Vojana Obradović (27) suosnivačica, izvršna direktorka i psihološka savetnica udruženja MentalHub, istraživačica-saradnica i studentkinja doktorskih studija na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Predstavite za Portal o invalidnosti udruženje MentalHub. Čime se bavi? Koga okuplja? Šta je motivacija za osvnivanje?
Psihološki centar za mentalno zdravlje u zajednici MentalHub je udruženje građana koje je novembru 2020. godine osnovalo pet psihologinja: prof. dr Vesna Gavrilov-Jerković, dr Milica Lazić, Jovana Zorić, Dejana Jovanović i ja, Vojana Obradović. Opšti cilj udruženja MentalHub je obezbeđivanje podrške i direktan savetodavni i psihoterapijski rad sa mladim osobama koje su imale iskustvo hospitalizacije na psihijatriji ili imaju psihološke probleme, kao i savetodavni rad sa njihovim porodicama. MentalHub tim trenutno okuplja jednu univerzitetsku profesorku, jednu doktorku psiholoških nauka, nekoliko istraživača i istraživačica i master psihologa i psihologinja na doktorskim studijama na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ključne vrednosti udruženja MentalHub su stručnost i integritet.
Smatramo da je važno da osobe koje pružaju savetodavne i terapijske usluge budu formalno obrazovane za psihološko, psihijatrijsko i psihoterapijsko savetovanje jer mi, stručnjaci i stručnjakinje, nosimo visok nivo odgovornosti u ko-kreiranju stvarnosti osoba sa kojima radimo i njihovom poimanju sveta i drugih osoba sa kojima se susreću. Zbog toga je MentalHub postavio još jedan važan cilj u svom radu – promovisanje zanimanja psiholog-psihologinja i promovisanje psihologije kao nauke.
U okviru udruženja deluju dva tima: menadžment i psihološko savetovalište. Menadžement tim se bavi obezbeđivanjem sredstava, upravljanjem i strateškim planiranjem razvoja organizacije, kao i obezbeđivanjem redovne supervizije i edukacije za tim psihološkog savetovališta. Tim psihološkog savetovališta se bavi pružanjem direktne savetodavne podrške.
U okviru timova, uloge nisu kruto definisane nego je komunikacija u okviru udruženja otvorena.
Čak i kada se donose neke bitne odluke za dalji rad udruženja, zajednički razmenjujemo ideje i biramo potencijalno najbolje opcije u datom trenutku. Važno nam je da svi članovi i članice udruženja osećaju slobodu da izraze svoje mišljenje i da doživljavaju MentalHub kao prostor za ostvarivanje svojih ideja.
Motivacija je, sa jedne strane, proizišla iz profesionalne potrebe da opredmetimo i usmerimo znanja koja posedujemo u nešto vidljivo i korisno za celu zajednicu, a sa druge, iz uvida da nedostaju usluge podrške mladim osobama sa psihičkim problemima i iskustvom hospitalizacije na psihijatriji.
Šta je za vas mentalno zdravlje? Kako biste ga vi definisali?
Za mene, mentalno zdravlje je ogledalo zajednice koju predstavljamo svi mi kao deo nje. Sve osobe, pa tako i osobe koje imaju probleme psihosocijalne prirode su deo nekog sistema. Ljudi su, na primer, deo sistema porodice, šire porodice, komšiluka, škole, kolega na poslu, grada, opštine, države, sveta… Tim sistemima su okruženi svakodnevno, direktno ili indirektno. Zajednica je važan resurs u procesu pružanja podrške osobama koje imaju psihosocijalne probleme, te je prihvaćenost od strane zajednice izuzetno značajna u sprečavanju nastanka pojava kao što su stigmatizacija i diskriminacija. Resursi zajednice su mnogobrojni. Osim stručnjaka i stručnjakinja u oblasti mentalnog zdravlja, koji su samo jedna karike u lancu oporavka i integraciji osoba u svakodnevne tokove funkcionisanja, svaki član i članica zajednice ima u tome određenu ulogu.
Pokušaću da približim ideju primerom značaja komšiluka. Zamislimo da osoba koja ima psihološke probleme živi u zgradi u kojoj nakon što komšije čuju da navedena osoba ima problem počnu da je izbegavaju i više ne žele da provode vreme sa njom. Osoba će to primetiti i najverovatnije će se osećati neprijatno i usamljeno. Ukoliko komšije ne reaguje na opisani način, već nastave dalje da komuniciraju sa osobom, uključuju je u aktivnosti kao ranije, osoba će i to primetiti, a značaj toga će se ogledati u percepciji podrške i razumevanja, što može pozitivno da utiče na nju.
Vaša ciljna grupa su mladi ljudi sa psihološkim problemima i/ili iskustvom hospitalizacije na psihijatriji. Zašto baš ova ciljna grupa?
U okviru našeg savetovališta radimo sa svakom osobom koja nam se obrati ukoliko ima psihološke probleme i ako je rešavanje njenog problema u domenu znanja i kompetencija koje posedujemo. Međutim, primarna ciljna grupa su nam mlade osobe sa iskustvom hospitalizacije na psihijatriji jer smo prepoznali da u našoj zajednici nedostaju ili su nedostupne te usluge. Čak i kada usluge postoje, one se pružaju u privatnom sektoru iizuzetno su skupe, te su većini nedostupne. Mlade osobe koje se suoče sa određenim psihološkim problemima, nailaze često na nerazumevanje i nepoverenje sistema obrazovanja, porodice, vršnjaka. Ukoliko dođu do institucionalnog sistema brige o mentalnom zdravlju – psihijatrije, nakon toga najčešće ne znaju kuda i šta dalje, a uglavnom su do tada već višestruko stigmatizovane. Roditelji su, takođe, zbunjeni i uplašeni i nisu sigurni kome da se obrate za podršku i relevantne informacije.
Sa kakvim se problemima posle hospitalizacije na psihijatriji suočavaju mladi ljudi?
Najčešće se mlade osobe obraćaju udruženju MentalHub zbog samopovređivanja. Razlozi za samopovređivanje su različiti. Sa tim mladim ljudima radimo na tome da razumemo razloge koji dovode do samopovređivanja i funkcije koju samopovređivanje ima u njihovim životima. Ako bismo uopštili, razlozi samopovređivanja najčešće se tiču nepostojanja adekvatnih i funkcionalnih strategija za prevazilaženje snažnih emocija povezanih sa opažanjem njihovog odnosa sa njima bliskim osobama (članovima porodice, vršnjacima) i osećanja nerazumevanja i nepripadanja.
Nakon hospitalizacije na psihijatriji, mlade osobe se najčešće suočavaju sa izbegavanjem, nerazumevanjem, neprihvatanjem, stigmatizacijom, diskriminacijom, problemom da razumeju i definišu svoju novu ulogu – ulogu nekoga ko je imao iskustvo hospitalizacije na psihijatriji. Naravno, potrebno je da vodimo računa da ne upadnemo u zamku pojednostavljivanja i jednoobraznog posmatranja ovakvog iskustva.
U našem pristupu se vodimo time da ne stavljamo naglasak na dijagnoze dodeljene mladim osobama, jer smatramo da takav pristup dovodi do lakog skretanja sa suštine problema i otežava razumevanje konteksta i šire slike razvoja i održavanja problema.
Na koje sve načine podržavate korisnice i korisnike usluga MentalHub udruženja?
U našim aktivnostima postoji gruba podela na direktne i indirektne aktivnosti, koje potencijalno ostvaruju efekat na poboljšanje brige o mentalnom zdravlju.
Direktne aktivnosti tiču se pružanja individualnih psiholoških tretmana mladim osobama koje imaju iskustvo hospitalizacije na psihijatriji i/ili psihološke probleme. Mi, saradnici udruženja MentalHub, procenjujemo da imamo adekvatna znanja i kompetencije za rad sa njima. Takođe, praktikujemo i rad sa celom porodicom, ukoliko se osobe opredele, a mi procenimo da je takav pristup rešavanju problema adekvatniji, nego individualni rad. Organizujemo i grupe podrške za roditelje dece sa iskustvom hospitalizacije na psihijatriji. Uloga roditelja i ono kroz šta oni prolaze je najčešće zanemareno. Ujedno, i mi mnogo učimo od roditelja i dobijamo širu sliku problema.
MentalHub povremeno organizuje i umetničke radionice za mlade, sa ciljem socijalizacije i podsticanja osećaja pripadnosti i integracije u zajednicu.
Indirektne aktivnosti se odnose na edukovanja zajednice o psihologiji i psihološkim problemima, kroz organizovanje tribina, snimanje podkasta, kampanja na društvenim mrežama i javnim zagovaranjem u oblasti psihologije i mentalnog zdravlja. Na ovaj način osnažujemo zajednicu, a putem jačanja resursa zajednice, indirektno utičemo na boljitak osoba sa psihosocijalnim problemima. Naravno, nikad ne zaboravljamo da je to jedan dugotrajan proces i da je u njemu potebno da se bude dosledan, hrabar i uporan, da bi se kroz nekoliko godina ostvario pomak i napredak.
Na koji način pronalazite materijalnu podršku i kakva je ona uopšte? Koliko Grad Novi Sad podržava rad vašeg udruženja?
Finansijska sredstva za rad i sprovođenje aktivnosti obezbeđujemo putem projektnih grantova i pojedinačnih donacija društveno odgovornih kompanija koje prepoznaju značaj onoga što radimo. Za projekte konkurišemo kod fondacija i donatora, u čije se propozicije projektnog poziva uklapamo. Konkurišemo i kod relevantih gradskih uprava Grada Novog Sada. Najznačajniju projektnu podršku do sada smo ostvarili Beogradske otvorene škole, Trag fondacije i Fondacije Ana i Vlade Divac.
Društveno odgovorne kompanije nam doniraju sredstva za Festival L(j)udila koji organizujemo svake godine u maju povodom Svetskog dana shizofrenije.
Smatrate li da je deinstitucionalizacija neophodna. Ako da, zašto?
Smatramo da je deinstitucionalizacija nužan ali ne i dovoljan korak ka promeni sistema brige o mentalnom zdravlju. Da bi proces deinstitucionalizacije bio kvalitetno sproveden, prvo je potrebno obezbediti uslove i resurse u zajednici koji će to i omogućiti.
Radi se o dugotrajnom procesu i potrebno je svaki korak razumno i uvremenjeno implementirati da bi ishod bio zadovoljavajući. Naravno za svaku sistemsku promenu, potrebno je da postoje i određeni programi i zakoni koji takvu promenu i podržavaju. U Republici Srbiji postoji Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period od 2019. do 2026. godine, u kojem se takođe naglašava značaj deinstitucionalizacije.
U svom radu i onome što zagovaramo uvek se oslanjamo na relevantne i dostupne naučne informacije i vodeće globalne preporuke. Svetska zdravstvena organizacija je 2021. godine izdala Vodič za pružanje usluga mentalnog zdravlja u zajednici. U ovom priručniku se daju jasne smernice za organizovanje sistema brige o mentalnom zdravlju, na osnovu dosadašnjih istraživačkih nalaza. Naglasak je na pristupima u zajednici zasnovanim na poštovanju ljudskih prava i usmerenih na osobu.
Vaša vizija je da postanete vodeće udruženje u oblasti rada sa mladim osobama koje imaju iskustvo hospitalizacije putem uvođenja alternativnih modela i praksi proverenih i dostupnih u drugim državama. Koje su to prakse i modeli?
Naša želja jeste da konstantno radimo na unapređenju pristupa brige o mentalnom zdravlju i direktno ili indirektno doprinosimo zajednici znanjima koja posedujemo. Procenjujemo da je naša uloga pokretač promene. Međutim, da bismo ostvarili krajnji cilj, potrebna nam je podrška zajednice – umreženost i zajednički rad sa svim drugim akterima sistema brige o mentalnom zdravlju.
Navešću jedan primer dobre prakse koji nam dolazi iz Finske i navedeni pristup se zove Otvoreni dijalog. Pristup je nastao osamdesetih godina prošlog veka i do danas postoje brojna istraživanja koja govore o njegovoj efikasnosti. Glavne karakteristike ovog pristupa odnose se na rane intervencije i sprovođenje vaninstitucionalnih intervencija u zajednici od strane stručnjaka i stručnjakinja iz različitih oblasti (psihijatri, psiholozi, socijalni radnici, medicinsko osoblje) i članova porodice, prijatelja ili drugih za pojedinca značajnih osoba iz zajednice. Otvoreni dijalog je u Finskoj, u Zapadnoj Laponiji zvanični pristup brige o mentalnom zdravlju koji postoji u okviru zdravstvenog sistema. U pojedinim državama (npr. Nemačka, Velika Britanija) rade se istraživanja o efikasnosti i mogućnosti implementacije ovog pristupa. Naravno, postoje i drugi pristupi koji pokazuju visoku efikasnost i značaj.
Mi se u našem udruženju trudimo da u okvirima naših mogućnosti radimo sa ljudima profesionalno i otvoreno, pre svega primenjujući osnovne psihološke principe rada na problemima. Radimo na tome, da određene principe Otvorenog dijaloga, primenjujemo i u sopstvenom radu, u granicama koje nam kontekst dozvoljava. Važno nam je da prenesemo poruku o nedostacima trenutnog sistema, ali i mogućnostima koje postoje u svetu, i da aktivno radimo na koracima koji vode ka njihovom ostvarenju. Kao deo zajednice, smatramo da u zajednici i sa zajednicom, zajedničkom saradnjom, možemo doći do zajednice koja je po meri svih nas.
Izdvojena fotografija: tim udruženja MentalHub, objavljeno sa odobrenjem Vojane Obradović
