Tinejdžersko doba je veoma osetljivo. Kada sam bila na početku tog perioda, nisam bila naročito društvena, manje sam se družila, a više čitala knjige (kriminalistički žanr: Herkul Poaro, Šerlok Holms). Imala sam par prijatelja, ali to je bilo površno. Smatram da je razlog moje povučenosti bio u tome što nisam bila zainteresovana za šminku (nisam ni dan-danas), nisam imala društvene mreže do sredine srednje škole, pa nisam bila član internet grupa… Sada su se stvari izmenile, nisam više tako isključiva u vezi sa internetom i društvenim mrežama (internet je koristan, uz dozu opreza), a odnosi mi više nisu površni. Kako je prolazio period puberteta, preokupiran spoljnim izgledom, više je dolazilo do izražaja kako gradimo odnose, a pred kraj srednje škole uspela sam da izgradim nekoliko sjajnih prijateljstava (šminka je pala u drugi plan). Neki moji stavovi su se promenili, što je takođe deo pubertetskih promena. U nastavku teksta želela bih da s tobom podelim ono što me je tokom puberteta mučilo.
Slika tela: Nikad dovoljno mršava
Verujem da ti je glavna preokupacija da li si dovoljno mršava. Kako to da su svi mršaviji od tebe? Kako to da bolje izgledaju od tebe? Diviš li se javnim ličnostima koje se podvrgavaju estetskim korekcijama ili ih osuđuješ? Mučila su me ista pitanja, pod jedan: kako da smršam? Ako nisi zadovoljna svojim telom, savetujem ti da ne radiš ništa radikalno poput izgladnjivanja, prejedanja i dijeta sa interneta. Ako zaista želiš da promeniš izgled, upiši se na neki sport ili potraži pomoć nutricioniste. Meni se briga oko kilograma smanjila kada sam se svojoj drugarici požalila da imam višak kilograma, a ona mi je odgovorila: – Pa super, ja sam sebi previse mršava, mogla bih da uzmem tvoje kilograme, pa da obe budemo zadovoljne (kad bi to bilo moguće). Znam da misliš da sve tvoje drugarice izgledaju bolje od tebe. Pričala sam sa svojim drugaricama o tome i, kada sam im rekla da bolje izgedaju od mene, odgovorile su mi da i one osećaju isto: da svi drugi izgledaju bolje od njih. Mislim da je važno da budemo solidarne, a ne zavidne ili zlurade jedne prema drugima. U vremenu u kojem su standardi lepote visoko postavljeni, potrudi se da budeš podrška svojoj drugarici. Kako sam izašla iz pubertetskog perioda i korigovala ishranu, tako sam došla na željenutežinu (željenu, jer me više ne opterećuje toliko). U srednjoj školi su me nervirale javne ličnosti (pre svega žene) koje se podvrgavaju estetskoj hirurgiji. Govorila sam da je to neprirodno, da se tim ženama pridaje prevelika pažnja na osnovu izgleda koji čak i nije njihov, već plastičan. Vremenom sam prestala to da osuđujem. Ako neka žena želi da promeni svoj fizički izgled radi svoje vlastite sreće, a ne socijalnog pritiska, ja to podržavam.
Upoznavanje i nepristojna pitanja
Upoznavanje sa drugim ljudima nekome ide teže, nekome lakše, što umnogome zavisi od karaktera. U pubertetu mi je upoznavanje bilo neugodno iz dva razloga: bila sam povučena i teško mi je padao taj taj trenutak, uglavnom bih upamtila samo svoje ime. Moram da kažem da se to ni dan-danas nije promenilo, ali se ublažilo: zapamtim i ime sagovornice. Šalu na stranu, u redu je da ti je pomalo stresno da se upoznaješ sa novim ljudima, jer je to izlazak iz zone komfora (poznatih ljudi i tema). Druga stvar koja mi je u svemu tome predstavljala problem bila je mogućnost da me ta osoba pita: – A zašto ti ne hodaš? Ako to nije slučaj s tobom, odlično. Ali ako jeste, treba da znaš da na takva pitanja ne moraš da odgovoriš, ona su samo odraz ljudske radoznalosti i ništa drugo. Što sam starija, takvo pitanje mi sve ređe postavljaju.
Prijateljstava, druženje i postavljanje granica
Polazak u srednju školu ujedno je i promena okruženja, dolazak u novu sredinu (možda poznaješ njih nekoliko iz osnovne škole, ali ti je većina nepoznata). Ako lako sklapaš prijateljstva, onda ti ovo nije problem. Ako prijateljstva ne sklapaš tako brzo, savetujem ti stpljenje. Nakon prve dve nedelje imaćeš drugaricu ili druga, a polako ćeš se upoznati sa celim odeljenjem. Šta da radiš kada ti neko prijateljstvo pukne? Redosled koraka ne postoji, ali pre nego što kreneš da se samooptužuješ, važno je da znaš da nije svako okončano prijateljstvo nužno bilo loše. Ljudi se menjaju, ti se menjaš, menjaju se tvoji pogledi i stavovi, pa tako i stavovi tvojih prijatelja. Ako misliš da si nekoga povredila, izvini se, daj toj osobi prostora. Isto važi i obrnuto. Obrati pažnju na granice. Iz ličnog iskustva, prijateljstva su mi najlakše pucala kad nisam držala jasne granice. Umela sam da radim domaće zadatke drugima, kako bih bila bolji prijatelj. Slali su mi nedovršene domaće u kasne sate, ostajala sam budna i nisam se bunila, mislila sam da sam zbog toga veći prijatelj i da ću tako učvrstiti prijateljstvo. Kad jednom sebi dozvoliš da radiš nečiji domaći posle deset uveče, sledeći će stići posle jedanest. Imala sam dovoljno svojih obaveza i hobija, zašto bih trošila svoje vreme na tuđe zadatke? Kada sam toj prijateljici konačno rekla da sama uradi svoj domaći, ispala sam drska i bezosećajna. Kakav preokret u odnosu na ono što sam zapravo želela. Takvi prekidi prijateljstava (ma koliko da ta prijateljstva nisu bila prava) bili su mi najbolniji. Osećala sam se loše i preispitivala sam se. Najbolji način na koji sam to prevazišla: počela sam da poštujem svoje vreme. Kad je prijateljstvo stabilno, nećeš ga urušiti time ako ponekad kažeš ne.
Ostvarivanje zastrašujućeg cilja: Korak po korak
Vreme pred prijemni ispit za upis na fakultet predstavljalo mi je ogroman stres. Da li ću da položim? Ma, gde da položim, kad će na prijemnom biti ljudi koji znaju sve i doručkuju eksere (niko ne doručkuje eksere, ne brini). Činilo mi se, ako ne položim prijemni, biće to kraj sveta. Položila sam i bila srećna, ali se ubrzo uvukla nova sumnja. Kako ću na fakultet?Tamo su svi pametniji, hoću li dati ijedan ispit?Tri meseca sam se s tim borila, taj najduži raspust u celosti mi je prošao u takvim mislima. Na početku fakulteta bih najradije odustala, iako nije bilo objektivnog razloga, prosto se nisam osećala dovoljno pametnom. Onda sam obećala sebi: – U redu, hajde da probam do prvih kolokvijuma, pa kako bude.Uvek mogu da bacim indeks. Lagano sam stupala u interakcije sa kolegama i to mi je smanjivalo negativne osećaje. Nisam o tome glasno pričala, samo sam se tako osećala. Prve kolokvijume sam položila, pa sam nastavila korak po korak, ispit po ispit. Sada sam četvrta godina i presrećna sam zbog toga. Ključno je: korak po korak (kaži to sebi, Jovana).
