Udruženje građanki FemPlatz je objavilo Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2021. i 2022. godinu – PreneraŽena. Izveštaj je zasnovan na postojećim istraživanjima i izveštajima međunarodnih organizacija, nacionalnih institucija i organizacija civilnog društva. Tema u fokusu izveštaja je seksualno uznemiravanje i nasilje prema ženama od #NisiSama do #NisamPrijavila.
U Izveštaju se ističe da su, jednako kao i u prethodnim izveštajima koje su objavljivale, pojedine grupe žena u Srbiji izložene višestrukoj diskriminaciji a među njima su i žene sa invaliditetom. Njihov položaj se pogoršao tokom 2020. godine, posebno tokom vanrednog stanja kada je bila ograničena sloboda kretanja, a nakon popuštanja mera u 2021. godini, njihov položaj se nije bitno poboljšao.
Navode da je pozitivno to što nadležni državni organi preduzimaju određene mere koje se
odnose na građane u riziku od višestruke diskriminacije, ali u tim merama izostaje rodna perspektiva zasnovana na stvarnim potrebama žena iz višestruko diskriminisanih grupa.
Položaj žena sa invaliditetom tokom pandemije je pogoršan posebno zbog ograničenih kapaciteta zdravstvenog sistema, nedostatka usluga socijalne zaštite, nedostatka i nepristupačnosti informacija. U Izveštaju se ističe da su žene sa invaliditetom i žene iz drugih višestruko marginalizovanih grupa bile zaboravljene u prvim fazama planiranja mera, da su pojedine mere bile disproporcionalne, neadekvatne i diskriminatorne za osobe sa invaliditetom, kao i da nakon ublažavanja mera nisu preduzete nikakve mere namenjene smanjivanju posledica za žene iz višestruko marginalizovanih grupa.
Žene sa invaliditetom koje su smeštene u ustanovama socijalne zaštite su i inače u višestruko nepovoljnom položaju. Izložene su diskriminaciji na osnovu pola, invaliditeta i činjenice da žive u instituciji. Doživljavaju specifične oblike rodno zasnovanog nasilja (prisilni abortusi, sterilizacije, davanje kontraceptivnih sredstava bez informisanog pristanka, seksualno uznemiravanje i seksualno nasilje), a mehanizmi prijavljivanja nasilja i zaštite od nasilja nisu adekvatni i/ili funkcionalni. Tokom 2021-2022. godine javnost nije bile adekvatno informisana o uslovima u kojima žive žene sa invaliditetom u ustanovama socijalne zaštite niti o broju smrtnih slučajeva u ovim ustanovama. Prema svedočenjima žena sa mentalnim invaliditetom uslovi u ustanovama su dodatno pogoršani i posebno im je teško padala zabrana kretanja i prekid svih aktivnosti izvan institucija.
Analiza ostvarivanja socioekonomskih prava žena sa invaliditetom je pokazala da 71,5% žena sa invaliditetom smatra da mere koje je Vlada Republike Srbije uvela nisu na adekvatan način odgovorile na potrebe žena sa invaliditetom. Prava žena sa invaliditetom su najugroženija bila u oblastima zdravstvene zaštite, mobilnosti i kretanja, bezbednosti, pristupa uslugama iz oblasti socijalne zaštite, sredstvima za svakodnevni život. Od proglašenja vanrednog stanja većina informantkinja nije ni pokušala da ode na bilo kakav medicinski pregled, a izolacija je izrazito negativno uticala na njihovo psihičko i mentalno zdravlje. Žene govore o strahu, neizvesnosti i nedostatku informacija ne samo o kovidu, već o mnogim pitanjima koja se tiču njihovog svakodnevnog života.
Komunikacija sa spoljnim svetom žena sa mentalnim invaliditetom koje su smeštene u ustanovama socijalne zaštite je i u redovnim okolnostima otežana, a sa pojavom pandemije komunikacija sa spoljnim svetom im je potpuno onemogućena. Izlaz iz tog komunikacionog mraka pružio im je tim MDRI Srbija sa grupom samozastupnica kroz organizovanje grupne i individualne podrške putem društvenih mreža, telefonskih poziva i uživo, kada su to uslovi dozvoljavali. Rad tima sa ženama sa invaliditetom smeštenim u ustanovama u vanrednim uslovima, kao i velika ograničenja njihovih sloboda predstavljen je u publikacija Izolovane u izolaciji.
Kada je reč o nasilju nad ženama iz višestruko marginalizovanih grupa u Izveštaju vidimo da su žene sa invaliditetom u najnepovoljnijem položaju. Navodi se podatak iz Izveštaja o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji da je preko 10% žena izloženo nekom obliku nasilja (fizičkog, psihičkog ili seksualnog), ali je rasprostranjenost nasilja veća kod pojedinih grupa žena. Najveća je rasprostranjenost nasilja u grupi žena sa invaliditetom (23,4%), zatim izbeglih i interno raseljenih lica (23,2%), žena iz nacionalnih manjina (18,3%) i žena koje žive u domaćinstvima koja su pogođena siromaštvom (22,5%).
Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2021. i 2022. godinu – PreneraŽena možete pročitati na vebsajtu Udruženja građanki FemPlatz.
