Povodom desetogodišnjice postojanja, magazin Disability Horizons pitao je članove tima i zajednicu svojih čitalaca kakav napredak ili promenu bi želeli da vide u narednih 10 godina. Među glavnim idejama do kojih su došli je bolja pristupačnost, veća zastupljenost osoba s invaliditetom u svim sektorima, pristupačne asistivne tehnologije i proizvodi, društvo bez predrasuda i zločina iz mržnje prema osobama s invaiditetom.

1. Pristupačnost svega i bolje informacije o pristupačnosti

Sigurno ćemo se svi složiti da je potpuna pristupačnost na svim mestima prioritet. Želimo da prestanemo da se brinemo o tome da li je neka zgrada, javni prostor ili prevoz pristupačan ili ne. Hoćemo da doživimo vreme kad više ne moramo da pozivamo razna mesta da proverimo da li su pristupačna i da se više ne suočavamo sa nepristupačnim građevinama za koje su nam rekli da su pristupačne.

Zamislite da možete spontano otići bilo gde i ući bez ikakve brige.

Kako svi imamo različite zahteve, potrebno je da uvek, bez pitanja, postoje detaljne informacije o pristupačnosti, kako bi osobe s invaliditetom mogle unapred da naprave plan. Sve javne zgrade treba da obezbede informacije o pristupačnosti.

2. Zastupljenost osoba s invaliditetom u svim oblastima

Ne samo da želimo da više osoba s invaliditetom dobije zaposlenje – znamo da je stopa nezaposlenosti daleko veća među osobama s invaliditetom u odnosu na opštu populaciju – ujedno hoćemo da osobe s invaliditetom budu zastupljene u svim oblastima. Pod tim podrazumevamo baš sve: umetnost, ugostiteljstvo, novinarstvo, stanovanje, prosvetu, nauku, medicinu, pravo, politiku.

Sveobuhvatna zastupljenost osoba s invaliditetom, pogotovo u određenim poslovima, obezbediće bolju podršku za osobe s invaliditetom, kako bismo živeli život bez ograničenja.

Na primer, lekar koji ima invaliditet ili neko hronično stanje, imaće više empatije i razumevanja prema potrebama pacijenata koji imaju invaliditet. Političar koji ima invaliditet može podići svoj glas u ime osoba s invaliditetom među lokalnim vlastima i pokrenuti bitne promene koje utiču na nas.

Isto tako, ako susrećemo više osoba s invaliditetom na različitim poslovima i u različitim situacijama, društvo će postati inkluzivnije.

3. Bez osuđivanja, predrasuda i zločina iz mržnje prema osobama s invaliditetom

Jedan od najvećih izazova s kojima se suočavamo je postizanje jednakosti i prihvatanja u svim tokovima društva. Voleli bismo da vidimo svet u kome su ukinute predrasude prema osobama s invaliditetom i njihovim porodicama, pre nego što se uopšte sazna za njihove priče.

Toliko je nevidljivih invaliditeta, svaka situacija je drugačija i svi imamo različita iskustva – nikada zaista ne možete znati šta neko proživljava.

Nažalost, svako od nas ima iskustvo suočavanja sa predrasudama i nerazumevanjem. Neki imaju daleko mračnija iskustva u obliku zločina iz mržnje prema osobama s invaliditetom. Nadamo se da će svi počinioci tog užasnog čina zaista biti izvedeni pred lice pravde. Još bolje, voleli bismo da zločin iz mržnje bude iskorenjen.

4. Bolji kvalitet i više fleksibilnosti u uslugama socijalne zaštite

Mnogi od nas oslanjaju se na personalne asistente u svakodnevnim aktivnostima kao što su lična nega, kuvanje, rad u kući, putovanja.

Ipak, često smo ograničeni u obimu pružanja nege i podrške ili nas podržavaju neadekvatni i nebezbedni negovatelji / asistenti.

Među vodećim problemima su loše komunikativne veštine, nedostatak zdravog razuma ili odlaganje određenih zadataka. Zbog nedovoljne pordrške, često smo prinuđeni da se oslanjamo na porodicu, nemamo dovoljno uslova za samostalni život.

Moramo biti sigurni da personalni asistenti i negovatelji imaju odgovarajuće kvalifikacije i obuke i da razumeju da su potrebe klijenta u radnom dobu drugačije od potreba starijih klijenata. Radno vreme sistema podrške ne bi trebalo da ograničava vreme osoba s invaliditetom, niti da im određuje kada će ići na spavanje. Zašto bi odrasla osoba s invaliditetom bila tretirana kao dete?

5. Pristupačne tehnologije, pomagala i proizvodi po razumnim cenama

Odgovarajući proizvod zaista vam može transformisati život ako ste osoba s invaliditetom. Potrebno nam je više takvih proizvoda. Potrebno nam je više inovacija, više varijacija i proizvoda različitog dizajna, koji savršeno odgovaraju različitim potrebama, tako da niko nije izostavljen i da svi možemo lakše živeti.

Potrebno nam je više multifunkcionalnih proizvoda za različite vrste invaliditeta. Na primer, neke osobe povremeno koriste kolica za kretanje, pa bi želele proizvod koji se naizmenično može koristiti kao kolica i kao hodalica.

Svi proizvodi i tehnologije treba da budu pristupačni, bez obzira na to kome su namenjeni.

Na primer, automobili bez vozača mogu naći široku upotrebu među opštom populacijom, mogu biti pristupačni slepim osobama, onima koji se otežano kreću i starijim ljudima.

Ako su svi proizvodi kreirani po principima pristupačni, svako će od njih imati koristi. Zauzvrat, to postaju proizvodi čija je cena razumna, jer su deo široke proizvodnje, a ne neke specijalizovane, a samim tim i skupe niše. Kako je starenje stanovništva u porastu, biće sve više osoba s invaliditetom koje se oslanjaju na pristupačne tehnologije, pomagala za kretanje i adaptivne proizvode. Pristupačnost je rešenje za sve.

6. Pristupačnost stambenih prostora

Na sličan način, svi prostori za stanovanje treba da budu pristupačni. Pronaći pristupačan stambeni prostor ili prilagoditi postojeći dom nakon sticanja invaliditeta, bolesti ili starenja uvek je izazovno.

Postoji jednostavno rešenje za taj problem: učiniti stambene prostore pristupačnim od samog početka. Tokom same izgradnje isplanirati pristupačan prilaz, rampe, spavaću sobu i kupatilo u prizemlju, šira vrata i(li) liftove.

Poret toga treba razmotriti pametnu tehnologiju za dom, kao što je bezkontaktno otvaranje vrata i prozora, pametno osvetljenje, grejanje, roletne, zvono na vratima i kamere.

7. Onlajn poslovi, učenje i događaji

Jedna dobra stvar koja je proistekla iz pandemije korona virusa je to što smo kao društvo dokazali da su rad, učenje i događaji na daljinu itekako mogući. To je spasonosno za sve osobe s invaliditetom ili hroničnim stanjima koje imaju poteškoće da putuju ili da učestalo izlaze iz kuće.

Nadamo se da će se virtualni događaji nastaviti nakon pandemije i da ćemo imati još više mogućnosti za rad od kuće, edukaciju i zabavu, jer tako štedimo dosta dragocenog vremena i ne moramo da se oslanjamo na asistente.

8. Povezivanje zdravstvenih i socijalnih službi

Imati invalidietet obično zahteva podršku niza zdravstvenih i socijalnih radnika – ponekad je to u prirodi samog stanja. Ali, nezgodno je obezbediti da svi budu u toku sa našim individualnim potrebama, posebno kada su u pitanju stručnjaci iz različitih sfera ili organizacija.

Želeli bismo da vidimo uzajamno povezan mrežni program ili aplikaciju koja omogućava lekarima, savetnicima, fizioterapeutima, socijalnim radnicima i drugim profesionalcima iz sistema podrške da provere sve što treba da znaju o zdravlju i blagostanju osobe sa kojom rade.

9. Veće prisustvo osoba s invaliditetom u medijima

Sve je više glumaca, likova, komičara, novinara i predstavnika osoba s invaliditetom u medijima, ali znamo da to nije dovoljno. Potrebne su nam raznovrsnije predstave osoba s invaliditetom u medijima.

Treba da vidimo glumce s invaliditetom koji tumače likove koji nemaju invaliditet. Treba da vidimo osobe s invaliditetom predstavljene na način koji nije usredsređen samo na njihov invaliditet.

Treba da vidimo više osoba s invaliditetom u časopisima, vestima, radio emisijama, dokumentarcima, rijaliti programima, podkastima, na panelima i diskusijama koje se ne tiču samo pitanja invalidnosti, nego i drugih tema.

10. Više organizacija osoba s invaliditetom, ne samo humanitarnih

U narednih 10 godina, voleli bismo da ta stigma koja nas obeležava kao osobe kojima treba milostinja i humanitarna pomoć – nestane zauvek.

Mnoge organizacije za osobe s invaliditetom rade po humanitarnom modelu, što izaziva sažaljenje i osećaj da osobama s invaliditetom treba pomoć.

Kao što uvek govorimo, osobe s invaliditetom ne razlikuju se od drugih ljudi, samo neke stvari radimo na drugačiji način. Društvo bi trebalo da prigrli naše veštine i postignuća umesto što ih ignoriše.

Ako nam se omogući da živimo, radimo i volimo, kao i svima ostalima, umesto da budemo tretirani kao drugačiji ili kao neko ko je u problemu, bićemo osnaženi i celokupno društvo će od toga imati koristi.

Šta biste dodali ovom spisku? Napišite u komentaru!

https://disabilityhorizons.com/