“Kada sam začela, moj muž i njegova majka su govorili: “Ne brini, bog te je blagoslovio ovim detetom, blagosloviće te načinima da ga odgajiš. Ne budi napeta, sve će biti u redu…”
Jairrunisha Razar Shaikh, 34, žena s poliomijelitisom
Da li mogu da imam seks tokom trudnoće?
To zavisi od tebe. Neke žene ne žele mnogo seksa kada su trudne. Druge žele više nego inače. Oba osećaja – i bilo šta između – su potpuno normalni i sigurni za tebe i tvoje dete.
Ponekad, seks može biti neprijatan tokom trudnoće. U zavisnosti od tvog invaliditeta možeš probati različite poze dok ne nađeš nešto što odgovara tebi i tvom partneru. Neke poze koje mogu biti bolje su kada si ti gore, u sedećem ili stojećem položaju ili ležeći na strani. Često se pogrešno misli da seks tokom poslednjih nedelja trudnoće pomaže u izazivanju porođaja. To nije tačno, ali mnogi mogu imati seks tokom tog perioda zbog emocionalne podrške ili odklanjanja stresa!
Ako imaš seks tokom trudnoće važno je da izbegavaš infekcije tako što ćeš se uveriti da je bilo šta što se stavlja u tvoje telo čisto. Koristi kondome da izbegneš zarazu HIV-om ili drugim polnim bolestima. Ako si već imala bebu i iskusila raniji porođaj verovatno je najbolje da nemaš vaginalni seks posle šestog meseca trudnoće.
Osim seksa, ti i tvoj partner možete raditi više stvari da se usrećite i osetite zadovoljstvo, kao što su na primer ljubljenje, dodirivanje jedno drugog i masaže. Ponekad, više nego fizičkim kontaktom, parovi osećaju zadovoljstvo tokom ovog perioda dok pričaju o svojim nadama i snovima za budućnost.
Kako da znam da li je neugodnost koju osećam izazvana mojim invaliditetom ili trudnoćom?
Tokom trudnoće žene često iskuse fizičku nelagodnost poput umora, čestog mokrenja, visoke podložnosti infekcijama, bol u leđima ili slabu probavu. Pogledaj neke primere simptoma koje možeš osetiti. Ovo su simptomi koje su iskusile i žene s invaliditetom kao i žene bez invaliditeta. Tačnije, ako imaš bilo kakav čulni invaliditet tvoja nelagodnost tokom trudnoće neće uopšte biti izazvana tvojim invaliditetom. U drugim slučajevima, tvoj invaliditet može da pogorša ove nelagodnosti. Maxwell’s Health Handbook for Women with Disabilities ima neke korisne informacije vezane za određeni invaliditet. Ako imaš povredu kičme, infekcije urinarnog sistema mogu da se dese češće tokom trudnoće. Ako tvoj invaliditet utiče na kretanje i ravnotežu možda bi trebalo da počneš da koristiš ortopetska pomagala da se krećeš tokom trudnoće. Ako ti je noga amputirana i imaš prostetičku, možda ćeš morati da počneš da koristiš kolica ili štake umesto nje. Ako imaš limitirani kapacitet pluća usled malog rasta ili oduzetost grudnih mišića, možda ćeš morati da se trudiš da ti pluća budu čista tokom ovog perioda.
Ako nisi sigurna odakle se nelagodnost pojavljuje, uporedi nivo svoje nelagodnosti tokom trudnoće sa nivoom nelagodnosti pre trudnoće. Ako budeš to znala to će ti biti od pomoći da otkriješ šta izaziva tvoju nelagodnost i da je rešiš shodno tome. Telo svake žene se menja da ugodi njenoj bebi pa će tako i tvoje. Konsultuj se sa doktorom/doktoricom koji/koja razume tvoj invaliditet da bi ti on ili ona mogli pomoći tokom ovog perioda.
Svi misle da se moj pobačaj desio zbog mog invaliditeta. Da li je to tačno?
Možda su ti mnogi ljudi rekli (ili otvoreno mislili) da nisi bila pogodna da imaš dete. Moguće je da čak nisu odobravali tvoju odluku da začneš. Ljudi često veruju da žene s invaliditetom ne treba da imaju decu, pa mogu pretpostaviti da je tvoj pobačaj izazvan tvojim invaliditetom – pošto nikad nisi ni bila “predodređena” da imaš dete. Na kraju, možda ćeš početi da veruješ u to. Međutim, kao žena s invaliditetom, nisi ništa više podložna pobačaju od žene koja nema invaliditet. Pobačaji su najčešći tokom prvog tromesečja – 3 meseca – trudnoće i mogu biti izazvani nezdravim jajašcima ili spermom, pobačajima u familiji, izraslinama (fibroidi) u materici, infekcijom materice ili vagine, teškim radom ili nesrećom, lošom ishranom, emocionalnim stresom ili traumom. Za detalje o ovim stanjima pogledaj ovaj članak. Naći ćeš da nijedno od njih nije povezano sa invaliditetom.
Pobačaj, ranije ili kasnije u trudnoći, može da prouzrokuje ogroman emocionalan bol i tugu, za šta može biti potrebno više vremena da prođe od fizičkog bola. Ako ljudi učine da se osećaš kao da si ti kriva za pobačaj to može još više otežati ovaj traumatičan period. Čak i ako drugi ne razumeju tvoju tugu, treba da dozvoliš sebi da osećaš ove emocije – to je potpuno prirodno. Pričaj sa nekim ko te dobro poznaje i shvata da pobačaj nije bio tvoja krivica.
Zapamti, bez obzira šta bilo ko kaže, nisi ti kriva – i ako si izgubila jednu trudnoću ne znači da ne možeš opet biti trudna.
Da li je za mene pogrešno da imam abortus?
Kao žena koja živi u Indiji, imaš zakonsko pravo da medicinski okončaš svoju trudnoću tokom prvih 20 nedelja. Ovo treba da se izvede pod medicinski propisanim uslovima u registrovanoj klinici za abortiranje. Bez obzira na pravni status, mnoge žene se pitaju da li je moralno ispravno uraditi abortus. Mnoga društva – posebno ona religiozna – veruju da je abortus greh. To nije tačno. Abortus je medicinski zahvat koji je najbolje uraditi sigurno.
Pre nego što odlučiš da uradiš abortus, uveri se da si dovoljno razmislila o tome – to je, ipak, nepovratan zahvat. Ponekad, pričanje sa savetnikom ili savetnicom pre donošenja odluke može pomoći. Savetnica Jyotti Salva kaže: ”Žene se suočavaju sa velikim pritiskom kad je reč o abortusu. Možda postoji pritisak od strane porodice ili prijatelja, ili sramota i krivica koji ih mogu naterati da donesu takvu odluku. Ako su začele u vanbračnoj aferi ili su svesne da nisu imale zaštićen seks, nivo krivice može biti veći i mogu poželeti da abortiraju. Tu je takođe ogromna moralnost oko abortiranja. Međutim iskreno, svaka individua ima svoj sopstveni sistem vrednosti i da li je abortus ispravan ili ne zavisi isključivo od njenih vrednosti i razmišljanja. Ponekad, kad im pomognemo da se izbore sa drugim povezanim problemima, mogu doneti bolju i više informisanu odluku.”
Društvene norme vezane za abortus često su odraz prikrivenog sistema vrednosti. Udata žena koja nema invaliditet skoro nikad nije ohrabrivana da abortira, dok udata žena s invaliditetom jeste – zbog pretpostavke da će dete imati invaliditet ili da majka neće biti u stanju da brine o detetu. Za neudate žene, ili žene koje su začele tokom seksualnog zlostavljanja, abortiranje je često viđeno kao “najbolje” ili “jedino” rešenje. U nekim konzervativnim društvima, abortiranje na osnovu pola deteta je takođe ohrabrivano. Ovo je nelegalno i pol deteta ne sme biti osnova za abortus.