Povododom Međunarodnog dana devojaka i žena u nauci predstavljamo vam Doroti Hodžkin, naučnicu sa invaliditetom koja je ostavila neizbrisiv trag u nauci uprkos mnogobrojnim izazovima. Vrhunska naučnica, dobitnica Nobelove nagrade za hemiju 1964. godine i velika zagovornica prava žena i inkluzije u nauci i obrazovanju. Smatrala je da žene treba da imaju jednake mogućnosti za naučno istraživanje i da invaliditet ne sme biti prepreka za ostvarenje potencijala. Doroti Hodžkin bi trebalo da je mnogo poznatija nego što jeste i na nama je da to promenimo.
Doroti Hodžkin je razvila ljubav prema nauci još u detinjstvu. Odrastajući u Egiptu i Sudanu, njeni akademski nastrojeni roditelji upoznali su je sa različitim disciplinama, od arheologije do botanike. Takođe je imala neverovatnu sposobnost za prepoznavanje šara i simetrije, a to pokazuju i njene sveske iz ranog detinjstva.
Kada je izbio Prvi svetski rat, Doroti i njene dve sestre su vraćeni u Englesku i ona, tada desetogodišnjakinja, pohađa nastavu u okviru Nacionalne obrazovne unije roditelja, gde je program iz prirodnih nauka mnogo bogatiji od onog u tradicionalnim školama. Tokom časa hemije, pravila je rastvore stipse i bakar-sulfata, iz kojih su s vremenom izrastali fascinantni kristali. Ovaj jednostavan eksperiment odredio je njen životni put. U porodičnoj kući u gradiću Bekls, u grofoviji Safok, napravila je sopstvenu laboratoriju na tavanu i tu sakupljala uzorke iz prirode i analizirala baštensko tlo koristeći hemijski set koji je dobila na poklon od porodičnog prijatelja.
Godine 1928, Doroti je upisala studije hemije na Somervil koledžu u Oksfordu. Tokom četvrte godine izabrala je istraživački projekat o kristalnoj strukturi dimetil-talim halida, što ju je uvelo u svet kristalografije. Nakon diplomiranja, istražujući kristalne strukture steroida doktorirala je na Kembridžu u laboratoriji Džona Dezmonda Bernala, irskog naučnika koji je prvi upotrebljavao rendgensku kristalografiju u molekularnoj biologiji, Od tada je proučavanje struktura biološki značajnih supstanci postalo njen životni poziv.
Upravo tokom doktorskih studija, 1934. godine, Doroti je prvi put posetila lekara zbog bolova u rukama. Dijagnostikovana joj je deformacija zglobova izazvana reumatoidnim artritisom. Preporučeno joj je mirovanje, ali je ono bilo odloženo – želela je da završi svoje eksperimente. Te iste godine vratila se u Oksford i zaposlila na Somervil koledžu, gde je ostala veći deo svoje karijere. Uspela je i da joj se dodeli porodiljsko odsustvo. Bila je prva žena koja je ostvarila porodiljsko odsustvo na Univerzitetu u Oksfordu, što je utrlo put drugim ženama koje su želele da ima ispunjen naučni život a takođe i da imaju porodicu.
Godine 1938, sa 28 godina, novorođenim detetom i rastućom naučnom karijerom, dobila je prvi napad reumatoidnog artritisa, izazvan infekcijom: – Jedva sam ustajala iz kreveta, svaka kost u mom telu me je bolela, govorila je. Nakon nekoliko nedelja lečenja, vratila se u laboratoriju. Njene ruke bile su toliko pogođene da više nije mogla da koristi glavni prekidač na rendgenskoj opremi, pa je dala da se napravi produžena ručica, kako bi mogla da nastavi rad. Kada bi se artritis pogoršao, koristila je aspirin i termalne tretmane za ublažavanje bola, ali svoj rad na kristalografiji nije prekidala i postigla je značajne rezultate.
Doroti Hodžkin je pomoću rendgenske kristalografije prva potpuno odredila strukturu složenog organskog molekula (holesterola), a kasnije, privučena hitnim istraživanjima antibiotika tokom Drugog svetskog rata, radila je na određivanju strukture penicilina i rešila ga u vreme završetka rata 1945. godine. Postala je članica Kraljevskog društva 1947.
Za svoja istraživanja struktura važnih biohemijskih supstanci, uključujući penicilin, vitamin B12 i insulin, pomoću rendgenske kristalografije, Doroti Hodžkin je 1964. godine dobila Nobelovu nagradu za hemiju. Već poznata naučnica, nagrada joj je donela dodatnu međunarodnu prepoznatljivost i pozive da govori na brojnim konferencijama širom sveta. U kasnim pedesetim, 1969. godine, konačno je sa svojim timom razrešila i strukturu insulina.
Uticaj Doroti Hodžkin je neprocenjiv i na savremenu medicinu. Njena istraživanja imala su ogroman uticaj na medicinu, omogućivši bolje razumevanje i razvoj lekova koji se i danas koriste, a način na koji se i sada prave oslanja se umnogome na strukturu koju je Doroti odredila.
Povukla se iz javnog života 1988. godine, a preminula 1994. godine.
***
Međunarodni dan devojaka i žena u nauci obeležava se svake godine, 11. februara sa ciljem podsticanja većeg učešća žena u naučnim disciplinama i podizanja svesti o njihovim dostignućima. Ovaj dan ustanovljen je od strane Ujedinjenih nacija 2015. godine kao deo globalnih napora za postizanje rodne ravnopravnosti u obrazovanju i istraživanju.
Iako su žene kroz istoriju dale neprocenjiv doprinos nauci, one se i dalje suočavaju sa brojnim preprekama – od nedostatka podrške u obrazovanju, preko profesionalnih izazova, do rodnih stereotipa. Statistike pokazuju da žene i dalje čine manjinu u tzv. STEM oblastima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), što ukazuje na potrebu za većim ulaganjem u inkluzivne obrazovne politike i podršku devojčicama da razvijaju interesovanje za nauku od ranog uzrasta.
Ovaj dan prilika je da se istaknu dostignuća naučnica širom sveta i da se podstakne nova generacija devojaka da se odvaže i uplove u svet naučnih istraživanja. U tom duhu, brojne obrazovne institucije, nevladine organizacije i naučne zajednice organizuju događaje, predavanja i kampanje koje promovišu ulogu žena u nauci.
Slavimo 11. februar kao dan koji nas podseća da nauka treba da bude dostupna svima i da samo kroz različitost i jednakost možemo postići napredak i inovacije koje oblikuju budućnost.
Izvor: Dorothy Hodgkin FRS, The Royal Society; The exceptional life of Dorothy Crowfoot Hodgkin, The Royal Society
