Kad se spomenu hronične bolesti, uglavnom razmišljamo o načinima na koje ta stanja mogu uticati na fizičko zdravlje. Na primer, kad govorimo o migreni, obično se misli na nesnosnu glavobolju, umor, mučninu i druge fizičke manifestacije ovog neurološkog stanja.
Međutim, znam da moj život s migrenom podrazumeva mnogo više od fizičkih simptoma i njihovog uticaja na moj svakodnevni život. Zapravo, više je načina na koje život s migrenom utiče na moje mentalno zdravlje.
Povećan nivo stresa
Stres je uobičajen okidač migrene, a život s migrenom često prouzrokuje stres. Nepotrebno je reći da stres i migrena imaju komplikovan odnos. Nažalost, stres može uticati na naše mentalno zdravlje, što vezu između migrene i stresa čini još problematičnojom.
Ako primetite povećan nivo stresa, traženje načina za upravljanje stresom može doprineti vašem fizičkom i mentalnom zdravlju. Vežbe svesnosti, vođenje dnevnika i prilagođavanje sopstvenih ciljeva i očekivanja može pomoći u smanjivanju stresa.
Smanjen osećaj sopstvene vrednosti
Živimo u svetu koji je usredsređen na produktivnost i uspeh. Kad živite s hroničnim stanjem kao što je migrena, ne možete uvek gurati napred i biti užurbani kao većina ljudi oko vas – barem ne bez naknadnih posledica. Kad nam se čini da nismo jednako uspešni kao drugi, često imamo osećaj manje vrednosti, a nisko samopouzdanje može ozbiljno uticati na mentalno zdravlje.
Šta najčešće zaboravljamo: naša vrednost nije povezana sa količinom posla koji obavljamo tokom dana. Vredni smo jer postojimo. Tačka. Činjenica da živite s migrenom ne čini vas manje sposobnim, a definitivno ne manje vrednima.
Povećana anksioznost i depresija
Iako su pojedinosti još uvek nepoznate, nekoliko studija potvrđuje vezu između migrene i depresije. Zapravo, kod osoba koje žive s migrenom, u poređenju s osobama koje imaju drugu vrstu hroničnog bola, veća je verovatnoća za razvoj depresije. Isto važi i za anksiozni poremećaj, iako lekari još uvek ne razumeju nužnost te veze.
Iako nije lako nositi se s depresijom i anksioznošću, to nisu stanja koja ne možemo držati pod kontrolom. Pripazite na uobičajene simptome i posavetujte se sa lekarom.
Osećaj beznađa
S migrenom nije lako živeti. Lekari još uvek ne razumeju u potpunosti šta prouzrokuje migrenu i ne postoji lek za to stanje. Zbog toga se mnogi ljudi koji žive s migrenom osećaju bespomoćno i beznadežno, a ti osećaji mogu ozbiljno uticati na opštu dobrobit.
Iako se ponekad možete osećati kao da je situacija beznadežna, nastavite da zastupate sami sebe, kako biste ostvarili pravo na mogućnosti lečenja kakve su vam potrebne.
Poremećaj spavanja
Bez obzira na to kakva vam je rutina, postoje trenuci kada simptomi migrene narušavaju san. Kao i stres, poremećaji spavanja takođe mogu povećati rizik od napada migrene, a da ne spominjemo uticaj koji nedostatak sna može imati na mentalno zdravlje.
Nije uvek jednostavno, ali pokušajte da se pridržavate doslednog rasporeda spavanja. Ako možete da preduzmete prve korake za trenutno otklanjanje simptoma, možda ćete moći ponovo da zaspite.
Povećana izolacija
Kad se nosite sa simptomima migrene, obično nemate volje da pozovete prijatelje, niti da izađete iz kuće. Ujedno se čini da mnogi od prijatelja i članova porodice ne razumeju koliko se život s migrenom razlikuje od običnih glavobolja koje većina ljudi povremeno doživljava. U kombinaciji, ovi problemi mogu povećati osećaj izolacije.
Čak i kada se osećate usamljeno i izolovano, možete se povezati sa zajednicama i grupama koje okupljaju ljude sa sličnim izazovima. Ako se povežete sa samo jednom osobom koja je prošla kroz sličnu situaciju s kojom se suočavate, dobićete saosećanje i podršku umesto usamljenost.
Da život s migrenom uključuje samo fizičke simptome, mnogi od nas lako bismo se nosili s tim. Ono što migrenu komplikuje jeste njen uticaj na mentalno zdravlje. Iako ne postoji magično rešenje, mislim da razumevanje koliko su fizičko i mentalno zdravlje isprepleteni pravi veliku razliku. Na kraju krajeva, simptome bilo kog zdravstvenog stanja možemo tretirati tek kada znamo s čim imamo posla.