Vlade širom sveta sprovode mere zaštite od širenja kovida-19. Mnoge vlade uspostavljaju kovid centre kojima često upravljaju naoružane sile. Neke zemlje grade urgentne kampove na ostrvima, dok druge koriste postojeće infrastrukture, kao što su vojni objekti, hoteli i škole.
Bez sumnje, izolacija je ključna u zaustavljanju virusa, ali ujedno izlaže osobe u karantinu drugim rizicima. Seksualno i rodno zasnovano nasilje je među takvim rizicima, a na osnovu drugih kriznih situacija je poznatno da ograničenja kretanja i zatvaranje u kampove sa ograničenim resursima povećava rizike i zastupljenost nasilja.
Međunarodni odbor Crvenog krsta već je u pregovorima sa državnim naoružanim silama i postojeći kanali komunikacije pružaju mogućnost smanjivanja rizika u kovid centrima. Preporuke su zasnovane na međunarodnim standardima, dobrim praksama i lekcijama naučenim iz akcija Međunarodnog odbora Crvenog krsta, kao što je odgovor na ebolu. Preporuke mogu pomoći onima koji su nadležni u kovid centrima da njima efektivno upravljaju, bez povećanja rizika i posledica seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.
Preporuke za dizajn i upravljanje kovid centrom
- Rukovodstvo kovid centra mora da uspostavi standarde upravljanja centrom, kao i odgovarajuće načine ophođenja prema smeštenim osobama. Osobe koje su u karantinu nisu kriminalci, nego ljudi kojima je potrebna zdravstvena nega i podrška.
- Osigurati da u vojnim jedinicama koje upravljaju kampovima bude i muškaraca i žena, tako da žrtve uznemiravanja i nasilja mogu da biraju kome će se obratiti za podršku.
- Osigurati da upravnici kampova (ili imenovani vojnici) budu obučeni kako da odgovore na seksualno i rodno zasnovano nasilje, kao i za sprečavanje seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja. Treba im obezbediti praktične smernice i standarde operativnih procedura za koje su odgovorni.
Infrastruktura kampa:
- Osvetljene treba da bude postavljeno u svim zajedničkim zonama kampa, posebno na mestima pristupa sanitarnim čvorovima.
- Ženama i deci bez pratnje treba dodeliti bezbedne prostore koje nadgleda žensko osoblje.
- Obezbediti zasebnu vodu i odvojene sanitarne i higijenske prostorije za žene i muškarce. Ako to nije moguće, trebalo bi da postoji odgovarajući odnos broja objekata i vremena određenog za njihovo korišćenje (uključujući i osobe sa invaliditetom). Objekti treba da budu sigurni (opremljeni bravama) i da omogućuju privatnost.
- Objekti za obedovanje i raspored ishrane treba da uključuju osobe koje su u većem riziku od pothranjenosti, s fokusom na podršku ženama koje doje.
- Kad god je to moguće, porodice treba da budu smeštene zajedno, uz napomenu da osobe koje prijave porodično nasilje moraju biti izmeštene u siguran prostor ili zaštićene na neki drugi način (na primer, smeštanjem u drugu porodicu). Uz saglasnost žrtve, počinilac može biti obavešten da su nadležni informisani o nasilju, kako bi se izbegla dalja šteta.
- Ako je moguće, obezbediti odvojen prostor za prijem žena i dece i osigurati da žensko osoblje bude nadležno za porodice.
- Obezbediti siguran prostor za smeštaj žena, adolescenata i mlađe dece. Posebnu brigu posvetiti deci i ženama bez pratnje i samohranim majkama, jer su pod većim rizikom od seksualnog nasilja.
- Osigurati da se potrebe muškaraca, žena, dečaka i devojčica podjednako uvažavaju i uzimaju u obzir pri odlukama koje utiču na njihovo blagostanje i sigurnost.
- Sprovoditi periodične revizije bezbednosti sa različitim grupama ljudi kako bi se identifikovali rizici i problemi.
Preporuke za prevenciju seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u kovid centrima
- Osigurati da rukovodstvo i osoblje centra razume potrebu da se osobe u karantinu zaštite od svih oblika uznemiravanja i nasilja, uključujući i seksualno nasilje:
- Preneti jasnu poruku o prevenciji seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, uključujući i informacije o mehanizmima prijave, procedurama i sistemu sankcija.
- Preneti jasnu poruku o poštovanju, poverljivosti i procedurama za odgovor na seksualno nasilje.
- Postaviti materijale na lokalnim jezicima namenjene osobama u karantinu sa informacijama o tome kako i kome da prijave uznemiravanje i nasilje.
- Edukovati osobe u karantinu po pitanju uznemiravanja i nasilja: šta treba da učine i kakva podrška im je na raspolaganju.
- Sprovesti odgovarajući obrazovni program za decu različitih uzrasta.
- Uspostaviti muške i ženske kontakt osobe koje su obučene i osposobljene za vođenje slučajeva, kao i za poštovanje, poverljivost, bezbednost i nediskriminaciju žrtava na osnovu roda i starosnog doba.
- Omogućiti spoljnu komunikaciju ugroženim grupama, bez obzira na starosno doba i pol (dostupnost telefona, pristup internetu, mobilni telefon, radio).
- Ohrabriti osobe u karantinu da anonimno prijave nadležnima bilo kakve incidente i nedoumice.
- Nadgledati bezbednost na mestima distribucije i identifikovati situacije u kojima su ugrožene osobe pod rizikom od nasilja i eksploatacije. Postaviti informacije o tome kako prijaviti nasilje i eksploataciju.
- U informacije o higijenskim merama tokom kovida-19 uključiti poruke o seksualnom nasilju (na primer, kako dobiti informacije ili prijaviti nedoumice koje nisu u vezi sa kovidom-19).
- Osigurati da žene i devojke mogu dostojanstveno održavati menstrualnu higijenu i zdravlje, da imaju pristup privatnim prostorijama, kao i neophodna sredstva koja treba da su deo paketa pomoći u situacijama kovida.
Preporuke za efikasan i brz odgovor na seksualno i rodno zasnovanno nasilje u kovid centrima
- Uprava centra treba da ima proaktivan pristup u identifikovanju žrtava uznemiravanja i nasilja.
- Usvojiti pristup koji je vođen potrebama žrtve, što podrazumeva: slušanje, prijavljivanje (uz saglasnost žrtve), dugoročnu podršku unutar i izvan centra.
- Iskoristiti neformalne strukture vršnjačke podrške za nadgledanje problema i obezbeđivanje podrške.
- Usaglasiti centar sa postojećim nacionalnim smernicama i mehanizmima za rešavanje slučajeva nasilja.
- Obučiti zdravstveno osoblje o tome kako da odgovore na seksualno nasilje i silovanje. Ujedno sprovesti obuku o poverljivosti, poštovanju, sigurnosti i nediskriminaciji žrtava.
- Koristiti kovid trijažu kao priliku da se identifikuju ranjive osobe, znaci postojećeg seksualnog ili rodno zasnovanog nasilja i oni koji mogu biti pod rizikom.
- Obezbediti da medicinski i nemedicinski pratioci budu dostupni tokom lekarskih pregleda.
