Društvo za podršku osobama sa autizmom Grada Novog Sada je 26. aprila 2023. godine u svojim prostorijama na Novom naselju organizovalo dvoipočasovne Razgovore o autizmu. Kao osnova za razgovore o autizmu poslužila je prezentacija bazirana na savremenim teorijama i metodama koju su neobično zanimljivo pripremile, te interesantno i interaktivno prezentovale pedagoškinja dr Otilija Velišek-Braško i master defektološkinja Marija Svilar Radulović.
Ovaj informativni događaj organizovan je u okviru obeležavanja Meseca podizanja svesti o autizmu za roditelje dece i mladih sa autizmom, predstavnike lokalnih medija, organizacija osoba sa invaliditetom i zainteresovanu javnost. Učesnici su mogli da se upoznaju sa aktivnostima Društva i nekim temama vezanim za spektar autizma i da razmene svoja znanja i iskustva. Na događaju je ispred IZ KRUGA VOJVODINA aktivno učestvovala psihološkinja Tatjana Stojšić Petković.
Društvo za podršku osobama sa autizmom Grada Novog Sada broji približno sedamdeset članova. Najmlađi član ima sedam godina, a zanimljiva je činjenica da je prosek godina članstva osamnaest godina, što nam govori da je reč o udruženju mladih.
Deca i mladi sa autizmom pored poteškoće u socijalnoj komunikaciji i interakciji sa drugim ljudima imaju i ograničena, ponavljajuća i/ili ponašanja uslovljena senzornim procesuiranjem.
Spektar autizma nije linearan, nego su različite karakteristike različito prisutne kod različitih osoba.
Zajedničko svim osobama sa poteškoćama iz spektra autizma je da su simptomi klinički značajni, ograničavaju njihovo svakodnevno funkcionisanje i utiču na kvalitet života. Simptomi ne moraju biti prisutni, odnosno očigledni u ranom periodu razvoja, već mogu ostati skriveni sve dok društveni zahtevi ne nadvladaju sposobnosti ili se više ne mogu prikriti naučenim strategijama.
Reakcije roditelja kada saznaju da njihovo dete ima teškoće u razvoju i funkcionisanju prolazi kroz šest faza: šok, tuga i bol, bes, poricanje, usamljenost i prihvatanje. Najčešće se do prihvatanje prolazi korz sve faza, a pojedini se zaglave na jednoj od faza. Čest kamen spoticanja roditelja u prihvatanju autizma svoje dece je izjednačavanje simptoma sa dijagnozom i neretko ih čujemo da govore:
- Gleda me u oči, sigurno nije dete sa autizmom.
- Voli da se mazi.
- Pametna je, zna brojeve i slova a tek je napunio tri godine.
- On jednostavno voli tako da se igra, takav je.
- On je kao i njegov otac, ni on nije govorio do četvrte godine.
Deca i mladi sa autizmom su međusobno različita i važno je da se posmatraju kao jedinstvene osobe i da se uvažava njihov integritet. Da bi intervencije imale efekta potrebna je određena doza tolerancije na različitost, koja često nedostaje. Ne postoji intervencija, ma koliko bila savremena i zasnovana na dokazima koja ima jednak efekat kod svih osoba sa autizmom, niti intervencija koja će uvek u istoj meri biti efikasna u različitim periodima života. Prilikom koncipiranja programa intervencija jako je važno da se oslanjamo na postojeće kapacitete i sklonosti svake osobe pojedinačno, jer intervencija koja je naučno priznata može biti korisna za jednu osobu sa autizmom, za drugu nekorisna ali bez da ugrozi zdravlje osobe, a za treću može biti štetna.
Učesnicima je prezentovana postojeća literatura i projektovan kratak video Karlin kafe – doživite autizam Karlinim očima (Carly’s Café – Experience Autism Through Carly’s Eyes).
