Mikroagresije su indirektne, suptilne, namerne ili nenamerne diskriminatorne poruke prema pripadnicima marginalizovanih grupa. Obično se javljaju u vidu izjave, radnje, incidenta ili socijalnog isključivanja. Biti isključen iz događaja zbog nečega što organizator smatra da možete ili ne možete da uradite gotovo uvek je mikroagresija.
Kako mikroagresije zvuče i kakve (pritajene) poruke šalju?
Poricanje identiteta – javlja se kad su svi drugi aspekti nečije ličnosti zanemareni, osim invaliditeta.
Primer: Ne mogu da verujem da si udata.
Poruka: Ne postoji nijedan deo u tvom životu koji je normalan ili nalik mom životu.
Poricanje iskustva invalidnosti – javlja se kad su iskustva koja su u vezi sa invaliditetom minimalizovana ili se poriču.
Primer: Ma daj, svi imamo neku vrstu invaliditeta.
Poruka: Tvoje misli i osećanja verovatno nisu stvarni i zasigurno nisu važni kao moji.
Uskraćivanje privatnosti – javlja se kad neko zahteva lične informacije o invaliditetu.
Primer: Šta ti se desilo?
Poruka: Nije vam dozvoljeno da informacije o invaliditetu držite u privatnosti.
Bespomoćnost – javlja se kad ljudi mahnito pokušavaju da pomognu osobama s invaliditetom.
Primeri: Neko vam pomaže pri ulasku u autobus ili voz čak i kada vam pomoć uopšte nije potrebna.
Neko se oseća nesposobnim da vas izbavi od invaliditeta.
Poruke: Ne možeš ništa samostalno da uradiš jer imaš invaliditet. Invaliditet je katastrofa. Radije bih bio mrtav nego da sam kao ti.
Sekundarna dobit – javlja se kad neko očekuje da se oseća dobro ili da bude hvaljen zato što nešto radi za osobe s invaliditetom.
Primer: Večeras ćemo sakupiti dovoljno para da Džoniju nabavimo ta nova kolica.
Poruka: Osećam se dobro i dobijam priznanje zato što sam dobar prema tebi.
Efekat širenja – javlja se kad su očekivanja prema osobi zasnovana na pretpostavkama o određenoj vrsti invaliditeta.
Primeri: Gluvi su glupi. Tvoja druga čula mora da su bolja od mojih.
Poruka: Tvoj invaliditet te obezvređuje u svim životnim oblastima.
Mora da si na neki način poseban.
Nisi normalan.
Poseduješ Spajdermenov instinkt.
Infantilizacija – javlja se kad se neko prema osobi s invaliditetom ophodi kao prema detetu.
Primer: Pusti da ja to uradim!
Poruka: Nesposoban si. Znam to da uradim bolje nego ti.
Patroniziranje – javlja se kad osobe s invaliditetom bivaju hvaljene zbog svega što urade.
Primer: Tako ste inspirativni.
Poruka: Ti si poseban jer živiš s tim. (Ne očekujemo od tebe da živiš.)
Građanin drugog reda – javlja se kad se osobama s invaliditetom uskraćuje ravnopravnost, jer se smatra da su dosadni, da uznemiravaju, da je zaludno trošiti novac, vreme i resurse na njih.
Primer: Fizičko izbegavanje ili izbegavanje kontakta očima sa osobom s invaliditetom.
Korisnica kolica čeka 15 minuta ispred restorana da bi joj se omogućio ulazak u kuhinju. Potom se žali menadžeru. Na sastanku rukovodstva pokreće se pitanje o unapređenju pristupačnosti restorana i donosi se odluka da će napraviti promene kad više osoba s invaliditetom bude dolazilo da tu jede.
Poruke: Osobe s invaliditetom su odvratne i treba ih izbegavati.
Ti ljudi očekuju previše i teško je s njima sarađivati. Nemaju strpljenja.
Tvoje pravo na jednakost me se ne tiče.
Deseksualizacija – javlja se kad se osobama s invaliditetom poriču seksualnost i seksualna prava.
Primer: Nikada ne bih izašao sa nekim ko koristi kolica.
Poruka: Osobe s invaliditetom nisu ravnopravne, nisu privlačne i nisu vredne da budu sa mnom.
https://www.vancouver.wsu.edu/
