Tinejdžerski period je turbulentan i ponekad je detetu potrebna pomoć. Najvažnije od svega je što podrška koja je potrebna postoji i zato je treba blagovremeno potražiti.
Određene informacije o mentalnom zdravlju, poteškoćama koje se javljaju u tinejdžerskom periodu i njihovoj pevenciji, mogu vam pomoći kako biste mogli da delujete na sprečavanje tih poteškoća ili da ih uočite i na vreme reagujete.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, zdravlje je stanje potpunog psihičkog fizičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti.
Dakle, mentalno zdravlje ne predstavlja samo odsustvo bolesti, već blagostanje u kome se nalazi pojedinac i koje mu omogućava da bude produktivan u životu i radu i da se brani od svakodnevnog stresa. Shodno tome, mentalno zdravlje se može lečiti. Treba se samo na vreme obratiti za pomoć.
Tinejdžersko doba počinje između od 13. i traje do 19.godine. Predstavlja prelazni period između detinjstva i odraslog doba. U njemu se javljaju mnogobrojne fizičke,psihičke i emotivne promene i sve je to uobičajeno za ovaj period života.
Međutim, u tinejdžerskim danima mogu se javiti prvi simptomi pojedinih mentalnih poteškoća.
Ukoliko osećanja tuge,besa, uznemirenosti, straha traju konstantno i ukoliko se uz njih pojavljuju još neki simptomi, ne radi se samo o prolaznim uzburkanim osećanjima već o početku ozbiljnijih mentalnih poteškoća.
Najčešće poteškoće kod tinejdžera na mentalnom polju su: depresija, poremećaj ishrane u vidu anoreksije, bulimije i poremećaja prekomernog jedenja, poremećaj ponašanja i početak psihoze. Takođe se javlja zloupotreba cigareta, alkohola i droge.
Neki od zajedničkih simptoma su: povlačenje u sebe, odsutnost u mišljenju i nepovezan misaoni tok, uznemirenost, nedostatak volje i energije, razmišljanje o samoubistvu ili nagoveštaj samoubistva, preterano mršavljenje, opsednutost vežbanjem, promene u ponašanju, čudno ponašanje, preterana opsednutost sitnicama, npr. čistoćom.
Ukoliko u bilo kom periodu života vašeg deteta, a ne samo u tinejdžerskom periodu, primetite neku od nabrojanih teskoba, obavezno se obratite za pomoć.
Za pomoć se možete obratiti pedagogu i psihologu škole i razrednom starešini, psihologu u domu zdravlja, Centru za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva Srce, psihijatru.
Veoma je važno da se za pomoć obratite bilo kome u koga imate poverenja kako bi lečenje počelo što pre.
Spomenuli smo depresiju, anoreksiju, bulimiju, poremećaj prekomernog jedenja, psihozu i poremećaj ponašanja:
Depresija je mentalni poremećaj kod koga su glavni simptomi sledeći: povlačenje u sebe, prestanak komunikacije sa okolinom, pad samopouzdanja, javljanje besmisla, gubljenje volje, misli o samoubistvu.
Leči se pomoću antidepresiva, psihoterapije, a dobre su i grupe samopomoći.
Anoreksija nervoza je poremećaj ishrane čija je glavna karakteristika nameran gubitak telesne težine koji osoba podstiče sve više.
Glavni simptomi ovog poremećaja su: su gubitak težine usled sve manjeg konzumiranja hrane, opadanje kose, noktiju, potištenost, poremećaj u percepciji oblika ili veličine svoga tela, gubljenje mišićnog tonusa, a u najtežim slučajevima može da dođe i do smrtnog ishoda.
Bulimija nervoza, koja takođe predstavlja poremećaj u ishrani, ali različit od anoreksije, ima i drugačije simptome: gubitak težine usled namernog stavljanja jednog ili više prstiju ili nekih drugih predmeta da bi se izazvalo povraćanje konzumirane hrane, ili upotreba sredstava za čišćenje organizma, upale očne jabučice i obrazi, suv jezik. Osoba je jako zaokupljena kontrolom telesne težine.
Poremećaj prekomernog jedenja predstavlja prekomerno konzumiranje hrane koje se dešava kao reakcija na emocionalno stresne događaje.
Simptomi kod poremećaja ponašanja su nepoštovanje pravila i društvenih normi, uništavanje društvene imovine bez osećaja krivice, lažno samopouzdanje. Ako traje iznad šest meseci radi se o ovom poremećaju, a ne o huliganstvu.
Kod psihoze su glavni simptomi: javljanje iracionalnih (sumanutih) ideja, da dete neko progoni, da mu želi naneti zlo, vidne i slušne halucinacije, prestanak realnog opštenja sa svetom.
Kako da delujete na prevenciju svih mentalnih poteškoća?
Prevashodno, učite svoje dete da prihvati sebe onakvim kakvo jeste. Razgovarajte sa detetom o problemima, podstičite ga na druženje sa vršnjacima, na negovanje prijateljstava, uključite se u rad lokalne zajednice i na taj način podstaknite dete da učini isto ako želi, neka pronađe hobi koji će mu pomoći da izrazi svoja osećanja, bilo da je to muzika, pisanje, čitanje, slikanje, crtanje, fotografisanje, šetnja, vožnja bicikla. Neka pohađa radionice koje su za njega adekvatne – psihološke, kreativne, terapijske, ako želi, neka nauči da kuva, pomogne u kući, uradi neke sitne popravke.
U ovom periodu od velike je važnosti da dete bude aktivno, da se bavi sportom koji mu odgovara. Neka nauči nešto novo, neka razvija nove veštine i znanja.
I što je najvažnije, neka to bude nešto što mu prija. Bez forsiranja.
