Letnji odmor često podrazumeva putovanja, što takođe podrazumeva vozove, avione ili druge oblike prevoza, rezervaciju hotela, pristup muzejima, kulturnim događajima i još mnogo toga! Delimo sa vama direktna svedočenja i priče o tome šta putovanja mogu značiti za žene sa invaliditetom koje je objavio Evropski forum sa invaliditetom u julskom broju svog Biltena.
Piča žene sa invaliditetom iz Finske
Vreme kada sam putovala sa svojom mamom kao ličnim asistentom budi mnoga lepa sećanja. Ona govori samo finski, tako da je to stvaralo svoje izazove, ali ja sam pričala za obe. To je dobra strategija, ako niste odvojene jedna od druge. Jednom prilikom smo, na novom aerodromu u Atini, otišle u toalet i slučajno ostavile tašnu sa strane lavaboa. Izlazivši, primetile smo gospođu na blagajni i moja majka je otrčala da plati, a mene je ostavila sa našim pasošima i bording kartama da je čekam kraj jedne trafike. Međutim nije mogla da pronađe tašnu. Krenula je da se vraća, ali je zaustavljena kod jednog prolaza kroz koji smo prethodno prošle i na kom smo pokazale naše bording karte. Sada nije imala uz sebe svoju ličnu kartu, ni pasoš i nije govorila jezik kojim govori policijski službenik koji traži njenu propusnicu. Pokušala je da im kaže da je personalna asistentkinja oponašajući guranje invalidskih kolica, pa su joj vrlo uslužno doneli jedno. Pitali su je da li je iz Rusije što je ona odlučno negirala i stalno je govorila „Suomi, Suomi“ (Finska) i gestikulirala prema mestu na kom sam je čekala, pitajući se gde je. Konačno pitam prodavača u trafici da pozove nekog da mi donesu invalidska kolica kako bih mogla da pronađem svoju nestalu mamu! Neko je došao i ja sam objasnila svoju nevolju, pokazala naše pasoše i bording karte. Krenuli smo i konačno, na moje veliko olakšanje, ponovo sam se srela sa svojom dragom mamom. Imale smo još izazova, ali to je druga priča. Od tada uvek insistiram da i ja i moj personalni asistent držimo svoje bording karte uz sebe i pri ruci. I uvek pažljivo pratim da se ne odvojim od svog asistenta. Naravno, sada imamo mobilne, tako da je lakše održavati kontakt. Lekcije koje sam naučila su: pazite na svoje stvari, pazite na pasoš, kada ste u problemu pozovite pomoć.
Priča žene sa invaliditetom iz zapadne Evrope
Putujem bar jednom godišnje, ponekad putujem sama, bez personalnog asistenta. Naravno, prvo pitanje je vezano za pristupačnost. Posebno kada putujem sama, moram dobro da procenim koji ću prevoz da odabere. Letenje je ponekad najbolja opcija, ali čak i u tom slučaju moram da uzmem u obzir nekoliko aspekata. Prvo, u slučaju dugog leta, nisam u mogućnosti da koristim toalet u avionu, pa se trudim da ne pijem i da spavam kako bih usporila telesne funkcije. Drugo, neki aerodromi imaju veoma sporu uslugu izvođenja osoba sa invaliditetom iz aviona. A, ako se to kombinuje sa nekim situacijama kao što je na primer kašnjenja leta, to može dovesti do rizika od gubitka pozvezanog leta. Zato, ako imam povezan let, biram oni koji su kasniji u odnosu na procenjeno vreme dolaska prvog leta. Imala sam situaciju kada je moj prvi avion kasnio i čekala sam u avionu na aerodromsku uslugu oko četrdeset minuta. Zbog toga sam izgubila sledeći let. Tokom povezanih letova dva puta mi se dogodilo da je aerodrom zaboravio da moja invalidska kolica stavi u odeljak za prtljag, pa su moja kolica ostala na aerodromu. Kada sam stigla na odredište, saznala sam da su mi nestala kolica. Iako sam se od svih ovih slučajeva oporavila, stvarali su mi mnogo neprijatnosti i stresa. Zato sam sad dok letim uvek pod velikim stresom zbog svojih invalidskih kolica. Takođe sam na jednom aerodromu doživela seksualno uznemiravanje. To se dogodilo u prevoznom sredstvu kojim osobe sa invaliditetom odvoze sa gejta i dovoze do aviona tzv. ambuliftu. Putovala sam sama, pratilo me je osoblje aerodroma, ali zajedno sa mnom u tom ambuliftu je bila još jedna osoba sa invaliditetom koja je bila pijana i koja je počela da me dodiruje i grli bez mog pristanka. Osoblje aerodroma koje je bilo svedok situacije nije uradilo apsolutno ništa. Zamolila sam pijanu osobu da prestane i vikala na njega. Prestao je, ali sam se osećala veoma nesigurno.
Podelite sa nama vaša iskutva sa putovanja. Rado ćemo ih objaviti na Portalu o invalidnosti.
