Triša Zorn (1964, Kalifornija) američka je paraplivačica i najuspešnija sportistkinja u istoriji Paraolimpijade. Ukupno je osvojila 55 medalja (41 zlatnu, 9 srebrnih i 5 bronzanih) i primljena je u Paraolompijsku dvoranu slavnih 2012. godine.
Na Paraolimpijskim igrama učestvovala je kontinuirano od 1980. do 2004. godine. Godine 1996. u Atlanti osvojila je više medalja nego ijedan drugi sportista: dva zlata, tri srebra i tri bronze. Na vrhu tabele bila je i na Paraolimpijadi u Barseloni 1992, kad je osvojila deset zlatnih i dve srebrne medalje. Na prvom takmičenju 1980. osvojila je sedam zlatnih.
Posle Paraolimpijade u Sidneju, držala je osam svetskih rekorda.
Danas Triša Zorn radi kao pravnica na Departmanu za pitanja veterana u Indijani.
Pre Paraolimpijskih igara u Atini 2004, znala sam da je vreme da zatvorim poglavlje plivanja i da započnem novi profesionalni život. Plivanje me je na mnogo načina pripremilo za profesionalnu karijeru u javnoj službi. Oduvek me je zanimalo pravo, ali dok sam odrastala, bila sam primorana da nastavim obrazovanje na koledžu koji nije imao tako intenzivan režim čitanja. Verujem da je to delimično i zbog moje majke, koja je htela da me zaštiti od mogućeg neuspeha zbog mog problema sa vidom. Nakon Paraolimpijade 2004, odlučila sam da se posvetim pravu, jer to je moja strast, i upisala sam pravni fakultet u Indijanapolisu. Diplomirala sam tri godine kasnije.
Kako moj invliditet nije vidljiv, verujem da su ljudi bili skeptični po pitanju mojih nastupa na Paraolimpijadi. Ali, većina onih koji su me upoznali kao osobu i saznali za moje oštećenje vida, postali su manje skeptični, a više usredsređeni na moju predanost i naporan rad. Pokušaj da razbijem stigmu i prepreke koje društvo stavlja pred osobe s invaliditetom životni je izazov s kojim se svakodnevno suočavam u svojoj profesionalnoj karijeri.
Mnogo je ljudi doprinelo mom uspehu, od moje porodice i prijatelja, do profesionalnih kolega. Moja želja za uspehom i time da motivišem druge razvila se još u mladosti. Verujem da me je urođena tvrdoglavost gurala da savladavam prepreke s kojima sam se suočvala. Zato imam želju da promenim percepciju ljudi o tome šta su osobe s invaliditetom sposobne da urade.
Nikada nisam imala uzore, u smislu da bih rekla: želim da budem kao ta osoba. Mama mi je uvek govorila da budem ono što jesam i da uvek postavljam izazove da bih probijala granice. Uvek sam se povezivala sa pojedincima koji su imali iste ciljeve i motivaciju i koji su me gurali napred, bilo da je reč o plivanju, školi ili poslu.
Poruka koju želim da pošaljem svim aktivnim sportistima:
1. Odaberite odgovarajuću mantru ili pozitivnu frazu koju možete iznova ponavljati. Na primer: Osećam se snažno. 2. Vežbajte više scenarija i tokom vežbi ponavljajte: Ovo sam već radila i izvodljivo je – sve dok to ne postane automatska izjava primenjiva u različitim sportskim situacijama. 3. Stvorite pozitivnu mentalnu sliku ili vizualizaciju. Fraze i reči koje odaberete treba da budu one koje možete odmah prizvati i stvoriti sliku sebe kako radite tačno ono što izgovarate. Slika zajedno s rečima moćna je kombinacija koja stvara pozitivnu poruku povezanu s uverenjem. Mentalna priprema je 90% uspeha.