Mnoštvo je zabluda i neosnovanih pretpostavki o ženama s invaliditetom. Neki misle da one nisu u stanju da budu majke, da ne mogu da prihvate svoju ženstvenost, niti da imaju smislene veze, da su krhke.
Rebecca Sullivan, korisnica kolica, razbija osam najčešćih predrasuda o ženama s invaliditetom. Žene s invaliditetom neke stvari rade drugačije, ali to ih ne sprečava da prigrle sve aspekte ženskog postojanja, ako je to ono što žele.
1. Žene s invliditetom ne izlaze i ne zasnivaju romantične veze
Često se pretpostavlja da žene s invaliditetom ne mogu da imaju partnerski život, jer su neseksualne – što, naprosto, nije tačno. Invaliditet sam po sebi ne sprečava nekoga da izlazi, upoznaje ljude i upušta se u intimne veze. Žene s invaliditetom sve to rade, ali ljudi obično pretpostavljaju da je njen partner njen negovatelj i da ne mogu imati vezu koja je ispunjavajuća za oboje. Takva stigma zatamnjuje bazičnu potrebu za razvijanjem intimnih veza i ometa naše šanse da istražujemo tu stranu života.
2. Žene s invaliditetom ne mogu imati porodicu
Smatra se da su žene s invaliditetom zavisne od drugih, zbog čega nisu u stanju da vode brigu o detetu ili da realizuju materinsku ulogu. Ne postoji pravilnik o tome kako bi porodica trebalo da izgleda i po kojim principima bi morala da funkcioniše. Mogući su različiti oblici roditeljstva, a dok god je dete srećno i voljeno, nije važno kako se neko o njemu brine. Nijedan roditelj niti porodica ne treba da budu osuđivani zbog svog života.
3. Žene s invaliditetom ne mogu da prihvate svoju ženstvenost
Retko se čuje da za neku ženu s invaliditetom kažu da je seksi ili atraktivna, dok se žene bez invaliditeta neprekidno posmatraju u tim kategorijama. Kao da bi žene s invaliditetom trebalo da žive po drugačijim pravilima, kao da ne pripadamo istoj vrsti.
Znam korisnice kolica koje su opominjali da je sramota što nose kratke suknje ili što otkrivaju dekolte. Mnoge žene s invaliditetom imaju želju da istaknu svoju ženstvenost i da budu doživljene kao žene, čemu treba udovoljiti. Jedini problem je nepristupačnost unutar modne industrije, koja ne uzima u obzir žene s invaliditetom pri kreiranju donjeg rublja i odeće. Potrebna nam je pristupačna moda, da bismo mogle da se oblačimo onako kako želimo, a ne onako kako društvo misli da treba.
4. Žene s invaliditetom ne mogu biti samostalne
Često se misli da je ženama s invaliditetom uvek potrebna pomoć i da neko drugi treba da obavlja stvari umesto nas. Često mi nude pomoć, iako to uopšte ne tražim. Kad odbijem, zakolutaju očima, kažu da sam tvrdoglava ili se samo isfrustriraju.
Imam cerebralnu paralizu, pa im moj način rada možda deluje kao da se mučim. Ali, kad kažem ne, kažem da to mogu, sve je pod kontrolom. Kao i mnoge druge žene s invaliditetom, mogu da budem samostalna – razlikuje se samo način na koji radimo iste stvari kao i sve žene.
5. Žene s invaliditetom su krhke
Često nas smatraju krhkim, pa se tako i ophode prema nama. Istina je da smo jake i otporne, u mnogim slučajevima smo snažnije od drugih žena zbog barijera s kojima se suočavamo. Tu ideju krhkosti treba otkloniti, da bi nas videli kao ljude.
6. Ženska prava nisu toliko važna ženama s invaliditetom
Dve podjednako važne teme kojima se treba posvetiti su prava osoba s invaliditetom i ženska prava. A često se misli da su nam prava osoba s invaliditetom važnija od ženskih prava. Neophodno je da žene s invaliditetom budu deo pokreta za ženska prava. Suočavamo se sa istim izazovima, stigmom i nejednakošću, a to se često zanemaruje jer ljudi prvo vide invaliditet. Svaka žena treba da zastupa ženska prava, bilo da ima invaliditet ili ne.
7. Žene s invaliditetom imaju drugačija interesovanja od žena bez invaliditeta
Često se misli da ženama s invaliditetom nije važno ono što većina žena vrednuje. Moda je jedan od primera. Ženama s invaliditetom je moda nepristupačna, što ne znači da nas ne interesuje. Ne mogu da nosim različite modele cipela, jer su štikle previsoke ili model nema potporu za stopalo, ali i dalje patim za cipelama iz snova.
Frizerski saloni i saloni lepote često su nam arhitektonski nepristupačni. To odgovara načinu na koji nas drugi vide, kao da na tim mestima ne treba da budemo.
8. Žene ne mogu imati određene invaliditete
Postoje invaliditeti za koje se smatra da ih žene ne mogu imati. To neretko znači da one žive bez dijagnoze i bez odgovarajuće podrške. Na primer, autizam se češće dijagnostikuje muškarcima nego ženama, jer žene lakše kamufliraju svoje poteškoće.
https://disabilityhorizons.com
