Anhedonija, nemogućnost da se oseti zadovoljstvo tokom prijatnih aktivnosti, javlja se kao deo mnogobrojnih stanja. Smatra se centralnim svojstvom depresije.
Većina ljudi će, u nekom životnom periodu, izgubiti interesovanje za aktivnosti koje su ih uzbuđivale. Anhedonija taj gubitak dovodi do krajnje granice; postaje nemoguće izvući užitak iz aktivnosti koje su nekada bile uzbudljive, kao što su muzika, seks, hrana, razgovori.
Pored toga što je deo depresivnog pormećaja, anhedonija se javlja kao deo šizofrenije, psihoza, Parkinsonove bolesti, anoreksije i zloupotrebe supstanci. Može igrati ulogu u podsticanju želje za rizičnim ponašanjima ili ekstremnim sportovima.
Poslednjih godina anhedonija privlači sve veću pažnju istraživača koji pokušavaju da predvide kako će osobe s depresijom reagovati na određene tretmane. Uobičajeni antidepresivi slabije deluju kod ljudi koji su u depresiji sa simptomom anhedonije, u odnosu na osobe bez tog simptoma.
Kako je lečenje depresije još uvek izazovno, svaki dodatni uvid je dragocen. Postoje dokazi koji potvrđuju da anhedonija povećava rizik od samoubistva, pa njeno tretiranje može spasiti živote.
Kakav je osećaj živeti sa anhedonijom?
Iskustva iz prve ruke:
U poslednjih sedam godina, gotovo ništa ne osećam na dnevnoj bazi. Nemam želju da govorim i bilo šta što radim ne donosi mi nikakvo zadovoljstvo. To je sama srž moje anhedonije, simptoma duboke depresije.
Suštinski, svakodnevica mi ne daje ništa; moj svet je hladan i kao takav, čini da mi u životu sve bude isto. Sve što vidim i sve što uradim izgleda mi isto.
Šta se odvija u mozgu?
Kao u slučaju istraživanja bilo kog emocionalnog odgovora, priča nije nimalo jednostavna. Moždani sklopovi su gusti, zamršeni i neverovatno zauzeti.
Ahnedonija nije samo smanjen doživljaj ukusa čokolade; osnovni mehanizmi nagrađivanja su narušeni.
To može podrazumevati promene na nivou interesa, motivacije, očekivanja i predviđanja napora, od kojih su svi sami po sebi složeni.
Anhedonija i nagrada
Postoje dokazi da osobe sa anhedonijom mogu iskusiti zadovoljstvo na isti način kao i ostatak populacije, samo što postoji nedostatak na planu motivacije, iščekivanja i nagrade.
Kod osoba s anhedonijom, proces nagrađivanja ne funkcioniše. Ustanoviti koji deo ovog procesa je ostao nepovezan nije lako.
Kako se odvija uzajamno dejstvo između različitih aspekata užitka, objasniću na primeru. Ako nešto doživimo i uživamo u tome – na primer, jedemo novu vrstu slatkiša – možda bismo to želeli da ponovimo. Međutim, ako slatkiš košta 1000 dolara po komadu, verovatno to nećemo uraditi. Isto tako, ako znamo da je štetan po zdravlje, verovatno ćemo ga preskočiti.
Ako je slatkiš besplatan i bezbedan, konzumiraćemo ga. Ako treba da prošetamo do susedne sobe po komad, verovatno ćemo se potruditi da to uradimo. Ali, ako treba hodati pola milje, verovatno ćemo zastati i razmisliti. Ako je u nekom drugom gradu, sigurno ćemo se odreći zadovoljstva.
Ako je slatkiš zdrav, stoji ispred nas na stolu i besplatan je, verovatno ćemo uzeti komad čak iako smo upravo pojeli obrok.
Želja, motivacija i užitak koji dobijamo su fluidni.
Iako je ovaj konkretni primer pojednostavljen, pokazuje kako naš mozak proračunava rizike i nagrade, koristeći više područja, često bez našeg svesnog naloga.
Imajući to na umu, odakle da počnemo? Dugi niz godina, deo bazalnih ganglija pod nazivom nucleus accumbens smatra se centrom užitka.
Nije iznenađujuće što je upleten u anhedoniju. Nedavne studije su pokazale da su u to upletena i druga područja mozga:
- prefrontalni korteks, zadužen za planiranje i izražavanje ličnosti;
- amigdala, zadužena za obradu emocija i donošenj odluka;
- striatum, područje u kojem se nalazi nucleus accumbens, zadužen za sistem nagrađivanja;
- insula, koja je važna za svest i samosvest.
Prefrontalni korteks važan je za obradu procesa nagrađivanja, uključujući i analizu troškova, koristi i donošenje odluka. Njegove veze sa striatumom važne su u motivaciji, a samim ti i anhednoniji.
Tretiranje anhedonije
Trenutno ne postoje tretmani usmereni na anhedoniju. Obično se tretira stanje čiji je ona sastavni deo (na primer, antidepresivi koji povećavaju nivo i rad serotonina).
Sve je više dokaza da uobičajeni tretmani depresije imaju mali učinak na anhedoniju i, što je još gore, mogu povećati problem prouzrokovanjem emocionalnog otupljivanja, seksualne anhedonije i anorgazmije.
Negativna interakcija može biti posledica toga što serotonin inhibira oslobađanje dopamina u određenim regijama mozga, potencijalno ometajući krugove nagrade, motivacije i zadovoljstva.
Nedavno se pojavio interes za anestetik ketamin kao potencijalni lek za anhedoniju. Ketamin se pokazao obećavajućim za tretiranje depresije, brzo smanjuje simptome kod velikog broja depresivnih poremećaja, kao i kod bipolarnog poremećaja.
Studija objavljena 2014. godine imala je za cilj da proveri može li ketamin uticati na anhedoniju. Eksperimenti na glodarima dali su zanimljive rezultate, a ovo je bio prvi put da se ketamin primenjivao na ljudima. Preciznije, studija se bavila bipolarnim poremećajem otpornim na tretmane, a autori su zaključili da je ketamin brzo smanjio nivo anhedonije.
Uprkos pozitivnim rezultatima, anhedonija je još uvek ogromno polje koje treba istražiti, kako bi se u potpunosti razumela i dobila adekvatan tretman.
https://www.medicalnewstoday.com
