Većina ljudi čulo mirisa uzima zdravo za gotovo. Gubitak čula mirisa, anosmija, ne samo da utiče na sposobnost detektovanja mirisa, nego i na mnoge druge životne aspekte. Mnogi ljudi svedoče o smanjenju kvaliteta života usled privremene ili trajne anosmije.
Čulo mirisa direktno je povezano sa čulom ukusa. Kada ne možemo da osetimo miris ili ukus hrane, velika je verovatnoća da će se apetit smanjiti.
Šta može prouzrokovati gubitak čula mirisa?
- Alergije,
- prehlada ili grip,
- infekcije sinusa,
- hronična zapušenost nosa.
Druga stanja koja mogu uticati na čulo mirisa:
- polipi,
- starenje,
- Parkinsonova bolest,
- dijabetes,
- moždana aneurizma,
- izloženost hemikalijama,
- zračenje i hemoterapija,
- multipla skleroza,
- povrede ili operacije mozga,
- određena genetska stanja.
Medikamenti ili određeni nedostaci u ishrani takođe mogu uticati na čulo mirisa.
Život bez mirisa
Larry Lanouette privremeno je izgubio čulo mirisa usled hemoterapije. Anosmija mu je znatno izmenila čulo ukusa i uticala na sposobnost da uživa u hrani. Pokušao je da se posluži sećanjem, kako bi mu obedovanje bilo prijatnije.
– Dok jedem, pokušavao bih da se setim kakav ukus određena hrana treba da ima, ali je to bila potpuna iluzija – kaže. – Jeo sam jer sam morao, ne zato što je u tome bilo ikakvog užitka.
Za vreme bitke sa karcinomom, želeo je da jede kompot od breskve.
– Hteo sam da uživam u mirisu breskve, ali nisam mogao – seća se. – Da bih uživao u iskustvu, pokušao sam da dočaram sebi taj miris kroz sećanje na bakin kompot.
Kad su ga jednom pitali šta bi voleo za večeru, rekao je: – Nije važno. Možete bilo šta staviti u tiganj i ispržiti, neću primetiti nikakvu razliku.
Nije više bilo moguće da na osnovu mirisa proceni ispravnost mleka, ostataka ručka i drugih namirnica, neko drugi je to morao da radi umesto njega.
Hrana i obedovanje nisu jedini aspekt koji trpi uticaj gubitka čula mirisa. Leri kaže da mu je naročito nedostajalo da oseti mirise dok boravi napolju. Seća se kako je posle dugog boravka u bolnici očekivao da će uživati u mirisu svežeg vazduha i cveća. – Ništa nisam mogao da pomirišem. Samo sam osećao sunce na licu.
Gubitak čula mirisa uticao je i na njegov intimni život: – To što nisam mogao da osetim ženin parfem, miris njene kose ili prirodne telesne mirise, razvodnjavalo mi je intimni život.
Prema Lerijevom iskustvu, gubitak čula mirisa izaziva osećaj gubitka kontrole: – Kao da gubite sposobnost da pronađete ono što tražite.
Srećom, Lerijeva anosmija je bila privremena. Postepeno je nestajala, kako su se doze medikamenata smanjivale. Čulo mirisa više ne uzima zdravo za gotovo i oseća kako mu je sada to čulo pojačano: – Uživam u svakom pojedinačnom ukusu i mirisu hrane.
10 stvari koje možete iskusiti ako izgubite čulo mirisa:
- nesposobnost da osetite ukus hrane, što vodi ka tome da premalo ili previše jedete;
- nesposobnost da osetite da li je hrana pokvarena, što može dovesti do trovanja;
- povećana opasnost u slučaju požara, jer nećete osetiti miris dima;
- gubljenje sposobnosti da se prizovu sećanja koja su povezana sa mirisima;
- gubitak intimnosti zbog nemogućnosti da se oseti pafem ili feromon;
- gubitak sposobnosti da se detektuju hemikalije i drugi opasni mirisi u kući;
- nedostatak razumevanja od strane prijatelja, porodice, lekara;
- nesposobnost da se osete telesni mirisi;
- poremećaji raspoloženja i depresija;
- gubitak interesovanja za društvene događaje, jer više nema uživanja u hrani na okupljanjima.
Gubitak čula mirisa je traumatičan, ali ne mora da bude bespovratan. Polovina slučaja anosmije može da se tretira nehirurškim metodama. Simptomi i efekti gubitka čula mirisa mogu se smanjiti u većini slučajeva.