Pravo na jednaku platu, za jednak rad i jednake vrednosti radnika i radnica, jedno je od načela Evropske unije. Iako se jednak pristup zapošljavanju poboljšao tokom godina, razlike u radnoj snazi i zaradama i dalje su stvarnost Evropske unije.
Podaci pokazuju da se osobe s invaliditetom i dalje suočavaju sa diskriminacijom pri zapošljavanju, bilo da se radi o pristupu zapošljavanju ili o jednakoj zaradi za jednak rad. Manje je verovatno da će osobe s invaliditetom biti zaposlene na puno radno vreme. Imaju manje mogućnosti za zapošljavanje i mnogobrojne su situacije u kojima se ne poštuju njihova prava i/li potrebe za prilagođavanjem radnog okruženja.
Kakav je položaj žena s invaliditetom na tržištu rada?
Iako žene s invaliditetom čine 25.9% ukupne populacije žena u EU i 60% ukupne populacije od preko 100 miliona osoba s invaliditetom, one se i dalje suočavaju sa višestrukom i intersekcijskom diskriminacijom u svim životnim aspektima, među kojima su i niska stopa zaposlenosti i visoka stopa siromaštva.
EU statistkike pokazuju da:
- Oko 49% žena s invaliditetom starosne dobi od 20 do 64 godine je zaposleno, u poređenju sa 53.9% muškaraca s invaliditetom iste starosne dobi.
- Samo 20% žena s invaliditetom zaposleno je s punim radnim vremenom, u poređenju sa 29% muškaraca s invaliditetom, 48% žena bez invaliditeta i 64% muškaraca bez invaliditeta.
Dakle, položaj žena s invaliditetom ne samo da je lošiji od položaja žena bez invaliditeta, nego i od položaja njihovih muških vršnjaka.
Razlika u platama
Kako postoji nesrazmernost u pristupu zapošljavanju, postoje i značajne razlike u platama.
Podaci iz 2021. izraženi u standardu kupovne moći (SKM) pokazuju da je prosečni ekvivalentni neto dohodak u EU za žene s invaliditetom iznosio 16.822 SKM godišnje, u poređenju sa 17.746 SKM za muškarce s invaliditetom, 20.100 SKM za žene bez invaliditeta, a 20.935 za muškarce bez invaliditeta. Niža finansijska sredstva i siromaštvo zaposlenih stvarnost su mnogih žena s invaliditetom koje su zaposlene na puno, nepuno ili skraćeno radno vreme.
Finansijska sredstva žena s invaliditetom niža su od sredstava muškaraca s invaliditetom i od sredstava žena bez invaliditeta.
Barijere i diskriminacija
Žene s invaliditetom suočavaju se s nejednakostima u zaradi zbog stereotipa i predrasuda zasnovanih na rodu i invalidnosti.
Među mnogobrojnim preprekama, uzroci koji stoje iza razlika u zapošljavanju i platama su višestruki:
- niži stepen obrazovanja i radnog osposobljavanja:
- stigma i diskriminacija;
- sektorska segregacija i/ili
- ravnoteža između poslovnog i privatnog života, pri čemu žene provode više vremena obavljajući neformalne neplaćene poslove i preuzimajući odgovornosti.
Preporuke Evropskog foruma osoba s invaliditetom za rešavanje nejednakosti u zaradama žena s invaliditetom:
Kako bi rešila trajne nejednakosti, Evropska komisija uključila je mere za podsticanje pristupa tržištu rada u Strategiju za ravnopravnost polova 2020 – 2025.
Nažalost, žene s invaliditetom, njihovi izazovi i perspektive nisu eksplicitno, niti dovoljno spomenute u merama EU. Kako bi se osiguralo da nijedna žena ne bude zapostavljena, EU mora proučiti rodni jaz u zaradama između žena i muškaraca s invaliditetom, kao u poređenju sa ženama bez invaliditeta.
Evropski forum osoba s invaliditetom preporučuje sledeće:
Obaveze transparentnosti zarada moraju se primenjivati na sve poslodavce, bez obzira na veličinu organizacije i vrste zapošljavanja.
Zakonodavstvo mora uvesti intersekcijski pristup kroz pozitivne mere i nediskriminatorne prakse zapošljavanja.
Usklađivanje zarada s nepunim radnim vremenom i zarada s punim radnim vremenom.
Informacije o transparentnosti zarada moraju biti dostupne i pristupačne.
Zakonodavstvo mora uključivati delotvorne kaznene mere za kompanije i nadoknade za žrtve diskriminacije.
Tela za jednakost moraju imati pristup izveštajima o zaradama i moraju biti osposobljena da pružaju podršku žalbama na nejednakost u zaradama žena s invaliditetom.