Međunarodni dan žena zatekao je Evropu u kritičnom periodu. Sa kovidom-19 i nazadovanjem u ženskim pravima, menjaju se napori na planu rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena u društvu.
Nedostatak inkluzivnog odgovora na kovid-19 doveo je do narušavanja prava za žene s invaliditetom, kao i za žene koje se brinu za osobe s invaliditetom. Neke od žena ostale su zaglavljene u institucijama tokom karantina, neke su proživljavale nasilje u svojim domovima, mnoge majke dece s invaliditetom ostale su bez ikakve podrške. Žene s invaliditetom platile su visoku cenu zbog neuspeha vlade da zaštiti njihova prava.
Ove godine UN Women povodom Međunarodnog dana žena otvara temu Žensko liderstvo: Ostvarivanje jednake budućnosti u svetu kovida-19. Ovom temom odaje se priznanje naporima žena širom sveta za jednaku budućnost i oporavak od pandemije kovida-19. U aktuelnom kontekstu, Evropski forum za osobe s invaliditetom odao je počast svim ženama sa invaliditetom, ženama koje se brinu za osobe s invaliditetom, žrtvama kovida-19, onima koje su se žestoko borile za svoja prava i još uvek rade na probijanju nevidljivih barijera u ostvarivanju prava na život, bivaju liderke u svetu koji im često govori da budu tihe i nevidljive.
Na Međunarodni dan žena, Evropski forum za osobe s invaliditetom nastavlja da poziva Evropsku uniju da sprovodi mere za unapređenje prava žena s invaliditetom u svim zakonima i politikama koje utiču na njihove živote. Poziva Evropsku uniju da radi na osnaživanju i punom učešću žena s invaliditetom, kao i da podržava organizacije, mreže i grupe žena s invaliditetom koje zastupaju i brane svoja prava.
Žensko liderstvo u brojkama i činjenicama Evropskog parlamenta
- Trenutno 60% članova Evropskog parlamenta čine muškarci, a samo je jedna žena s vidljivim invaliditetom članica Parlamenta.
- Broj žena koje su članice Parlamenta povećao se 2019. godine u poređenju sa 2014. godinom. Ipak, 8 država članica odabralo je manji broj žena 2019. nego 2014. godine, što naglašava procep među zemljama.
- Osobama s invaliditetom uskraćuje se pravo da glasaju u 14 zemalja Evropske unije. To je rezultat diskriminatornih zakona koje zabranjuju glasanje osobama pod starateljstvom.
Evropski forum za osobe s invaliditetom poziva Evropsku uniju da omogući jednako učešće svim ženama s invaliditetom u političkom i javnom životu, uključujući i pravo na glasanje, kao i pravo da budu izglasane.
Ženski komitet Evropskog foruma za osobe s invaliditetom
Ženski komitet Evropskog foruma za osobe s invaliditetom čini 10 članica iz različitih država Evrope, predstavnica različitih grupa žena s invaliditetom i majki osoba s invaliditetom. Vodeća uloga Ženskog komiteta je sprovođenje rodne perspektive u svim politikama i dokumentima, podizanje svesti o poziciji žena s invaliditetom i rad u pravcu inkluzije žena s invaliditetom u sve društvene tokove.
Žensko liderstvo unutar pokreta za prava osoba s invaliditetom
Guadalupe Morales, članica Ženskog komiteta iz Španije
Žene primaju lošiju medicinsku brigu zbog svojih dijagnoza, kao i zbog stigme koja sve usredsređuje na problem mentalnog zdravlja, ne uzimajući u obzir da problemi mogu biti isključivo medicinske prirode. Mora nam se garantovati pristup medicinskim uslugama. Nepristupačnost ginekoloških usluga ima tragične posledice. To je slučaj sa ženama kojima karcinom nije dijagnostikovan na vreme.
Žene koje su primljene u ustanove mentalnog zdravlja ne samo da su izgubile slobodu i jedva komuniciraju sa spoljašnjim svetom, već bi trebalo da imaju odgovarajuće životne uslove i privatnost. Nezaposlenost se dramatično povećala kod žena sa psihosocijalnim invaliditetima; veća je nego kod celokupne populacije.
Ženama sa psihosocijalnim invaliditetom konstantno se uskraćuju građanska prava. Nismo jednake u pristupu pravdi. Često gubimo starateljstvo nad decom, zbog stigme i nedostatka znanja unutar pravosudnog sistema.
Izuzetno je visoka stopa seksualnog nasilja nad ženama. Osam od deset žena sa mentalnim invaliditetom trpi nasilje od strane partnera.
Jenny Nilsson, članica Ženskog komiteta iz Švedske
Tokom kovid krize, primećujemo pogoršanje u već postojećim izazovima. Duboko sam zabrinuta da se mnoge žene s invaliditetom suočavaju i da će se suočavati sa porodičnim i seksualnim nasiljem, da će se još teže boriti za pristup uslugama koje su im potrebne.
Sa krizom kovida-19 vidimo koliko je važno da budemo prisutne i da podižemo glas. Zapravo, ne znamo šta se nadalje može dogoditi. Zaista nikada nisam zamišljala svet sa zaključanim gradovima. S druge strane, kovid-19 stvorio je kreativne mogućnosti za okupljanje žena s invaliditetom putem fleksibilnih onlajn sastanaka.
Luminita Caldaras, članica Ženskog komiteta iz Rumunije
Po mom mišljenju, ženama s invaliditetom, naročito intelektualnim, teže je da razumeju i pridržavaju se određenih ograničenja i mera zaštite od kovida-19. Ujedno im je teže da ostvare medicinsku negu ako se razbole. Mislim da medicinsko osoblje nije dovoljno obučeno da zadovolji potrebe osoba sa intelektualnim invaliditetima.
Važno je zalagati se za prava žena s invaliditetom kako bi se osigurala njihova integracija u društvo, da im se obezbedi potrebna podrška bez diskriminacije, jer zaslužujemo normalan život, kao i svi drugi.
Pirkko Mahlamäki, članica Odbora Evropskog foruma za osobe s invaliditetom i generalna sekretarka Foruma za osobe s invaliditeom u Finskoj
Živeti s invaliditetom u vreme ograničenja je suočavanje sa gubitkom prihoda, gubitkom osnovnih usluga kao što je personalna asistencija, rehabilitacija i druge zdravstvene i socijalne usluge. Gubitak socijalnih kontakata, nemogućnost susreta sa voljenima, problemi sa učenjem na daljinu i nedostatak podrške u obrazovanju posebno pogađaju devojke s invaliditetom. Mnoge i dalje žive u institucijama što stvara specifične rizike, kao što je nasilje prema ženama s invaliditetom. Mnoge žene žive s invaliditetom (jedna od pet) i mnoge su upoznate sa rizicima od nasilja u instituciji i nasilja u porodici. Mreže podrške nisu pristupačne ženama s invaliditetom. Treba ih osnažiti za potpuno učešće u društvu, uključujući i politički život, kako bi ih društvo prihvatilo kao punopravne i ravnopravne članice. Ako su žene uključene u donošenje odluka, naše zajednice mogu postati jače i održivije za sve.
Sanja Tarczay, predsednica Evropske unije za gluve i slepe osobe iz Hrvatske
Sve osobe s invaliditetom suočavaju se sa mnogobrojnim izazovima zbog kovida-19, kao što se gluve i slepe osobe generalno suočavaju sa svakodnevnom diskriminacijom, a gluve i slepe žene moraju se boriti sa četvorostrukom diskriminacijom: na osnovu roda, invaliditeta, senzorne deprivacije i socio-ekonomske isključenosti. Žene s invaliditetom koje se bore za ženska prava često su diskriminisane od strane drugih žena. Tokom pandemije svedoci smo da su žene s invaliditetom izloženije fizičkom, emocionalnom i seksualnom nasilju. Zbog ograničavajućih mera, kao što je nošenje zaštitinih maski i održavanje distance, gluve i slepe žene pored svega moraju da se izbore i za pristup informacijama, komunikaciju i socijalnu interakciju, jer je usluga prevodilačkih servisa ograničena na hitne situacije u većini zemalja, a žene su ostavljene u izolaciji.
Zagovaranje prava sada je važnije nego ikad, jer vladin odgovor na kovid-19 mora da razmotri gluve i slepe osobe kao ravnopravne sa drugima. Potrebni su nam tumači kako bismo imali sva potrebna uputstva i informacije, naročito ako nemamo podršku porodice ili alternativni načini komunikacije ne uspevaju. Od vitalnog je značaja da se naša invalidnost tretira s poštovanjem. Među našim glavnim prioritetima je rad na svesti i prepoznavanju žena s invaliditetom. Crveno-beli štap, za gluve i slepe osobe, još uvek nije zvanično priznat u mnogim zemljama Evropske unije, na čemu moramo raditi.
EDF Women’s Voice Newsletter | Issue 22 | March 2021
