Aleksitimija je stanje koje postaje sve prepoznatljivije, a opisuju ga kao nemogućnost prepoznavanja emocija.
Pored činjenice da su emocije komplikovane i da većina ljudi ne ume da opiše one kompleksnije, mnogo se govori o tome da osobe iz spektra imaju aleksitimiju. Ne osporavam da je to istina: imam aleksitimiju i teško mi je da ustanovim i opišem šta tačno osećam, iako sam veoma elokventan. Od najranijih dana pa do danas, kad god prolazim kroz neka jaka ili teška osećanja o kojima želim da komuniciram, prva misao mi je da ih predstavim crtežom (u tinejdžerskim danima pokušavao sam to da uradim koristeći komplikovane poetske metafore), a većina tih pokušaja me je frustrirala jer nisu na odgovarajući način predstavljali ono što preživljavam, niti su mi to razjašnjavali – pa je aleksitimija koristan koncept za imenovanje ove poteškoće. Ipak, smatram problematičnim način na koji se termin najčešće koristi.
Aleksitimija se obično smatra jednim od mnogobrojnih nedostataka ili svojstava kojima se opisuje autizam: – Zašto on(a) ima aleksitimiju? A, zato što ima autizam! Ne mislim da je to zadovoljavajuće objašnjenje, niti je od koristi za bilo kakvu diskusiju koja bi mogla doprineti boljem razumevanju stanja. S obzirom na to da sve više studija podržava ideju dvostruke empatije, da se sve više podržavaju različitosti umesto da se insistira na nedostacima u komunikaciji između osoba iz spektra i neurotipičnih osoba, sigurno bi bilo svrhovitije reći da osobe s autizmom teško prepoznaju i opisuju emocije, jer nisu izložene pravom jeziku da bi naučile kako da to urade.
Niko se nije rodio sa sposobnošću da govori o svojim emocijama. Znamo da ljudi koji govore različitim jezicima mogu na različite načine da opišu emociju koja je navodno ista (što se može desiti i među govornicima istog jezika) zbog različitih značenjskih nijansi i drugih kuluroloških faktora (ako je osećanje pežorativno ili ozbiljno). Ako pođemo od pretpostavke da osobe iz spektra, kao i druge neurodivergentne osobe, doživljavaju svet na netipičan način i da drugačije reaguju na stvari, onda s razlogom tvrdim da nas društvo uči da svoja osećanja opisujemo na način koji ne odgovara onome što stvarno osećamo.
Ako, na primer, lik iz crtanog filma ili knjige za decu reaguje na neku situaciju na način na koji mi ne bismo reagovali, kako da naučimo koja je odgovarajuća reč za emociju kakva ogovara našoj reakciji? A da ne pominjem to što ljudi oko nas pogrešno identifikuju naše emocije i nazivaju ih pogrešnim imenima. Svi ti oblici odvajanja mogu izazvati zbunjenost, zbog čega ne možemo naći odgovarajuću reč za ono što osećamo, niti to možemo precizirati na očekivani način.
Razlike se prenaglašavaju i zbog toga što se ljudima koji reaguju drugačije od većine često poručuje da je to što osećaju pogrešno: – Ne možeš se toliko uznemiriti zbog toga! – Zašto bi te to uzbuđivalo /plašilo…? Nije začuđujuće da oni koji reaguju u skladu sa većinom mogu preciznije da imenuju ono što osećaju nego oni čije su reakcije netipične.
Zapravo, za mnoge od nas to nije ograničeno samo na emocije. Na primer, ako zbog čulne preosetljivosti doživljavamo fizički bol kad drugi misle da ne bi trebalo, postaje nam teško da verujemo u ono što doživljavamo, kao i da interpretiramo to iskustvo. Iz ličnog iskustva znam kako je nekada teško shvatiti da li sam ljut zato što sam gladan, umoran, tužan zbog nečega… ili sam samo gladan.
Razmišljanje o uzrocima ili motivaciji iza problema može nam pomoći da dođemo do rešenja. U poslednjih nekoliko godina, upoznajući sve više osoba s autizmom, sve više učim o sebi, što je dramatično doprinelo mojoj sposobnosti da prepoznajem i opisujem ono što osećam. Zaista je od pomoći što sam deo zajednice koja na ono što kažem ne odgovara sa to je uvrnuto. Osnažujuće je imati jezik za komunikaciju o sopstvenim emocijama, a da pritom drugi mogu da se povežu sa tim što govorim. Zato sve više razmišljam o važnosti zajednice, koliko učimo samo zato što smo okruženi ljudima s kojima možemo da se povežemo i koliko je dragoceno što sve preciznije i autentičnije možemo da predstavimo drugačija iskustva i doživljaje sveta.
Soni / Sonja Halet
