Henri i Dona Rejhons bili su nekoliko godina u braku kada je Dona dobila dijagnozu Alchajmera i smeštena je u gerontološki centar u Ajovi. Ubrzo nakon toga (2014) Henri je optužen za seksualno zlostavljanje svoje supruge, jer je gerontološki centar tvrdio da Dona zbog svog stanja nije mogla dati pristanak na seks i prijavio je slučaj policiji, čim se među osobljem pročulo da se par upustio u seksualne aktivnosti. Henri je izjavio da je Dona s vremena na vreme inicirala seksualnu interakciju, a da su se te konkretne noći samo ljubili i dodirivali. Slučaj je završio na sudu i porota je odlučila da Henri nije kriv, ali je slučaj pokrenuo lavinu pitanja o seksualnosti osoba koje žive s demencijom, među kojima je pitanje kapaciteta za davanje saglasnosti, kao i pitanje rizika od seksualnog nasilja.
Da li osobe s demencijom mogu dati pristanak na seksualnu aktivnost?
Da li razumeju odluke koje donose i posledice tih odluka? Nije jednostavno odgovoriti sa da ili ne. Kako odrediti da li postoji kapacitet za davanje saglasnosti? Da li postoji određeni stadijum demencije koji seksualnu aktivnost sa tom osobom čini krivičnim delom?
Alchajmer (kao ni drugi oblici demencije) nije automatizam koji otklanja seksualne potrebe, niti je to dijagnoza koja momentalno prebriše kapacitet za odlučivanje i davanje saglasnosti.
Faktori koje treba razmotriti kad se postavlja pitanje pristanka
Ako dvoje ljudi, od kojih jedno ili oboje imaju demenciju, pokazuju zainteresovanost za uzajamnu seksualnu vezu, treba postaviti neka pitanja:
Prepoznavanje: Da li dosledno prepoznaju jedno drugo? Znaju li broj sobe u kojoj je druga osoba smeštena i znaju li gde se čija soba nalazi? Da li je neko od njih pogrešno uveren da mu je ta druga osoba suprug ili supruga?
Zainteresovanost: Da li traže jedno drugo? Da li su zainteresovani samo za prijateljstvo i druženje, ili i za seksualnost i intimu?
Verbalna i neverbalna komunikacija: Kakve emocije ispoljavaju? Da li oboje pokazuju želju da budu jedno s drugim? Da li oboje izgledaju srećno dok su zajedno? Da li su u stanju da odgovore na pitanja o njihovoj vezi i da li pokazuju želju za fizičkom intimnošću?
Sposobnost da kažu ne: Da li neko od njih pokazuje bilo kakve znake uznemirenosti kao što je povlačenje, strah, plačljivost, povećan apetit, izbegavanje dodira? Da li su oboje u stanju da kažu ne (verbalno ili neverbalno)? Da li oboje mogu da iskažu koliko zaista žele da budu intimni?
Ranjivost: Koliko su izloženi riziku od eksploatacije? Da li imaju mogućnost da nekome prijave neželjeni fizički kontakt? Da li osoba ima podršku porodice, ili je izolovana?
Uticaj na kvalitet života: Da li veza unapređuje kvalitet života kod oboje?
Kako prepoznati da osoba s Alchajmerom preživljava nasilje
Zlostavljanje osoba sa Alchajmerom veoma je rasprostranjeno, jer nasilnici pretpostavljaju da zbog svog stanja osoba neće uopšte moći da komunicira o onome što joj se dešava, da zapravo ni ne shvata da to što proživljava jeste nasilje ili se toga, naprosto, neće sećati. Zbog mentalnog stanja, žene s Alchajmerom su na meti seksualnog nasilja, pod većim su rizikom od vezivanja (kao bezbednosne mere) i zanemarivanja.
- Vidljive povrede: posekotine, ogrebotine, modrice, tragovi vezivanja.
- Finansijske promene: nerazjašnjene kupovine, promene stanja na računu, izmene u testamentu, neočekivano davanje punomoći i slično.
- Promene u ponašanju: Iako je uobičajeno da se kod osoba s Alchajmerom primećuju promene u ponašanju, važno je proveriti da li postoji pojačana agresivnost ili pojačan strah prema negovatelju, jer to može biti pokazatelj pretrpljenog nasilja. Anksiozno ponašanje, depresija i povlačenje takođe ukazuju na zlostavljanje.
- Loša higijena je znak zanemarivanja.
- Modrice ili krvarenje u predelu genitalija, na butinama ili grudima ukazuju na mogućnost seksualnog nasilja. Pojačane poteškoće pri sedenju i stajanju, kao i neobjašnjiva dijagnoza seksualno prenosive bolesti takođe su znaci pretrpljenog seksualnog nasilja ili silovanja.
Izvori: