K. M. (42) radi u velikoj IT kompaniji u Novom Sadu. Ima dve ćerke i veoma odgovoran posao. Nakon što je njena mlađa ćerka dobila alergijsku reakciju, koja je posle izvesnog vremena provedenog u dečjoj bolnici, prošla bez posledica, kad su se vratili uobičajenoj rutini, K. je doživela prvi napad panike u životu.
Šta je napad panike?
– To je doživljaj straha, koji nikako ne može da se poredi sa realnim doživljajem straha. Zastrašujući je, nastaje iznenada i bez očiglednog uzroka.
Kada ste i kako doživeli prvi napad panike?
– Prevashodno da kažem, u trenutku kad je došlo do napada, nisam znala da se radi o tome, nego sam zaista mislila da će mi srce stati i da ću umreti. Bila je noć, završavala sam jedan projekat, kad je srce počelo snažno da mi lupa i počela sam da gubim dah. Mislila sam da ću se ugušiti i da mi srce otkazuje. Mislila sam, jednom rečju, da umirem. Ušla sam u sobu svojih ćerki, koje su mirno spavale, i poljubila sam ih da se oprostimo zauvek. Poljubila sam muža i sela u radnu sobu misleći da je zaista kraj. Ruke i noge su mi trnule, srce je sve brže radilo, imala sam utisak da gubim razum. Međutim, umesto očekivane smrti, simptomi su za nekih dvadesetak minuta počeli da se smiruju i da nestaju, sve što sam tada osećala bila je ogromna iscrpljenost, pa sam legla da spavam.
Šta je bilo sledećeg jutra?
– Ustala sam. Živa. Skuvala kafu, zapalila cigaretu, srce je opet počelo ubrzano da mi lupa. Probudila sam muža i on me je odvezao kod zeta, koji je lekar opšte prakse. Ispričala sam mu šta mi se desilo i on je predložio da uradim kompletan pregled: EKG, UZ srca, laboratoriju, pregled pulmologa i interniste, kao i da nosim holter ceo dan. Svi rezultati su bili u potpunom redu, tako da sam odlučila da ostavim cigarete, misleći da je to glavni uzrok svega što sam doživela.
Da li ste pomislili da se radi o iracionalnom strahu?
– Ni u jednom trenutku. Zaista sam mislila da je problem organske prirode i da je povezan sa mojim lošim navikama: mnogo kafe, mnogo cigareta. Ne kažem da su te navike dobre i da su bez ikakvog uticaja, ni sada kada mi je otkriveno da se radilo o napadu panike.
Kako ste shvatili da se o tome radi?
– Nakon što sam uradila sve pretrage i ostavila cigarete, opet sam doživela slično iskustvo, tako da sam se obratila poznanici psihološkinji, koja me je uputila svom kolegi psihijatru. Pitao me je da li se u poslednje vreme u mom životu desilo nešto neuobičajeno. Rekla sam da nije, da mnogo radim, da imam porodicu, da mi je sve to uobičajeno. Setila sam se da spomenem i ćerkinu hospitalizaciju, ali sam mu rekla, čak sam se nekako i pohvalila, kako sam to sve stoički podnela. U razgovoru sa mnom, psihijatar je konstatovao da sam imala napad panike u trenutku kad se situacija sa ćerkom smirila. Rekao mi je da se to desilo jer sam se jako uplašila za nju, a od sebe sam očekivala da budem pribrana, kao i uvek, i da me je to naknadno dotuklo, kad se situacija smirila. Takav je tok napada panike.
Kako se sada osećate? Da li se napadi panike ponavljaju i kako se borite s njima?
– Išla sam na psihoterapiju i to mi je prijalo. Napad panike je bio akutan i povezan sa događajem koji sam opisala. Inače, napad panike ne može zaista da nas ozledi. Možemo se, u najgorem slučaju, onesvestiti. Obično traje od deset minuta do pola sata i treba naučiti ovladati njime. Postoje razne tehnike protiv napada panike, a meni najviše odgovara duboko disanje i sporo brojanje od sto unazad. Sada veoma retko imam napad, najčešće kad sam premorena.
Šta biste poručili drugima sa sličnim iskustvom?
– Ne paničite. Šalim se, ali zaista, umesto da paničite, uhvatite redovan životni ritam i ne puštajte ga. Red rada, red odmora, red opuštajućih aktivnosti. I neće biti mesta za paniku. Ujedno, shvatite da ste samo običan čovek, sa mnogobrojnim osećanjima unutar sebe i da kao takvi, u stresnim situacijama reagujete i srcem, a ne samo razumom. Ne možete uvek biti hladni i pribrani, naročito ne u neprijatnim životnim situacijama. Možete da umislite da ste nešto lako prebrodili, ali onda nastaje mesto za pojavu panike. Zato, prvenstveno, uvek budite iskreni prema sebi i, kao što sam na početku rekla: radite svakoga dana, od svega pomalo.
