U popularnoj kulturi uvreženi su stereotipi o tome da su pesnici depresivni, a da su naučnici ludi. Zapravo, ideja o vezi između kreativnosti i mentalnog poremećaja doseže do vremena kada je Aristotel pisao da su eminentni filozofi, političari, pesnici i umetnici skloni melanholiji.
Mnogobrojni su primeri znamenitih stvaralaca koji su bili izuzetno uspešni, ali su imali (ili se pretpostavlja da su imali) poteškoće na planu mentalnog zdravlja: Virdžinija Vulf, Vinsent van Gog, Robert Šuman…
Neka istraživanja potvrđuju ta zapažanja otkrivajući da su pisci, kao i umetnici uopšte, skloniji mentalnim poremećajima, a da su osobe koje žive sa depresijom i poremećajima raspoloženja sklonije kreativnosti. Prema nekim istraživačima, kreativni ljudi su pod nešto većim rizikom, dok drugi tvrde da postoji ozbiljnija veza: 30% veća verovatnoća da osoba ima bipolarni poremećaj.
Ipak, takva istraživanja obično su metodološki problematična (retrospektivna su, upitno je koliko je uzorak reprezentativan, oslanjaju se na nepouzdane biografije, nema jasne definicije kreativnosti). Uzimajući u obzir da nisu sve studije potvrdile vezu između kreativnosti i mentalnog poremećaja, specifična priroda te veze još uvek je upitna.
Da li kreativnost prouzrokuje mentalni poremećaj?
– Ne postoji veza između mentalnog poremećaja i kreativnog procesa – kaže psihijatar Albert Rotenberg koji je izučavao dobitnike Nobelove i Pulicerove nagrade. – Mentalni poremećaji kao što su anksioznost, poremećaj misli i depresija ometaju kognitivne i emocionalne procese neophodne za uspešnu kreativnost. To ne znači da ljudi koji stvaraju nemaju mentalne poremećaje, nego da možda tema i oblast kojom se bave više utiču na njihovo mentalno zdravlje nego sama kreativnost.
Da li je važno koji tip kreativnosti je u pitanju?
– Kreativni ljudi umetničkih profesija skloniji su mentalnim premećajima u odnosu na one koji nisu u umetničkim profeisijama nego se bave naukom ili preduzetništvom – navodi se u istraživanju Arnolda Ludviga.
U retrospektivnoj studiji koja obuhvata 1629 pisaca psiholog Džejms Kaufman otkriva da su pesnici – naročito pesnikinje – sklonije mentalnim poremećajima u odnosu na druge pisce i da češće doživljavaju psihijatrijske hospitalizacije i pokušavaju samoubistva.
U drugoj analizi od 520 eminentnih Amerikanki potvrđeno je da su pesnici skloniji mentalnim poremećajima i da češće doživljavaju lične tragedije u odnosu na novinare, vizualne umetnike i glumce. Ovo je Kaufman nazvao efektom Silvije Plat, po čuvenoj pesnikinji koja je živela sa depresijom u počinila samoubistvo.
Da li su pobude kreativnih ljudi jedan od faktora?
Prema Kaufmanovoj teoriji, kreativni ljudi, naročito eminentne pesnikinje, mogu biti sklonije mentalnim poremećajima ako su izložene vanjskim ograničenjima motivisanim međuljudskim odnosima.
Vrednovanje spoljašnjih faktora može štetiti pesnikinjinom mentalnom zdravlju, pretpostavlja se, jer visok nivo kreativnosti zahteva od osobe da prkosi gomili i da ignoriše ono što drugi misle. To znači da bavljenje pisanjem prouzrokuje više stresa – što vodi u veću izloženost mentalnim poremećajima.
Kakav je uticaj stigmatizacije mentalnih stanja?
– U oblasti umetnosti, književnosti i muzike, prisutna je mnogo veća tolerancija prema mentalnim poremećajima nego u ostalim oblastima društva – objašnjava Rotenberg. – To verovatno dozvoljava osobama sa mentalnim poremećajima da u poeziji dosegnu nivo do kakvog ne bi mogli doći u preduzetništvu.
U kakvoj su interakciji kreativno pisanje i mentalni poremećaji?
Psiholog Džejms Penebejker je u nekoliko studija istražio pozitivne uticaje pisanja na zdravlje i mentalno zdravlje, ali samo ako pisac radi na narativu ili stvara veze između misli i osećanja. Po Kaufmanovoj teoriji, pesnici od pisanja nemaju takvu korist, jer su pesme veoma retko narativna forma.
Penebeker upozorava da još uvek ne postoje podaci koji zapravo dokazuju da poezija nije od koristi. – Vrlo je moguće da je pisanje poezije Silviju Plat održavalo u životu duže nego što bi inače živela. Argument koji tome ne ide u prilog je taj što bavljenje poezijom veoma teško obezbeđuje sredstva za život.
Debra Smit Bejli
