Evropski dan samostalnog života obeležava se svake godine 5. maja pod sloganom Ponosni, jaki i vidljivi. Ovaj dan je posvećen podizanju svesti o preprekama sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u ostvarivanju svog prava na samostalan život i puno učešće u životu u svojim zajednicama.
Samostalan život može značiti različite stvari različitim ljudima. Prema definiciji u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, samosalan život znači da osobe sa invaliditetom mogu da biraju i kontrolišu svoje živote, da donose sve odluke i ostvaruju ličnu autonomiju i samoopredeljenje. Samostalan život znači da osobe sa invaliditetom moraju imati pristup svim oblastima života.
Evropska mreže za samostalan život sačinila je predlog Vodiča za samostalni život za Evropsku komisiju u kojem je objedinila ključne preporuke o tome kako unaprediti pristup životu u Evropskoj uniji. Ove preporuke su zasnovane na proživljenom iskustvu osoba sa invaliditetom i obavezama koje su države preuzele ratifikacijom Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, svim opštim komentarima i Smernicama za deinstitucionalizaciju, uključujući hitne slučajeve i mogu poslužiti i drugim državama, pa i našoj.
Predstavljamo sažetak tih preporuka:
- Definicije pojmova samostalan život, institucija, deinstitucionalizacija i drugi moraju biti usklađeni sa usvojenim međunarodnim dokumentim i uključeni u sve relevantne zakone, politike i strategije.
- Da bi se postigao napredak u deinstitucionalizaciji, države moraju da ukinu zakone koji dozvoljavaju smeštaj u institucije, uključujući prisilnu institucionalizaciju i prisilno lečenje zasnovano na starateljstvu i institucionalnim oblicima društvene brige. Takođe, moraju alocirati više finansijskih sredstava za personalnu asistenciju i druge usluge u zajednici, i prestati da finansiraju institucije neovisno koje su veličine.
- Usluge personalne asistencije trebalo bi da budu usklađene sa definicijom personalne asistencije iz Opšteg komentara 5. Na primer, osobe sa invaliditetom koje koriste personalnu asistenciju moraju imati mogućnost da slobodno biraju, angažuju, obučavaju, daju uputstva i otpuštaju svoje asistente. Postupci procene podobnosti i potreba moraju biti fer i transparentni, a usluge personalne asistencije adekvatno finansirane. Osobe sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama trebalo bi da dobiju aktivnu podršku u prijavljivanju za personalnu asistenciju, kako bi se mogle preseliti u zajednicu.
- Mora biti dostupan širok spektar usluga u zajednici, uključujući i one koje su usmerene na prelazak ljudi iz institucija u zajednicu, i da bi se sprečila institucionalizacija. Ovo uključuje bolji pristup pomagalima i pravednije i transparentnije procedure procene invaliditeta.
- Da bi se osiguralo da osobe sa invaliditetom mogu da žive u zajednici, države moraju da obezbede pristup pristupačnim i dostupnim stambenim opcijama, uključujući podršku kod iznajmljivanja, socijalnog stanovanja i suzbijanja diskriminacije u pristupu stanovanju.
- Svi ljudi sa invaliditetom moraju da uživaju pravo na inkluzivno obrazovanje u mestu u kom žive. Države moraju ubrzati napore za sprovođenje koraka navedenih u Opštem komentaru 4 i da osiguraju da obrazovn sistem budu dostupan, pristupačan, prihvatljivi i prilagodljiv.
- Kada je u pitanju zapošljavanje, potrebno je delotvorno zakonodavstvo koje zabranjuje direktnu i indirektnu diskriminaciju, uskraćivanje razumnog prilagođavanja, uznemiravanje i diskriminaciju. Poslodavci treba da pokrenu afirmativne akcione programe i prođu obuku o uključivanju osoba sa invaliditetom na radno mesto.
- Da bi poboljšale pristup zdravstvenoj zaštiti, države bi trebalo da poboljšaju pristup primarnoj, sekundarnoj i drugoj zdravstvenoj zaštiti, uključujući i to da se i zdravstvene ustanove i medicinska oprema učini pristupačnom. Države bi trebalo da preduzmu korake i u pravcu poboljšanja pravovremenog pristupa visokokvalitetnoj podršci za zaštitu mentalnog zdravlja, u zajednici, za osobe sa psihosocijalnim invaliditetom koje žele da je koriste, dok u isto vreme razvijaju niz drugih opcija. Svaki tretman mora biti striktno dobrovoljan i fokusiran na individualne potrebe.
- Da bi samostalni život postao stvarnost za osobe sa invaliditetom, neophodno je da se promeni način na koji nas društvo opaža. Ovo uključuje podizanje svesti među svima, uključujući i osobe sa invaliditetom, o socijalnom modelu invalidnosti i/ili modelu ljudskih prava. Procedure za procenu invaliditeta moraju biti reformisane kako bi se obezbedilo da svi oni kojima je potrebna podrška mogu da joj pristupe. Potreban je intersekcionalni i međusektorski pristup, kako bi se osiguralo da niko nije isključen.
- Osobe sa invaliditetom i njihove organizacije moraju biti uključene u sve procese koji ih se tiču, uključujući i rukovodeće pozicije i kao ravnopravni partneri kroz koprodukciju.
Celokupan tekst Predloga možete pročitati na engleskom jeziku na vebsajtu Evropske mreže za samostalni život.
Izvor: Proposal for the European Commission Guidance on Independent Living, ENIL
