Gimnazija za osobe s oštećenjem i delimičnim oštećenjem vida iz Rumunskog grada Kluž-Napoka (Cluj-Napoca) uključena je u razne evropske projekte, među kojima su neki u vezi sa otkrivanjem novih zanimanja pristupačnih za ljude s oštećenjem i delimičnim oštećenjem. Iako učenici ove ustanove dobijaju samo teoretsko znanje, njena uprava i didaktički kadar čine stalne napore u cilju njihovog što boljeg profesionalnog osposobljavanja.
Pored obrazovnih ustanova iz Nemačke, Francuske i Republike Irske, u jednom evropskom projektu koji se bavio pitanjima profesionalnog osposobljavanja osoba s oštećenjem vida, učestvovala je i Gimnazija za osobe s oštećenjem i delimičnim oštećenjem vida iz Kluž-Napoke. Pomenuti projekat se odnosi na zanimanje „kliničkog ispitivača za otkrivanje raka dojke“, koji je bio koordinisan od strane Centra za profesionalnu rehabilitaciju iz Durena.
Ovo zanimanje, rezervisano isključivo za osobe s oštećenjem vida, u Nemačkoj se praktikuje već više od 10 godina. Radi se o profesiji u kojoj se posebno vrednuje čulo dodira koje je kod osoba s oštećenjem vida vrlo dobro razvijeno. Dodirom dojki se otkrivaju čvorovi, koji su prvi znak pojave kancera i pacijenta u tom slučaju, radi daljnjih ispitivanja, odmah preuzima specijalista onkolog. Praktikanti ove profesije vrše svoja ispitivanja u ginekološkim dispanzerima. Ovo zanimanje je implementirao dr Hofman (Hoffman), koji je, početkom februara ove godine, gostovao u Klužu, gde je, u vezi sa projektom, bio održan radni sastanak sa nastavnim kadrom Gimnazije za osobe s oštećenjem i delimičnim oštećenjem vida. Pored gospodina Hofmana, ovoj konferenciji je prisustvovala i jedna žena, obučena klinička ispitivačica, koja je učesnicima sastanka govorila o njenim ličnim iskustvima. Ona je takođe, demonstracije radi, obavila pregled dveju žena koje su se dobrovoljne prijavile.
Od 23. do 26. aprila 2012. godine, projektna ekipa iz pomenute gimnazije, koju je predvodila prof. dr Roksana E. Ciker (Roxana Cziker), direktorka gimnazije, je u Dablinu (Irska) učestvovala na jednom sastanku u vezi ovog projekta. Organizator događaja je bio Institut za rehabilitaciju i oporavak odraslih s oštećenjem vida, koji radi u okviru Saveza Slepih Republike Irske. Delatnost ovog instituta je podeljena po sektorima, na primer: za orijentaciju i kretanje, za pristupačne tehnologije, za lično osposobljavanje i nezavisnost. Aktivnosti u vezi sa osobama s oštećenjem vida u Irskoj se sprovode u tesnoj saradnji oftalmologa, tiflopedagoga i psihoterapeuta.
U grupama koje broje 15-20 članova, odrasli s oštećenjem vida iz okoline Dablina provode na institutu, koji nije internatskog tipa, 6 sati dnevno, da bi savladali veštine kao što su tehnika samostalnog kretanja, Brajevo pismo, korišćenje računara itd.
U krugu instituta nalazi se specijalizovana prodavnica gde se mogu kupovati Brajevi i govorni satovi, računari sa govornim sintezama, lupe, beli štapovi i druga oprema potrebna osobama s oštećenjem vida.
Na pomenutoj konferenciji su utvrđeni koraci koje treba preduzeti da bi se zanimanje kliničkog ispitivača za dijagnostiku raka dojke implementiralo u svim državama koje učestvuju u ovom projektu. Svu potrebnu pomoć za obuku budućih kadrova su ponudili nemački specijalisti.
Vratili smo se iz Dablina rešeni da ovu profesiju uključimo i u Rumunski obrazovni sistem i pored toga što smo svesni mnogobrojnih prepreka koje moramo savladati. Trebamo uveriti lekare onkologe u korisnost ovih dodira edukovanih žena s oštećenjem vida, da ovu profesiju akreditujemo kod nadležnih organa, da formiramo prve grupe zainteresovanih žena s oštećenjem vida za bavljenje ovom profesijom, da podstaknemo rumunske porodične lekare ili ginekologe da zatraže pomoć kliničkog ispitivača dojki.
Uprkos veoma zgusnutom programu Dablinske konferencije i veoma sumornom vremenu koje je vladalo za vreme naše posete, nasši smo dovoljno motiva da obiđemo grad. Duboko mi se dopala katedrala Svetog Patrika posvećena čoveku koji je Irce uveo u hrišćanstvo. Radi se o impozantnoj građevini ukrašenoj mnogobrojnim skulpturama raznih veličina, čiji zidovi ne sadrže slike, već jedino skulpture.
Oduševio me je, takođe, način na koji Irci veličaju svoju istoriju, umetnike i uopšte značajne ličnosti. Primetio sam spomenike posvećene velikim Irskim piscima, kao što su: G. B. Šo, S. Beket, O. Vajld Wilde, koji su stalno okruženi svežim cvećem.
Po ulasku u Muzej viskija prikazuje se jedan dokumentaran film, a zatim počinje poseta kao takva, tokom koje se posetioci upoznaju sa važnijim detaljima iz proizvodnje ovog napitka. Na kraju posete je obavezna degustacija ovog čudesnog pića.
Iznenadila me je razlika izgleda Dablinskih ulica ujutro i uveče. Jutrom je grad miran i bez gustog saobraćaja. Međutim, posle 18 sati nastaje prava pravcata gužva.
Za projektnu ekipu iz Kluža, poseta Dablinu je bila uspešna. Sada se trebamo usredsrediti na to da kod nas primenimo ono što smo naučili na ovom skupu.
Piše: Silviu V. Vanda
Sa Rumunskog preveo: Lorijan Popi
Izuzetno korisno djelovanje, cilj je kvalitetno zapošljavanje invalidnih osoba.