Džudi Hjuman /Judith (Judy) Heumann/ je međunarodno prepoznata zagovornica prava osoba sa invaliditetom koju mnogi smatraju rodonačelnicom pokreta za prava osoba sa invaliditetom. Džudi Hjuman je bila u prvim redovima glavnih demonstracija za prava osoba sa invaliditetom, pomogla je donošenje zakona o pravima osoba sa invaliditetom, osnovala je nacionalne i međunarodne organizacije za zagovaranje prava osoba sa invaliditetom i bila na visokim državnim funkcijama u Klintonovoj i Obaminoj administraciji. U koautorstvu je napisala svoje memoare Biti Hjuman /ljudsko biće/: memoari aktivistkinje za prava osoba sa invaliditetom koja se ne kaje /Being Heumann: An Unrepentant Memoir of a Disability Rights Activist/. Njena priča prikazana je i u dokumentarnom filmu Crip Camp: Revolucija invaliditeta /Crip Camp: A Disability Revolution/, nagrađivanom dokumentarnom filmu nominovanom za Oskara u čijem je fokusu boravak vođa pokreta za prava osoba sa invaliditetom u kampu za osobe sa invaliditetom Džened u Katskilsu /Džudi Hjuman je pohađala letnji kamp šezdesetih godina, a kasnije se vratila tamo kao savetnica sedamdesetih godina prošlog veka/.
Džudi Hjuman rođena 18. decembra 1947. godine u porodici Ilse i Vernera Hjuman u Filadelfiji i najveći deo života živela je u Bruklinu u Njujorku. U drugoj godini dijagnostikovali su joj dečiju paralizu i kada je postalo jasno da nikada neće moći da hoda lekar je savetovao njene roditelje da je smeste u instituciju, što je u to vreme bilo uobičajeno. Kao rezultat velike borbe njenih roditelja Džudi Hjuman je pohađala specijalnu školu, srednju školu a zatim i Fakultet Long Ajland na kom je diplomirala osnovne studije 1969. godine i na kraju Univerzitet u Kaliforniji, Berkli, gde je, šest godina kasnije, stekla zvanje master javnog zdravlja,
Njujorški odbor obrazovanja odbio je da joj izda licencu da predaje s obrazloženjem da ona neće moći da evakuiše studente i sebe u slučaju požara. Podnela je tužbu i dobila proces i tako postala prva korisnica invalidskih kolica u državi koja ima pravo da predaje. U nastavku svoje borbe za građanska prava, Džudi Hjuman je učestvovala u protestu koji je zaustavio saobraćaj na Menhetnu zbog veta Ričarda Niksona na Zakon o rehabilitaciji iz 1972. godine, i pokrenuo dvadesetšestodnevno protestno sedenje u federalnoj zgradi u San Francisku da bi se primenio član 504 Zakona o rehabilitaciji. Džudi Hjuman je bila ključna za razvoj i implementaciju nacionalnog zakonodavstva o pravima osoba sa invaliditetom.
Džudi Hjuman se 1993. godine preselila u Vašington da bi radila kao pomoćnica sekretara kancelarije za specijalno obrazovanje i rehabilitaciju u Klintonovoj administraciji i taj posao je obavljala do 2001. godine. Od 2002. do 2006. godine je bila glavna savetnica za pitanja invaliditeta i razvoja u Svetskoj banci. Od 2010. do 2017. godine, tokom Obaminog mandata, radila je kao prva specijalna savetnica za međunarodna prava osoba sa invaliditetom u Stejt departmentu. Osim toga, imenovana je i za prvu direktorku Odeljenja za usluge osobama sa invaliditetom okruga Vašington.
Džudi Hjuman je, kroz svoju poziciju u Vašingtonu, uticala na spoljnu politiku vlade i američkih donatora da podrže Iinicijative za samostalni život u zemljama u razvoju koje su vrlo često inicirali ljudi koji su obučavani u centrima za samostalan život u Sjedinjenim Američkim Državama. Imala je značajnu ulogu u osnivanju Evropske mreže za samostalni život od početne ideje do konferencije u Strazburu 1989. godine, na kojoj je i sama prisustvovala. Svoje ideje o samostalnom životu predstavila je i volonterkama i volonterima Centra živeti uspravno i Udruženja studenata sa invaliditetom u Novom Sadu 3. oktobra 2015. godine.
Džudi Hjuman je bila poznata u svetu po jasnoći svoje vizije, harizmi, i daru da učini prava osoba sa invaliditetom sama po sebi razumljivim svima – od predstavnika malih lokalnih grupa osoba sa invaliditetom do visokih državnika.
Preminula je u Vašingtonu, 4. marta, 2023. u 76 godini života.
Izvori:
