Autovala sam se kao lezbejka kad sam imala 13 godina. Živim sa cerebralnom paralizom. Kad sam shvatila da sam queer, zapitala sam se kako je moguće imati dva marginalizovana identiteta istovremeno. – Je li moguće biti lezbejka i imati invaliditet? Koje su šanse za tako nešto? Jesam li jedina osoba na svetu? Zbunjivale su me te presečne tačke. Delimično zbog toga što nisam znala ljude koji su gej, a kamoli da istovremeno imaju invaliditet.
U proteklih nekoliko godina, učila sam o presečnim tačkama fizičkog invaliditeta i queera. Ova dva identiteta povezuju se na neočekivane načine. Ustanovila sam 5 presečnih tačaka.
Izolacija
Oba ova identiteta obično nisu identiteti koje delite sa članovima porodice. Najverovatnije ste jedina osoba s invaliditetom u porodici i jedina gej osoba (uz neke izuzetke). Ovo je važno iz nekoliko razloga. Prvo, jer druge marginalizovane identitete kao što su rasa, klasa i vera, ljudi dele sa svojim porodicama. To pomaže mladima da steknu zajednicu dok izgrađuju svoje identitete i dok su prisiljeni da se suočavaju sa stigmatizacijom i diskriminacijom zbog tih identiteta.
Kad sam se autovala kao queer, niko se u mojoj porodici nije identifikovao kao takav. Niko u mojoj porodici nema invaliditet. Da sam mogla da pitam roditelje kako da se autujem u razredu ili kako da se nosim s pubertetskim bolovima, imala bih odgovore iz prve ruke i to bi mi pomoglo. Iako me porodica uvek podržavala, nisu razumeli kako se osećam, ni iskustva koja proživljavam. Zbog toga sam se osećala usamljenom i izolovanom. Prošle su godine dok nisam stekla prijatelje koji dele isti identitet, a još uvek ne znam nikoga ko je queer i ima cerebralnu paralizu. Kad sam shvatila da sam lezbejka, osećala sam da imam još jedan identitet koji ne delim sa svojom porodicom.
Izlasci
Druga tačka preseka su izlasci i zabavljanja. Kao queer žena koja je pokušavala da nađe devojku pre postojanja Tindera, osećala sam se prisiljenom da posećujem gej barove i klubove, ne bih li našla nekoga s kim ću izlaziti. I ne samo to, nego sam mislila da moram plesati na neki vruć i seksi način, da bih impresionirala bilo koga u tim prostorima. Muzika je uvek bila preglasna da bi se moglo razgovarati, svi su koristili telo da privuku nečiju pažnju. Ne samo da mi je bilo teško i nemoguće da plešem, nego često nisam mogla ni ući u gej barove zbog arhitektonskih barijera. Godinama sam osećala da me invaliditet izoluje od jedinog queer prostora u koji sam mogla ući.
Moda
Moj modni stil i način rodnog ispoljavanja su jedina stvar na koju su moj invaliditet i moja seksualnost uticali na zanimljive načine. Kao osobi koja ima cerebralnu paralizu, teško mi je da nosim haljine, jer mi zbog držanja tela padaju s ramena. Iz istog razloga teško mi je da stavim i nosim grudnjak. Ne mogu nositi štikle, jer mi to stvara bolove u ionako zategnutim mišićima. Zbog toga nosim klasične cipele na zapertlavanje, sakoe i blejzere, a kad izlazim nosim košulje i pantalone umesto haljina. Takođe mi je teško da se sama našminkam i depiliram – još dva ženska svojstva.
U kombinaciji s mojim queer identitetom, ovi modni izbori me etiketiraju kao buč lezbejku. Unutar lezbejske zajednice, obično svako ima lične preferencije po tom pitanju: buč ili fem? Ove rodne oznake imaju iznenađujući uticaj na to kako vas druge queer žene doživljavaju.
Mnoge queer žene osećaju pritisak da se priklone jednoj od te dve etikete. Kad sam se autovala, osećala sam se kao da treba da skratim kosu i budem još muževnija kako bih odgovarala buč stereotipu. Osećam da me invaliditet automatski svrstava u određene rodne uloge unutar queer zajednice.
Autovanje
Tip cerebralne paralize koji imam nije vidljiv nepoznatima. To znači da moj invaliditet, kao i moja queer seksualnost, podrazumevaju neki proces autovanja. Ja biram kada će i kako ljudi doznati za te moje identitete, iako nailazim na različite reakcije. Zanimljivo je da sam se kao tinejdžerka više bojala da se autujem kao lezbejka, nego da obelodanim da imam invaliditet. Sada, u odrasloj dobi, to se obrnulo, mnogo sam zabrinutija kad treba da obelodanim invaliditet.
Ponos i prihvatanje
Društvo nas uči da mrzimo queer seksualnost i da mrzimo invaliditet, jer se ne smatraju normalnim stanjima tela i uma. Život je teži s bilo kojim od ovih identiteta jednostavno zato što su to marginalizovani i diskriminisani identiteti. A oba identiteta su nam urođena, deo su našeg tela, uma i srca. Vremenom naučite kako da prihvatite sebe kao osobu s invaliditetom i kao nekoga ko je queer. Naučite kako da se zalažete za sebe, kako da volite sebe. Što se više uključujete u svoju zajednicu, naučite kako da budete ponosni na sebe.
Oba ova identiteta daju mi snagu i hrabrost. Oba su uzrokovala da se suočim sa maltretiranjem, zbog čega sam postala otpornija. Oba identiteta pomogla su mi da postanem empatična. Naterala su me da redefinišem šta znači podrška i ljubav. Usadila su mi strast za jednakošću i socijalnom pravdom. Oba ta identiteta su aspekti mene same, aspekti kojih se ne bih odrekla jer me čine tim što jesam.
Ešli Bernsajd
