Pika je poremećaj ishrane, stanje u kojem osoba žudi da jede ili zaista jede neprehrambene proizvode kao što su komadići boje ili pesak. Pika na latinskom znači svraka, jer svraka pojede sve što nađe. Kod nekih žena pika se množe razviti u razdoblju trudnoće.
Osobe koje imaju ovaj poremećaj nekada žele tačno određenu vrstu neprehrambenog proizvoda. Najčešće žude za komadićima leda, prljavštinom, glinom, dlakama, izgorelim šibicama, kredom, papirom, pepelom, sapunom, novčićima.
Trenutno ne postoji jedan pouzdan izvor za klasifikaciju i tretiranje ovog stanja, pa zdravstveni radnici moraju testirati niz različitih pitanja, uključujući mentalno zdravlje, kako bi utvrdili uzrok.
Pika se često razvija kod osoba s poteškoćama na planu mentalnog zdravlja, ali to nije uvek slučaj. Češća je kod dece i trudnica, ali generalno je teško ustanoviti koliko ljudi ima piku, jer je većina neće prijaviti. Deca mogu sakriti nepoželjne oblike ponašanja pred roditeljima i starateljima.
Stručnjaci veruju da povećan rizik od razvoja pike postoji kod osoba s autizmom, osoba s razvojnim invaliditetima, trudnica, osoba u čijim kulturama nije neobično jesti prljavštinu.
Pika se razlikuje od uobičajenog ponašanja beba i dece koja stavljaju predmete u usta. Oni koji imaju piku uporno će pokušavati da jedu neprehrambene sastojke, što prevazilazi ispitivanje nečijeg ponašanja. Osobe s pikom mogu razviti širok spektar drugih stanja među kojima su oštećenja zuba, bolovi u želucu, problemi sa stolicom, trovanje olovom. Neke osobe s ovim stanjem imaju nedostatak određenih hranljivih materija u organizmu, kao što je nizak nivo gvožđa ili hemoglobina. Neki stručnjaci tvrde da je pika način da telo nadoknadi hranljive sastojke koji mu nedostaju.
Najčešći uzroci pike su trudnoća, razvojna stanja (autizam), stanja mentalnog zdravlja (šizofrenija), kulturne norme koje određene neprehrambene materije smatraju svetim ili lekovitim, pothranjenost (pogotovo anemija).
Konzumiranje neprehrambenih proizvoda može prouzrokovati probleme kao što su bol u želucu ili slomljeni zubi, pa lečenje obično počinje rešavanjem tih problema. Neki ljudi razviju trovanje olovom ili druge teške simptome kao posledicu pike. U tim slučajevima za lečenje mogu biti nužni antibiotici ili hirurške intervencije.
Kako bi se izlečila sama pika, neophodno je utvrditi zašto osoba žudi za neprehrambenim proizvodima. To obično uključuje procenu medicinske istorije kako bi se razumeli simptomi i faktori rizika. Takođe treba proveriti nutritivne deficite. Lekar takođe može ispitati razume li osoba da to što konzumira nije jestivo, kao i njena kulturna uverenja o neprehrambenim sastojcima.
Neki od mogućih tretmana su okupaciona terapija, senzorna podrška (obezbeđivanje predmeta za žvakanje koji nisu štetni), medikamenti za određena mentalna stanja (ukoliko se ustanovi da postoje), suplementi za smanjenje nutritivnih deficita, promena ishrane i slično.
Ako se pika pojavila tokom trudnoće, moguće je da će prestati nakon porođaja.