Slavoljub Epifanić je svestrani sportista iz Zrenjanina koji se bavi ninđutsuom, streličarstvom, planinarenjem, plivanjem, ronjenjem, biciklizmom, pecanjem, atletikom, bacanjem koplja, kugle, diska.
– Oslepeo sam u 31 godini. Shvatio sam da i život u mraku može biti jako interesantan i lep.
U mladosti se aktivno bavio sportom. Dve godine za redom bio je državni prvak kung fua bivše Jugoslavije.
– Kada sam oslepeo, počeo sam da treniram ninđutsu radi bolje koordinacije pokreta i kondicije.
U ovom sportu Epifanić je punih 14 godina, u kojem je stekao majstorsko zvanje. Slavoljub učestvuje na takmičenjima slepih u atletici, bacanju koplja, kugle, diska, plivanju i kao što ističe ni rezultati nisu izostali.
– Kasnije počinjem da planinarim i da savladavam vrhove, ali što je najvažnije savladavam sebe i proširujem svoje mogućnosti.
Planinarenjem se počeo baviti nakon dobijene nagrade u planinarskom kampu, gde se popeo na planinu Rtanj, zimi, po snegu. Tada se rodila ljubav prema planinarenju. Slavoljub je obišao mnoge planinske vrhove u Srbiji, a najvećim uspehom smatra odlazak na Musalu na Rili u Bugarskoj. Musala je sa 3000 metara nadmorske visine za Slavoljuba najveći osvojeni vrh, ali tu nije kraj, teži osvajanju i većih.
– Tokom planinarskih pohoda, mnogi ljudi su se suočavali sa različitim strahovima prilikom savladavanja prepreka, penjanja po drveću, užadi.. Ali kada vide mene, da bez straha uspem da savladam sve te prepreke, stisnu zube i suoče se sa preprekama.
Streličarski klub za osobe sa invaliditetom (SKIZ) u nedeljama ekstremnih sportova organizuje ronjenje, tako da, kada Slavoljub zaroni, jača se odziv i želja drugih ljudi da se i oni oprobaju u ovoj disciplini.
Na pitanje kako se rodila ljubav prema streličarstvu, Slavoljub odgovara slučajno.
– Mada u životu ništa nije slučajno, kako čovek živi tako mu se naprosto nameste neke nove stvari. Na nekom atletskom takmičenju sam čuo za streličarstvo. Prijatelj me pitao da li bih voleo da se oprobam u ovoj disciplini, a pošto sam veoma dugo u borilačkim veštinama, to mi je bilo nekako srodno, tako da sam prihvatio.
Sa treninzima je počeo u podrumu u kojem je vežbao sa svojim prijateljima, da bi ubrzo za tim osnovali SKIZ. Klub je inkluzivan, tako da je pored osoba sa invaliditetom otvoren za sve koji žele da se oprobaju u ovom sportu.
– Na osnovu dosadašnjeg rada sa osobama sa invaliditetom uvideo sam da je inkluzija najbolja, važno je da se međusobno pomažemo i da sve ljude učinimo srećnim. To je način na koji funkcionišemo.
SKIZ broji oko 30 članova, od toga je 6-7 aktivnijih koji idu na takmičenja, ostali su rekreativnci. Pre dve godine u Zrenjaninu je organizovano sportsko leto, treninzi su se odvijali u krugu gradskog bazena, tako da je nekim treninzima prisustvovalo i do 50 ljudi. Svi su bili veoma zainteresovani, bilo im je zanimljivo da posmatraju i učesvuju na treninzima.
– Ove godine je nažalost korona promenila organizovanje ovih aktivnosti, poremetila je kalendar takmičenja, treninga, svega.
Slavoljub je okružen dobrim prijateljima, što je za njega veoma važno. Nedavno je pokrenuta akcija prikupljanja sredstava za kupovinu tandem-bicikla svestranom sportisti. Tandem-bicikl je Slavoljubu, njegovom asistentu i prijateljima omogućilo obilazak njegovog kraja, u čemu posebno uživa.
Epifanić je napisao mnogobrojne projekte za Udruženje slepih i slabovidih u Zrenjaninu. Prve obuke u Srbiji za rad na računaru za slepe i slabovide osobe sprovedene su upravo u Zrenjaninu.
– Dok sam video, voleo sam da radim na računarima, radim i sada, te se upravo iz te ljubavi rodila ideja da se kao slep počnem baviti softverima. Počeci rada sa softverima bili su poprilično skromni, ali sam išao polako, korak po korak. Pojavio se prvo Intoker, JAWS softver i VoiceOver na Apple uređajima.
Slavoljub je bio jedan od osam predavača u Srbiji na obukama za rad na računaru za slepe i slabovide osobe. Obukama je pokrivao deo Vojvodine, Zrenjanina, Kikinde i Novog Sada.
– Mnogi ljudi danas su informatički pismeni, tako da smatram da se sada obuke organizuju u manjem obimu u odnosu na prethodne godine. Jedno vreme je bila ekspanzija tih obuka, sada mislim da nema toliko potrebe za njima. Mladi danas lakše savladavaju rad sa softverima, verovatno zbog široke rasprostranjenosti i dostupnosti informacija u mnogim izvorima i obuka u toku školovanja. Uglavnom, mogućnosti su velike kada je reč o govornim sintezama za mobilne telefone i za računare.
Uživam u svim stvarima kojima se bavim, ali podjednako uživam i kada vidim da moj rad služi drugima kao podsticaj i motivacija.
Miladinka Mijatović
Medijski prilog je nastao u okviru projekta “Medijska promocija aktivnizma osoba sa invaliditetom u Vojvodini”. Projekat su finansijski podržali holandska fondacija Mama Cash, Rekonstrukcija ženski fond i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u medijskom prilogu su isključiva odgovornost izdavača medija i redakcije Portala o invalidnosti i ne izražavaoju nužno stavove donatora.