Na prizemnijem nivou, svetost je samo (hormonski) poremećaj proistekao iz strogog gladovanja (u svakom smislu) i opšteg suzdržavanja od života. U istoriji medicine zabeleženi su slučajevi da su žene sa menstrualnim tegobama završavale na psihijatriji, jer su menstrualni bolovi tumačeni kao simptom odbijanja sopstvene ženskosti. U frojdovskoj interpretaciji, menstruacija je vidljivi znak (najvećeg od svih nedostataka) nedostatka penisa kod žene, krv koja evocira kastraciju, znak nečistoće i inferiornosti… Sva ta uverenja deo su našeg mentalnog nasleđa… i (re)kreiraju naš odnos prema menstruaciji.
MENSTRUACIJA I INVALIDITET
Uistraživanju seksualnosti žena sa motornim invaliditetom iz Vojvodine (iznetom u istoimenoj publikaciji autorki V. Mitro, S. Timotić i D. Damjanović), nezaobilazna je i priča o menstruaciji. Menstruacija je emotivno-mentalni kompleks i svaka žena ima jedinstven doživljaj tog mesečnog procesa, kako na nivou tela, tako i na nivou psihe. U opštem ženskom iskustvu, prva menstruacija je vidljivi znak inicijacije, seksualnog sazrevanja, prelaska iz detinjstva u devojaštvo. Koliko god da smo obaveštene i teoretski pripremljene, iskustvo prve menstruacije uglavnom dolazi kao iznenađenje, donekle šokantno ili čak zastrašujuće:
Znala sam šta je to, ali sam se uplašila kad sam videla krv i mislila sam da je to sad neka kazna, da je to nešto strašno... [Kaže ispitanica od 45 godina, sa invaliditetom od 10. meseca]
U patrijarhalnom vrednosnom sistemu, svaka razlika koja odudara od vladajućeg muškog principa, preinačena je u slabost, pa je tako nekadašnje magijsko svojstvo ženskog tela da krvari bez umiranja postalo stvar prokletstva i kazne (žensko krvno srodstvo sa mukama u kojima ne samo da rađa, nego i živi i umire). Obeležja ženskosti u muški orijentisanom svetu doživljavaju se kao smetnja; svi procesi u ženskom telu komplikuju njeno iskustvo opstanka čineći je nepodobnom: grudi su smetnja za nošenje oružja, menstruacija onemogućuje fizičke aktivnosti, materica nas čini neuračunljivim itd… U konkretnom navedenom iskustvu, još uvek je primetan talog opšteg uverenja koje obeležje žene izjednačava sa kaznom i patnjom, a prizor krvi evocira strah. Po prirodi stvari (što ne znači da bi tako trebalo da bude i u ženskoj prirodi), očekivano je da krvarenje bude propraćeno bolom i slabošću…:
[…] baš se sećam sve me je bolelo i osećala sam se onako slabo. [49 godina, sa invaliditetom od rođenja]
Neretko, menstruacija se dočekuje kao svojevrsna bolest, period kome prethode iracionalne smene raspoloženja (sindrom nadolazeće opasnosti). Žena nije zdrava ako se svakog meseca ne razboli – kaže narodna mudrost. U boljem slučaju, menstruacija je izjednačena sa periodom mirovanja i ograničenih telesnih sposobnosti.
[…] postala svesna da je to sad jedan novi period u životu, da jednom u toku meseca moram da pazim šta ću obući, koje uloške da koristim… da objasnim profesoru fizičkog da sam dobila i da ne mogu da jurcam… [31 godina, sa invaliditetom od rođenja]
S jedne strane, menstruacija se dočekuje kao dokaz reproduktivnog zdravlja: […] eto sad sam i ja ok, sve je normalno [50 godina, sa invaliditetom od 12. godine]. S druge strane, reproduktivno zdravlje ima svoju cenu – nameće (često bespotrebna) ograničenja u drugim aktivnostima (komplikujući svakodnevicu). Ako nije besprekorno, belo ne treba oblačiti; jednom mesečno belo nije bezbedno. Takođe nam se propisuje suzdržavanje od trčanja i telesnih vežbi; seksualnih misli; pranja kose; plivanja. Ove i slične zabrane ne nastaju po diktatu same menstruacije, nego iz njenog (iščašenog) poimanja i neprihvatanja normalnih procesa unutar tela. Dok žene sa motornim invaliditetom menstruaciju često doživljavaju kao dokaz ravnopravnosti za realizaciju svojih ženskih i reproduktivnih svojstava, doživljaj menstruacije u globalnoj svesti srodan je sveopštem (ne)shvatanju invaliditeta. Etikete koje se pripisuju invaliditetu važeće su i u opštem vrednovanju menstruacije. Invalidnost i menstrualnost su stigmatizovane pojave koje izazivaju zazor i stvaraju averziju. Smatra se da (privremeno, trajno ili periodično) onemogućuju telo ili mu umanjuju funkcionalnost. Veruje se da su to posebna (bolećiva i krhka) stanja koja dominiraju celokupnom egzistencijom pojedinke, komplikuju sve ono čega se dotaknu i podležu mnogobrojnim zabranama. Invaliditet i menstruacija podjednako deseksualizuju telo, umnožavaju tabue i strahove (da li te povređujem?)… Čine telo drugačijim; prave razliku i remete horizonte očekivanja. U autentičnom iskustvu jedne od žena sa invaliditetom, ulazak u menopauzu odgovara periodu prilagođavanja na stečeni invaliditet:
[…] koliko godina sam je imala i sad mi dođe neki put osećaj da ću dobiti, mislim glupo, neću nikad više. Ali sad mogu da shvatim kad neki pričaju, odsečena im je noga, pa osete da ih boli mali prst koji nemaju. Ja isto tako neki put imam osećaj kao da sam prokrvarila, što je nemoguće. [49 godina, sa invaliditetom od rođenja]
ŠTA JE PMM?
Menstrualni ciklus je moć mesečnog obnavljanja, izoštrava intuiciju i opažanje, ispoljava kreativnost i osnažuje naše iskustvo. Umesto jake veze sa energijom Meseca, većina žena menstruaciju povezuje sa mučnim PMS-om. Pitanje PMS-a je kontraverzno – predstavlja nas emocionalno neuravnoteženim, nemoćnim pred hormonskim procesima, razdražljivim ili ranjivim. Ovi oblici ponašanja prouzrokovani su represijom menstruacije, ne samo kao neodvojivog dela seksualnosti, nego opštim društvenim zazorom pred menstruirajućim telom. Nasuprot stereotipnom PMS-u, u pravoj prirodi naših tela je PMM – predmenstrualna moć. Žena koja je u PMM-u razume sopstvenu cikličnu prirodu, identifikuje sopstvene potrebe i zadovoljava ih, čuje svoju intuiciju i dopušta emocijama da teku. Njena psiha je u harmoniji sa procesima tela – ona prihvata, uvažava i voli samu sebe. Žene koje su se oslobodile socijalnog uslovljavanja ne kriju menstrualnu krv – neke idu tako daleko da je upotrebljavaju u stvaralačkim procesima. Koliko god zvučalo bizarno ili šokantno, slikanje menstrualnom krvlju je proces povezivanja sa samom sobom. Za poklonice menstrale (slike nastale iz menstrualne krvi) mesečna krv je sveta supstanca, a kreacija je način da joj se oda počast.
