Tribina Autizam – juče, danas, sutra održana je 12. decembra 2024. godine od 17:00 sati u Novom Sadu u Bibliotečkom ogranku Stevan Sremac.
Tribinu je otvorila Nedeljka Obradović ispred organizatora Društva za podršku osobama sa autizmom Grada Novog Sada. Pozdravila je goste i objasnila da je tribina jedna od aktivnosti projekta Slikam, pevam, plešem, stvaram koji je podržavaju Gradska uprava za socijalnu i dečiju zaštitu Grada Novog Sada i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova. Organizovana je povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom sa ciljem podizanja svesti javnosti o položaju osoba sa autizmom i njihovih porodica.
Nedeljka Obradović je, pre nego što im je dala reč, kratko predstavila govornice na tribini – profesorku strukovnih studija doktorku Otiliu Velišek Braško i master defektološkinju Mariju Svilar Radulović.
Marija Svilar Radulović govorila o razumevanju autizmu, vrstama tretmana i podršci porodici nekad i sada. Istakla je, između ostalog, da je autizam kao neurorazličitost opisan šezdesetih godina prošlog veka i da savremeni podaci svedoče da je jedna od 44 osoba, osoba sa autizmom. Osobe sa autizmom, pored poteškoće u socijalnoj komunikaciji i interakciji sa drugim ljudima, imaju i ograničena, ponavljajuća i/ili ponašanja uslovljena senzornim procesuiranjem. Repetitivnost i usmerenost na stalno iste teme koju opažamo kod osoba sa autizmom – da jedu uvek isto jelo, da idu uvek istim putem… je neka vrsta odbrambenog mehanizma za postizanje osećaja sigurnosti. Svaka promena stvara anksioznost i na taj način se ona izbegava. Marija Svilar Radulović uputila je učesnike na ažurirane Smernice za skrining, dijagnostiku i intervencije za decu i odrasle sa poremećajem iz spektra autizma koje je izdao Institut za mentalno zdravlje 2023. godine u kojima su izlistane intervencije podeljene na one zasnovane na naučnim dokazima, na one sa malo dokaza i na one bez naučnih dokaza. Istakla je da je u prvom izdanju Smernica koje izdalo Ministarstvo zdravlja 2018. godine navode i intervencije koje su štetne a što je za mnoge roditelje važan podatak, dok u novom izdanju štetne intervencije izostaju.
Otilia Velišek Braško je govorila o tome kako se različiti modeli razumevanja autizma reflektuju na pristupe deci sa autizmom, njihovim roditeljima i samom obrazovanju. Šezdesetih godina prošlog veka roditelji dece sa autizmom su viđeni kao laici, a stručni kadar kao svemoćan. Sedamdesetih godina menja se opažanje roditelja u trenere, devedesetih u partnere, a 2010. oni su lovci na talente svoje dece. Pristup detetu sa autizmom se menjao od individualnog, preko individualizovanog do inkluzivnog. Danas preovlađuje rana intrvencija usmerena na porodicu gde su svakodnevne rutine deteta sa autizmom osnova za učenje. Najefektniji je transsektorski pristup u kom su porodica i dete podržani iz različitih sektora – zdravstvene službe, obrazovne službe i iz socijalnog sektora. U obrazovanju je potrebno razviti pristup diferencijacije, nije dovoljno da je dete prisutno u školi, nego je neophodno da je uključeno i da aktivno učestvuje.
Govornice su na kraju preporučile filmove i knjige koji govore o životu osoba sa invaliditetom ili problematizuju neka pitanja vezana za autizam. U diskusiji su učesnice tribine, među kojima su bile stručnjakinje koje rade sa osobama sa autizmom, studentkinje, majke dece sa autizmom i aktivistkinje organizacija osoba sa invaliditetom, podelile svoja iskustva i stavove o temama otvorenim tokom tribine.
