Pre mnogo godina doživela sam nezgodu i ustanovljena mi je povreda kičmene moždine. Od tada imam višestruke zdravstvene probleme, imam jedan bubreg, srčane probleme i probleme sa krvnim pritiskom. Ujedno imam duboku vensku trombozu, plućnu emboliju i meningitis.
Zdravstveno stanje utiče na moj svakodnevni život. Pokretljivost mi je ograničena, padala sam nebrojeno puta, nedostaje mi fizička snaga, izdržljivost i spretnost. Sve to utiče na moj opšti osećaj blagostanja, ali imam podršku i pokušavam da se usredsredim na ono što mogu da radim i u čemu uživam.
Ali, zbog iskustva zločina iz mržnje, teže mi je da se nosim sa svojim stanjem i neverovatno mi je teško da vidim pozitivnu stranu života.
Pre više od dve godine doživljavala sam kontinuirani zločin iz mržnje od strane komšije, kako uživo, tako i putem društvenih mreža. Zločin iz mržnje bio je prvenstveno usmeren na moj invaliditet, ali mislim da sam tome bila izložena i zbog činjenice što sam žena.
Zločin iz mržnje manifestovao se na različite načine: uznemiravanje, zastrašivanje, napadi, vređanje, nazivanje pogrdnim imenima, proganjanje, snimanje onoga što radim u svojoj kući.
Ako bismo izašli, komšija bi mi otežao ili potpuno onemogućio parkiranje kad se vratimo. Ujedno smo se osećali neprijatno u sopstvenom domu. Retko sedimo na dvorištu, da se ne bismo izlagali uvredama. Nerado otvaramo prozore na spratu i ne sklanjamo zavese, iz straha da nas ne posmatra i ne dobacuje nešto na naš račun.
Redovno nas je uznemiravao bukom, u bilo koje doba dana i noći, i to je znalo da traje satima. Nemoguće je nabrojati sve što je radio, bilo je previše incidenata da bih im znala broj.
To me je iscrpljivalo u svakom smislu. Osećala sam se bezvrednom i beznačajnom. Kao da me je invaliditet obesmislio, kao da moj život i iskustva nisu ni vredni, ni bitni; kao da nisam ništa drugo osim smetnje.
Prijavljivanje zločina iz mržnje
Istraživanje o zločinu iz mržnje prema osobama s invaliditetom u Velikoj Britaniji sproveli su Disability Horizons i dobrotvorna organizacija Leonard Cheshire, tokom juna i jula 2021. godine. Anketirano je 195 osoba s invaliditetom širom Velike Britanije. Podaci nisu reprezentativni za širu populaciju. Istraživanje je pokazalo da 61% osoba s invaliditetom ima iskustvo zločina iz mržnje. Od onih koji su to iskusili onlajn, većina (82%) je prijavila incident. Među onima koji su zločin iz mržnje doživeli uživo, samo 41% njih je prijavilo slučaj.
Prvi put sam se obratila policiji pre nekoliko godina, ali se niko nije pojavio, niti je išta preduzeto. Bilo je nužno da posreduje zastupnik za prava osoba s invaliditetom iz tima za podršku. To se desilo nakon više telefonskih poziva tokom nekoliko meseci i nakon novih prijava.
Nisu pokazali ni razumevanje, ni empatiju i nikakva istraga nije pokrenuta. Umesto toga su mi rekli da će se stvari verovatno pogoršati ako stupe u kontakt sa komšijom.
Nakon takvog odgovora, osećala sam se prilično bespomoćno, jer moj slučaj nije ozbiljo shvaćen. Kao da nemaju nikakvog interesa da to reše. Osećala sam da gubim vreme što se uopšte time bavim. To je samo pridodalo mom osećaju izolovanosti i zanemarenosti.
Nakon niza evidentiranih incidenata, mogla sam da razgovaram sa policajcem koji ima invaliditet i čiji partner takođe ima invaliditet. Razumeli su situaciju.
Šta treba da se promeni da bi se smanjili zločini iz mržnje prema osobama s invaliditetom
Volela bih efikasniji sistem prijavljivanja i evidentiranja zločina iz mržnje. Bilo bi mnogo jednostavnije da postoji opcija da se razgovara o prekršaju, da se napravi izveštaj i da se policajci s razumevajem ophode prema nama.
Specijalizovani tim za zločine iz mržnje, unutar koga su članovi iz pogođenih zajednica, bio bi od koristi. Trebalo bi da postoje takvi timovi, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.
Takođe bih predložila psihosocijalnu rehabilitaciju za počinioce zločina iz mržnje i volela bih da vidim da više slučajeva zločina iz mržnje dospeva na sud.
Osobe s invaliditetom koje su učestvovale u istraživanju o zločinima iz mržnje, na temu prevencije budućih zločina predlažu:
- podizanje svesti i edukativni programi za osobe bez invaliditeta o uticajima zločina iz mržnje (83%);
- više podrške osobama s invaliditetom prilikom prijavljivanja zločina iz mržnje (76%);
- oštrije kazne za počinioce (68%);
- bolja podrška unutar institucija, u školama, na radnim mestima, kao i na mestima za odmor i u javnom prevozu (65%);
- pristupačnije i bolje alatke za prijavljivanje zločina iz mržnje na onlajn platformama (54%);
- bolje moderiranje onlajn platformi (45%).
Još neki predlozi:
- definisanje zločina iz mržnje prema osobama s invaliditetom uz navođenje primera;
- stvaranje diskretnih i neverbalnih taktika i socijalno isključivanje zločina iz mržnje;
- policija koja ozbiljno shvata ovakve incidente i sprovodi istrage;
- važna uloga medija u razumevanju zločina iz mržnje prema osobama s invaliditetom;
- vlada i lokalne uprave finansiraju jednak pristup i podršku, kako bi osobe s invaliditetom mogle da budu bezbedno i jednako uključene u društvo.
https://disabilityhorizons.com
