U Kanadi oko 20% stanovništva ima neki oblik invaliditeta, a svakog dana oko 1000 ljudi navrši 65 godina, što znači da je u novom milenijumu invaliditet uobičajen i da mu se okruženje mora prilagoditi.
Praktična primena načela univerzalnog dizajna pomaže ljudima da, bez obzira na starosnu dob i fizičke sposobnosti, budu bezbedni i samostalni, što je duže moguće. Univerzalni dizajn poboljšava kvalitet života, a ujedno ima i supermoć: nevidljiv je. U najboljem slučaju, uopšte ne primećujete koliko dobro funkcioniše.
Osobe s invaliditetom ostvaruju ravnopravnost samo ako mogu upotrebljavati sve aspekte izgrađene okoline. Pristupačnost je mogućnost ulaska u arenu da bi se učestvovalo u igri. Inkluzija je prirodan rezultat pristupačnosti.
Najveća prepreka pristupačnosti su barijere u stavovima. To su unapred ustanovljene pretpostavke o tome šta osobe s invaliditetom mogu, kao i nedostatak razumevanja onih pitanja koja nisu pokrivena građevinskim propisima. Prava pristupačnost nastaje kada promenimo poimanje invalidnosti. Ako mama ne čuje dobro kao pre, ako tata gubi vid, ako se sestrin artritis pogoršava, ako je prijatelj u gipsu – sve su to invaliditeti, privremeni ili trajni.
Šta nas sprečava da prihvatimo univerzalni dizajn? Zablude. Evo pet najučestalijih:
1. Univerzalni dizajn je za korisnike kolica
Univerzalni dizajn ne izdvaja nijedan deo zajednice. To nije dizajn za osobe s invaliditetom, to je samo bolji dizajn. Većina ljudi ne shvata da svakonevno koristi svojstva univerzalnog dizajna. Među njima su stepenice i rukohvati koji su sigurniji i praktičniji, automatska vrata, slavine koje rade bez dodira, rampe s kosinama koje olakšavaju guranje kolica (dečjih kolica, kolica za kupovinu). Kad prostori odgovaraju različitim potrebama dece, kad starije osobe mogu samostalno da koriste kupatila i da zadrže dostojanstvo, kad ljudi mogu duže ostati u svojim domovima i zajednicama – svi su na dobitku.
Univerzalni dizajn oslobađa. Ne oslanja se na standardne parametre dizajna namenjene zdravim muškarcima između 18 i 55 godina. Kad neko mesto odgovara svima, recimo, park sa ravnom povšinom na stazama i pristupačnom opremom na igralištu, odjednom se pojavi više dece s nizom različitih sposobnosti. Jer mogu.
2. Invaliditet se dešava drugim ljudima, univerzalni dizajn ne reflektuje moje potrebe
Ako ste mladi, zdravi i bez invaliditeta, možda se nikada nećete zapitati koliko dobro vas tretira vaš dom. Ipak, penjanje i silaženje niz stepenice vremenom će vam istrošiti kolena. Preterano istezanje, uvijanje i okretanje su dobri ako ste u formi, ali kako starite, sve to doprinosi trošenju tela. U kombinaciji sa svim ostalim aktivnostima koje svakodnevno obavljamo, zašto ne bismo podržali telo na najbolji mogući način? Univerzalni dizajn to radi.
Ako svet ovakav kakav jeste zadovoljava vaše potrebe, verovatno ne razmišljate o pristupačnosti. Ako vam ide dobro, ne razmišljate o tome kroz šta drugi prolaze. Važno je promeniti percepciju o invalidnosti. Osobe s invaliditetom su najveća manjinska grupa na svetu. I jedina manjinska grupa kojoj se možete pridružiti bilo kada.
Ne radi se o nekome drugom. Svako od nas može doživeti nezgodu, imati moždani udar, izgubiti sluh. Pitanje je samo kada će nam se invaliditet dogoditi i koliko dugo ćemo živeti s njim. Univerzalni dizajn predviđa aktuelne potrebe korisnika, ali i potrebe u njihovoj budućnosti.
3. Pristupačnost je pokrivena građevinskim propisima
Univerzalni dizajn govori o tome kako ljudi doživljavaju zgradu kao celinu, od ulaska preko pronalaženja puta do izlaza za hitne slučajeve. To je stvaran, smislen pristup – prepoznavanje celokupnog spektra invalidnosti. To nije isto što i minimalni građevinski propis.
U građevinskoj industriji propisi osiguravaju potrebnu stabilnost, ali ne i stvarnu pristupačnost. Zgrada može imati pristupačno kupatilo sa svim sadržajem u skladu sa propisom, a da to kupatilo bude na vrhu stepeništa, jer propis kaže: morate imati prisupačno kupatilo. Ali to ne znači da je i put do tog kupatila pristupačan. Takođe, propisi su obično usmereni na pitanje mobilnosti, a ne prepoznaju barijere kojima su izložene osobe sa senzornim ili intelektualnim invaliditetima.
Univerzalni dizajn može nuditi rešnja kao što je dvostruka strujna kutija za punjenje opreme za kretanje, pomagala i asistivnih tehnologija. Može uključivati ojačane plafone i zidne potpore, kako bi se omogućila ugradnja dizala, ručki za hvatanje ili vežbanje. Rešenja mogu biti jednostavna, kao što su rukohvati u dugim hodnicima ili sedalice duž proširenih staza i hodnika.
Najbolji i najisplativiji način za rešavanje i procenu pristupačnosti je u ranim fazama planiranja projekta. Prepravke su skupe. Zašto praviti nove greške?
4. Univerzalni dizajn je preskup
Kako bi uštedeli novac, ljudi često insistiraju na izgradnji stvari na uobičajen način, misleći da će neko drugi to kasnije prilagoditi. Nastaju neadekvatni prostori s fizičkim preprekama. Neisplativi i ekološki neprihvatljivi.
Što su starije osibe duže samostalne, to duže ostaju izvan zdravstvenog sistema. Ako porodica može da prilagodi kupatilo za 1000 dolara, uštedeće hiljade dolara mesečnog plaćanja za smeštaj u domu. Mnogi stanovi za starije osobe izgrađeni su zastarelim i jeftinim metodama koje ne uvažavaju stvarne potrebe ljudi. Mnogi bi koristili tepih od debele dlake, koji stvara opasnost od spoticanja, ili jednostruko staklo koje ne smanjuje buku za osobe oštećenog sluha.
5. Univerzalni dizajn je nekreativan, ružan i dosadan
Kad svako može doći do mesta na koje treba da ode i uraditi ono što treba da uradi u tom prostoru, to je univerzalni dizajn na delu.
Ako karakteristike pristupačnosti nisu besprekorno integrisane u celokupni dizajn prostora, onda je dizajn urađen na principu segregacije, koji odvaja osobe s invaliditetom od glavnih tokova društva. Za osobu bez invaliditeta, hodnik je samo prolaz sa zidovima, plafonom i podom. Ali osobama oštećenog vida verovatno su potrebni rukohvati za pridržavanje i usmerenje. Ako je hodnik širi, to pogoduje osobama koje koriste pomagala za kretanje, koriste kolica ili psa vodiča. Ako su izlazni uglovi odsečeni pod uglom od 45 stepeni, to svima olakšava prolaz.
Univerzalni dizajn otvara nove mogućnosti za arhitekte i dizajnere čiji je zadatak da pristupačni prostori izgledaju sjajno. Otklanjanje ivica je bezbedno, dobro za mobilnost, doprinosi prostranosti i luksuznom izgledu. Moja prijateljica postavila je mali lift na vanjsku stranu svoje stogodišnje kuće izgrađene od kedra, kako bi savršeno odgovarao kući. Lift je postao odlika te kuće, a ne ruglo na njoj. Moja majka nije želela rukohvat u kupatilu, jer joj je estetika bila važnija od bezbednosti. Ali stigma oko ručke je nestala kad je videla prekrasnu kolekciju koja više liči na vešalice za peškire, a mogu izdržati do 270 kilograma težine.
Univerzalni dizajn podstiče arhitekte i dizajnere da budu kreativni i inovativni, kako bi prostore učinili pristupačnim i lepim. Dizajn koji pruža samo minimalnu pristupačnost da bi udovoljio propisima je lenji dizajn.
