Koordinatorka SOS službe organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA je prisustvovala predstavljanju rezultata istraživanja Mapiranje usluga podrške za žene i devojčice koje su preživele nasilje u Jugoistočnoj Evropi, koje je organizovano 21.
aprila 2016 godine u Skupštini AP Vojvodine.
Istraživanje je deo studije koja je do sada sprovedena u sedam zemalja, članica Saveta Evrope, sa ciljem da se analizira usklađenost prakse sa zahtevima Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Istraživanje je sprovedeno po jedinstvenoj metodologiji koju je kreirala britanska profesorka Liz Keli u saradnji sa grupom ekspertkinja Saveta Evrope, uz podršku Agencije Ujedinjenig nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN WOMEN) i Saveta Evrope.
U Srbiji je istraživanje sprovedeno u periodu od oktobra 2015. do marta 2016. godine, a ukupno je učestvovalo 46 organizacija/institucija učesnica i to: 24 ženske nevladine organizacije (većinom članice Mreže Žene protiv nasilja), 21 javna institucija (centri za socijalni rad, sigurne kuće, savetovališta za brak i porodicu) i jedna (1) akademska ustanova (Institut za sudsku medicinu pri Medicinskom fakultetu u Beogradu). Nacionalna istraživačica za Srbiju bila je Biljana Branković, nezavisna konsultantkinja i članica Komiteta GREVIO (Ekspertsko telo Saveta Evrope koje prati primenu Istanbulske Konvecije).
U istraživanju se pažnja obratila na sledeće kategorije usluga: SOS telefoni, podrška žrtvama seksualnog nasilja, sigurne kuće, podrška za decu svedoke, krizni centri, program za počinioce nasilja i podrška kroz pravni proces.
SOS telefoni
U Srbiji još uvek ne postoji nacionalni SOS telefon koji bi bio dostupan 24 sata, 7 dana u nedelji. Ženske organizacije vode 23 SOS telefona koja pružaju podršku žrtvama svih oblika rodno zasnovanog nasilja. U istraživanju se pominje i 1 javna institucija koja ima SOS telefon. Kao primer dobre prakse navodi se SOS Vojvodina, koju vodi 6 nevladinih organizacija, ali zbog finansijskih mogućnosti, ni ovaj broj nije dostupan 24/7. Nedostatak sredstava i neprepoznavanje ove usluge na lokalnom nivou se navodi kao jedan od glavnih problema sa kojim se suočavaju ženske nevladine organizacije.
Podrška žrtvama seksualnog nasilja
Još uvek ne postoje krizni centri za žrtve silovanja, ali je predstavnica Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju najavila otvaranje kriznih centara u Vojvodini, u pilot fazi rada. Pojedine ženske organizacije pružaju psihološku i pravnu podršku žrtvama seksualnog nasilja. Intezivniji rad sa ovim oblikom nasilja je od velikog značaja jer, prema istraživanjima, Srbija spada u grupu zemalja sa niskom stopom prijavljivanja seksualnog nasilja.
Sigurne kuće
U istraživanju je 7 organizacija navelo da pruža ovu uslugu. Sigurne kuće su uglavnom pri centrima za socijalni rad i finansiraju se iz lokalnih budžeta. Kao osnovni nedostatak navodi se pristupačnost, jer ova usluga nije jednako dostupna svim ženama (ženama sa invaliditetom, Romkinjama, ženama sa problemima zavisnosti i mentalnim problemima). Smeštanje žena žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima u isto sklonište, takođe se ne može smatrati dobrom praksom.
Podrška deci svedocima nasilja
Ova usluga nije dovoljno razvijena. Od ukupnog broja ispitanih organizacija i institucija, samo devet (9) je navelo da pruža ovu uslugu. U praksi, kada su u pitanju deca, najveći problem je u radu sa sudovima, jer se vrlo rigidno drže principa u najboljem interesu deteta što nije u skladu sa nekim odredbama Konvencije.
Program za počinioce nasilja
Realizuje se u 11 centara za socijalni rad. Svi stručni radnici koji sprovode ovu uslugu su prošli obuku norveške organizacije Alternativa nasilju. Većina centara za socijalni rad navodi da im tužilaštvo upućuje mali broj počinioca nasilja. Dobra saradnja je navedena između Centra za socijalni rad i Javnog tužilaštva u Novom Sadu.
Podrška kroz pravni proces
Ukupno 30 organizacija/institucija učesnica istraživanja navelo je da pruža ovu uslugu i to 19 ženskih nevladinih organizacija i 11 centara za socijalni rad. Organizacije najčešće pružaju psihološku podršku žrtvama tokom trajanja sudskog postupka. Ova vrsta usluge je navedena kao veoma značajna, jer sudski postupci dugo traju. Kao primer je navedeno da suđenje za silovanje traje između dve (2) i četiri (4) godine, dok za nasilje u porodici u proseku traje dve (2) godine.
Na kraju diskusije je naglašen poseban značaj ženskih nevladinih oragnizacija, kada je u pitanju tema rodno zasnovanog nasilja, jer su se one najviše zalagale da ovaj oblik nasilja izađe iz okvira privatnog problema. Zajednički zaključak svih institucija i organizacija je da se u poslednjih nekoliko godina najviše unapredila saradnja sa policijom, kao i da je zajedničko delovanje svih nadležnih službi od izuzetnog značaja.
Tekst pripremila Ivana Nikolić
