Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom, 21. mart, Ujedinjene nacije zvanično obeležavaju od 2012. godine. Širom sveta ljudi sa Daunovim sindromom se loše tretiraju…
- Uskraćeno im je kvalitetno obrazovanje.
- Uskraćena im je dobra zdravstvena zaštita.
- Uskraćena im je šansa da rade i zarađuju sopstveni novac.
- Nije im dozvoljeno da donose odluke o sopstvenim životima.
- Njihovi glasovi se ne čuju!
Na ovaj dan imamo priliku da napravimo promenu i obezbedimo bolju šansu za osobe sa Daunovim sindromom. Za Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom 2024, pozivaju se ljudi širom sveta da preduzmu aktivnosti u cilju okončanja stereotipa prema osobama sa invaliditetom.
Stereotipi su štetni!
Zbog rasprostranjenih stereotipa osobe sa Daunovim sindromom i intelektualnim invaliditetom ne tretiraju se jednako kao drugi ljudi, nego se tretiraju kao večita deca, potcenjuju se, isključuju i često diskriminišu ili čak zlostavljaju.
Ovo su stvarni primeri stereotipa na delu…
Endrju, Novi Zeland: – Radio sam u osnovnoj školi. Nadao sam se da ću imati priliku da pomognem u pripremi školskog biltena. Predao sam svoju radnu biografiju službenici redakcije biltena, da pokažem šta sve mogu. Pitala me je: – Ko ti je ovo napisao?“ Rekao sam joj da sam sam to napisao. Nije verovala da sam samstalno sačinio svoju radnu biografiju i nije mi dozvolila da je predam.
Ema, Ujedinjeno Kraljevstvo: Otišla sam u prodavnicu odeće na pauzi za ručak na poslu. Gledala sam različitu odeću. Gospođa koja je radila u radnji mi je rekla: – Ti ovde nećeš ništa da kupiš, zato izlazi! Bila sam toliko uznemirena da nisam mogla da govorim. Ne zaslužujem da me tako tretiraju.
Tia, Sjedinjene Američke Države – Želela sam da idem na koledž, ali, pošto imam intelektualnu onesposobljenost, jedini kursevi koji su mi bili dostupni bili su Životne veštine. Ne želim da idem na koledž da bih naučila da nameštam krevet!
Biser, Švajcarska: – Neki ljudi misle da mi sa Daunovim sindromom ne možemo da živimo „normalnim“ životima. To nije u redu! I šta je uopšte „normalno“? Moj život je sličan mnogim mojim prijateljima i porodici. Išao sam u svoju lokalnu školu, uključen sam u lokalni orkestar i izviđače. Obučavam se za asistenta u nastavi. Sve ovo je za mene „normalno“, kao i za sve druge, pretpostavljam.
Istina!
Svi ljudi su različiti. Svaka osoba sa Daunovim sindromom je drugačija. Svaka osoba sa intelektualnim invaliditetom je drugačija. Ne ponašamo se svi na isti način i ne volimo iste stvari. Svako od nas ima svoj individualni identitet, interesovanja, sviđanja i nesviđanja, mane i talente, baš kao i svi drugi. Imati Daunov sindrom ili intelektualnu onesposobljenost je samo jedan deo onoga što jesmo! Mi smo ljudi. Tretirajte nas kao ljude.
Verovali ili ne, čarape nateraju ljude da pričaju!
Danas, 21. marta izaberite neke čarape koje će biti primećene! To mogu biti neusklađene čarape ili vaše najluđe i najšarenije čarape, šta god vam se sviđa! Ideja je da započnete razgovor, pa kada vas ljudi pitaju za vaše čarape, možete im reći: – Nosim ih da podignem svest o Daunovom sindromu. I onda im možete reći sve što želite da znaju o Daunovom sindromu.