Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom stupio je na snagu u maju 2010. godine i od tada su mnoge stvari krenule na bolje kada je zapošljavanje ovih osobau pitanju. Tome u prilog govori i podatak Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) da je za protekle dve godine u Srbiji zaposleno blizu 10.000 ljudi sa invaliditetom.
Usvajanjem Zakona o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom Srbija je stala u red razvijenih i naprednih zemalja, jer je omogućila ravnopravno uključivanje osoba za invaliditetom na tržište rada, kao i njihovu profesionalnu rehabilitaciju. Zakon propisuje da je njihovo zapošljavanje obaveza i dužnost svih poslodavaca, kao i same države prilikom zapošljavanja ljudi u državnim službama i organima.
NSZ u saradnji sa kolegama iz fonda Penzionog i socijalnog osiguranja (PIO) svakodnevno rade na proceni radne sposobnosti osoba sa invaliditetom i oni koji mogu da rade, dobiju odgovarajuće potvrde. Nakon toga svi oni imaju mogućnost da rade kod bilo kog poslodavaca i da učestvuju u različitim projektima koje organizuje NSZ, a poznati su pod nazivom „javni radovi“. Prema podacima koje smo dobilli od Dejana Jovanovića, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, oni poslodavci koji su zaposlili osobe sa invaliditetom su i više nego zadovoljni. Takođe, svetska istraživanja potvrdila su da ove osobe manje izostaju sa posla u poređenju sa zaposlenima bez invaliditeta, što je poslodavcima veoma važno.Na taj način veliki broj ljudi zaposlen je u brojnim sektorima, pa osobe sa invaliditetom odlično obavljaju poslove trgovaca, frizera, krojača, masera, ali i brojnih drugih poslova u državnoj administraciji.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom je obaveza
Zakon propisuje da je svaki poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan da zasnuje radni odnos sa jednom osobom sa invaliditetom. Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da zaposli najmanje dve osobe i na svakih narednih započetih 50 radnika još po jednu osobu sa invaliditetom. Važno je naglasiti da su novosnovani poslodavci oslobođeni ove obaveze, ali samo u periodu od 24 meseca od dana osnivanja firme.
Ukoliko kompanije i poslodavci nisu u situaciji da zaposle osobu sa invaliditetom, jer na evidenciji nezaposlenih NSZ nema onih koji bi ispunili kriterijume za to radno mesto, onda se poslodavci opredeljuju za jednu od alternativnih mera. Oni mogu da sklope ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji ili ugovor o kupovini određenih proizvoda i usluga sa preduzećem koje je specijalizovano za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Kupovina pomagala i neophodnih proizvoda u vrednosti od 20 prosečnih zarada u Republici Srbiji oslobađa poslodavca obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom u narednih 12 meseci od dana izvršenja obaveze.
Umesto kupovine određenih pomagala poslodavac može da učestvuje i u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom koji su zaposleni u pomenutom tipu preduzeća sa najmanje 50 odsto prosečne zarade u privredi Republike Srbije. Poslodavac se u tom slučaju oslobađa obaveze zapošljavanja onog broja osoba sa invaliditetom čije zarade finansira. Sva prikupljena sredstva nalaze se u Budžetskom fondu za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Sredstva iz tog fonda se koriste za različite programe: projekte, subvencije, za isplatu naknada za radne asistente koji pomažu osobe sa invaliditetom na poslu, kao i za finansiranje mogućnosti da se osobe sa invaliditetom samozaposle, ali i da započnu svoj biznis. U NSZ potvrdili su nam da je Budžetski fond jako dobro zaživeo tokom 2011. godine i da će u ovoj godini tim sredstvima biti finansirano čak osam novih, različitih programa kojima će dodatno potpomoći zapošljvanje osoba sa invaliditetom.
Jedan od najvažnijih propisa koji je naterao mnoge poslodavce i firme da svoja vrata otvore osobama sa invaliditetom jeste plaćanje tzv. “penala”, odnosno novčanih kazni za neispunjavanje obaveze propisane zakonom. Visina kazne koju oni moraju da plate iznosi minimalne tri mesečne zarade za svaku osobu sa invaliditetom koju nisu zaposlili.
Svega jedan odsto osoba sa invaliditetom je fakultetski obrazovano
U NZS navode da je cifra od 17.000, koliko ima evidentiranih osoba sa invaliditetom nažalost mnogo veća. U Srbiji postoji čitav niz razloga zašto ih nema mnogo više na evidenciji, a jedan od osnovnih razloga je što veliki broj ljudi sa invaliditetom prima druge novčane naknade na koje bi pronalskom posla izgubili pravo. Takođe, jedan broj ljudi zbog porodične situacije ne želi da radi ili porodica smatra da one ne treba da se uključe na tržište rada. Ipak, najveći problem jeste to što svega jedan odsto tih ljudi ima završen fakultet.
Zbog toga su, u cilju bolje edukacije i osposobljavanja sve većeg broja osoba sa invaliditetom za rad, formirani centri za profesionalnu rehabilitaciju u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Država sve više polaže na to da se osobama sa invaliditetom omogući pristup školama, fakultetima, postavljaju se rampe, zvučna signalizacija, omogućava im se da žive podjednako dobro kao i osobe bez invaliditeta. Zajedničkim trudom, naporom i zalaganjem u NSZ se nadaju da će broj fakultetski obrazovanih osoba sa invaliditetom u budućnosti znatno porasti, a to će sigurno omogućiti da se oni zaposle na dobrim i stabilnim pozicijama.
Važno je znati
Radna mesta na kojima rade osobe sa invaliditetom su svuda u svetu prilagođena njihovim potrebama. Koristi se posebna tehnologija koja im pruža korišćenja i personalnih računara. Tako slepe i slabovide osobe, ali i one koje imaju problema sa gornjim ekstremitetima mogu da upravljaju računarima uz pomoć posebnih filtera koji smanjuju broj pogrešno otkucanih tastera. Takođe, u upotrebi su posebne tastature, prilagođene osobama sa invaliditetom poznate pod nazivom LOMAK (Light Operated Mouse And Keyboard), pa se umesto tastature i miša u upravljanju računara koriste glasovne komande, ali i pokreti oka.
Kako da se osoba sa invaliditetom prijavi na evidenciju NSZ
Da bi se lice sa invaliditetom evindetiralo kao nezaposlenideno potrebno je da se prijavi nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje sa sledećom dokumentacijom:
- Lična karta
- Radna knjižica
- Dokaz o stručnoj spremi ili osposobljenosti (svedočanstvo, diploma ili uverenje – original dokumenata na uvid)
- Rešenje o invalidnosti
- Ratni vojni invalidi – rešenje o invalidnosti i postojeću medicinsku dokumentaciju
- Ostali kategorisani invalidi – rešenje o kategorizaciji ili rešenje o pravu na negu i pomoć od strane drugih lica
Zašto se isključivo govori o osobama sa fizičkim invaliditetom i njihovoj inkluziji? Šta je sa osobama koje su lako mentalno ometene? Deca koja su završila srednju školu nemaju nikakvu šansu za zaposlenje, to otvoreno kažu i u NZS. Srednja zanatska škola već duže vreme traži dozvolu da otvori svoju štampariju gde bi radili njihovi bivši učenici knjigovezačkog smera, ali odgovor je uvek isti – nema para. Da li zaista nema para za našu decu? Da rade uz nadzor svojih nastavnika, zajedno sa svojim drugovima, u okruženju koje im je poznato, da se osete korisnim i zadovoljnim? Pitanje je samo da li ova država želi ili ne želi da im pomogne.