Iako se sve češće govori o bipolarnom poremećaju, to stanje još uvek je okruženo nerazumevanjem. Zablude o bipolarnom poremećaju rezultiraju stigmatizacijom osoba koje žive s tim stanjem, a ujedno utiču na kvalitet podrške koju dobijaju.
Koje su najčešće zablude o bipolarnom poremećaju?
1. Biopolarni poremećaj je isto što i promene raspoloženja.
Zar nisi bio tužan minut ranije? Tako si bipolaran!
Ideja da su bipolarni poremećaj i promene raspoloženja sinonimi široko je rasprostranjena. Osećaj tuge, sreće, ljutnje, razdražljivost… uobičajene su emocije koje se mogu javiti u različito vreme, bilo kao reakcija na spoljašnje događaje, bilo kao neuslovljena unutrašnja stanja. Međutim, manija i depresivne epizode su ekstremne promene ne samo u raspoloženju, već i u energiji, ponašanju, aktivnosti, snu. Štaviše, manija mora da traje najmanje nedelju dana da bi se smatrala maničnom epizodom, a depresivna epizoda traje najmanje dve nedelje.
2. Postoji samo jedna vrsta bipolarnog poremećaja.
Mnogi ljudi imaju specifičnu ideju o tome kako igleda neko ko ima bipolarni poremećaj. U stvarnosti postoje četiri različita bipolarna poremećaja:
Bipolarni 1: karakteriše ga jedna ili više maničnih epizoda i jedna ili više depresivnih epizoda.
Bipolarni 2: karakterišu ga depresivne epizode i hipomanične epizode (lakši oblik manije).
Ciklotimični poremećaj: nekoliko perioda ispoljavanja hipomaničnih simptoma i simptoma depresije u trajanju od najmanje dve godine, bez ispunjavanja kriterijuma za hipomaničnu i depresivnu epizodu.
Bipolarni poremećaj koji nije drugačije naznačen: simptomi bipolarnog poremećaja koji se ne uklapaju u dijagnostičke kriterijume bilo kog drugog poremećaja.
3. Osobe sa bipolarnim poremećajem stalno prelaze iz manije u depresiju i obrnuto.
Mnogi misle da bipolarni poremećaj podrazumeva stalno variranje između kratih i mnogobrojnih perioda manije i depresije tokom celog dana. Kao što je naznačeno u prvoj zabludi: manične epizode moraju da traju najmanje nedelju dana, a depresivne najmanje dve nedelje (sa izuzetkom nekih vrsta bipolarnog poremećaja koji se brzo vrti). Zapravo, osobe sa bipolarnim poremećajem često doživljavaju duge periode stabilnog, mirnog stanja raspoloženja poznatog kao eutimija. To je raspoloženje koje nije ni manično, ni depresivno, ali se još uvek može razlikovati od tipičnih kontrolnih grupa.
4. Osobe sa bipolarnim se samo pretvaraju.
Verovatno samo glumi. Kladim se da bi mogla da se kontroliše, kad bi to zaista htela.
Uobičajeno uverenje u široj javnosti, iako je bipolarni poremećaj opštepriznata mentalna bolest sa genetskim predispozicijama. Na neurološkom nivou, čini se da emocionalni centri mozga, kao što je amigdala, imaju pojačanu aktivnost, dok frontalni korteks koji pomaže u kontroli impulsa, prosuđivanju, rešavanju problema i donošenju odluka, nije dovoljno aktivan. Studije o blizancima pokazuju da, ukoliko jedan blizanac ima bipolarni poremećaj, veća je verovatnoća da će ga razviti i drugi. Stresni i traumatski životni događaji ili upotreba alkohola i droga takođe mogu biti okidači bipolarnog poremećaja kod osoba koje imaju predispoziciju za to stanje.
5. Medikamenti su jedina terapijska mogućnost.
Iako istraživanja podržavaju upotrebu lekova kao efikasne opcije u tretiranju bipolarnog poremećaja, to svakako nije jedina opcija. Psihoterapija može biti sastavni deo terapijskog procesa koji dovodi do razvoja veština za promenu neprikladnih i negativnih misaonih obrazaca, kao i za razvoj strategija suočavanja sa preplavljujućim emocijama. Edukacija je takođe korisna u razvijanju boljeg razumevanja nečijeg poremećaja, prepoznavanju pokretača i adekvatnom reagovanju.
6. Ponašaju se kao ludi kad dožive maniju.
Mnogi poistovećuju maniju sa ludim, nestalnim i veoma rizičnim ponašanjem. Iako to može biti tačno za neke ljude, važno je zapamtiti da manija ne izgleda isto kod svih. Za druge, manična epizoda može uključivati povećanu pričljivost, povećanu aktivnost usmerenu ka cilju ili nemir, lako odvlačenje pažnje ili porast samopouzdanja.
7. Osobama sa bipolarnim poremećajem se ne može verovati.
Potpuno iracionalno i lažno uverenje, ne samo u vezi sa bipolarnim poremećajem, nego i drugim mentalnim stanjima. Kad neko doživi maničnu epizodu, može postati nestalniji ili nepredvidiviji nego inače, ali manije ne traju večno i mnoge osobe sa bipolarnim poremećajem uče kako da upravljaju svojim simptomima. U stvarnosti, ako dobiju adekvatnu podršku, jednako su pouzdani kao i bilo koja druga osoba.
