Da li se ideologija telesne pozitivnosti udaljila od svojih radikalnih korena? Donosi li više štete nego koristi? Da li je telesna neutralnost bolji pristup?
Sami definišete lepotu. Više ste od brojeva na nekoj skali. Volite sebe onakvim kakvi jeste. Čini se da su ovakve poruke sveprisutne, od društvenih mreža, do televizijskih reklama. Dok neki smatraju da je ideologija telesne pozitivnosti motivišuća i korisna, drugi su počeli da je nazivaju toksičnom i da sugerišu da je možda vreme za drugačiji način razmišljanja.
Telesna pozitivnost ima korene u radikalnom aktivizmu iz kasnih šezdesetih. Pored aktivizma žena iz manjinskih grupa, protestovalo se protiv strukturalnih predrasuda i diskriminacije, posebno od strane modne industrije i industrije lepote, koje profitiraju na ženskom osećaju neadekvatnosti.
Vremenom je to evoluiralo u pokret telesne pozitivnosti, kakav danas poznajemo. U početku, pokret je vođen na društvenim mrežama i dovodio je u pitanje usko definisane standarde lepote i izgleda.
Neki kažu da se pokret udaljio od svojih radikalnih korena kada je postao mejnstrim, prvenstveno zahvaljujući kampanjama korporativnih brendova i obećanjima modnih časopisa da će prikazivati raznovrsna tela.
Cilj telesne pozitivnosti, da promoviše prihvatanje i uvažavanje različitosti tela, svih tipova tela i tela u svim veličinama, objašnjava zašto je pokret poprimio tolike razmere. Uistinu, postoje dokazi da takve poruke mogu imati pozitivan uticaj. Neke studije pokazuju da su žene izložene sadržajima o telesnoj pozitivnosti bolje raspoložene, zadovoljnije su telom i emocionalno uravnotežene.
Da li je telesna pozitivnost postala toksična?
Uprkos pozitivnim efektima, postoji izražena zabrinutost da bi pokret telesne pozitivnosti mogao doneti više štete nego koristi. Na primer, pevačica Lizzo kaže da pokret slavi srednje i male devojčice i ljude koji se povremeno ugoje. Drugi smatraju da pokret nastavlja da isključuje marginalizovana tela, obično prikazujući konvencionalno privlačne bele žene. Jedna analiza od 250 postova o telesnoj pozitivnosti na instagramu pokazuje da se 67% objava odnosi na bele žene, dok su muškarci i žene etničkih manjina nedovoljno zastupljeni.
Neki kažu da naglašavanje potrebe da se voli telo pojačavaju ionako pristutnu preokupaciju izgledom, u odnosu na druga ljudska svojstva. Jedno istraživanje pokazuje da žene koje su gledale televizijski program koji promoviše telesnu pozitivnost, doživljavaju sličan porast anksioznosti i nezadovoljstva telom kao i žene koje gledaju program o manekenkama i modelima.
Sadržaji koji promovišu telesnu pozitivnost mogu imati negativan uticaj na gledaoce, jer zapravo ne osporavaju osnovnu ideju da se ljudi vrednuju prvenstveno na osnovu izgleda. Uprkos pozitivnom zaokretu, pokret i dalje podstiče ljude da rade na svom telu, da se bave lepotom i izgledom. A ukoliko ne uspete da zavolite svoje telo, sami ste krivi.
U članku pod nazivom Telesna pozitivnost je prevara autorka Amanda Mul tvrdi da pokret ignoriše strukturalne razloge koji dovode do negativne slike o telu, među kojima su rodna nejednakost i sistemi ugnjetavanja. Poruke telesne pozitivnosti premeštaju fokus na pojedinca i njegovu sposobnost da se oseća srećnim u telu.
Neki smatraju da je pokret poprimio oblik toksične pozitivnosti, jer nameće očekivanje da, bez obzira na sve, uvek treba ostati pozitivan, da negativne emocije treba ućutkati, kako u sebi, tako i kod drugih. U velikoj meri poruke naglašavaju da treba iskazati samopouzdanje i prihvatiti telo. Krajnji rezultat je da oni kojima to ne uspe imaju osećaj da su izneverili sami sebe.
Grupa istraživača izložila je žene ovoj vrsti toksične pozitivnosti, koristeći različite poruke kao što je: MORATE prihvatiti svoje telo, inače nikada nećete biti srećni. Tokom niza eksperimenata, žene koje su bile izložene takvim porukama nisu se osećale bolje u vezi sa svojim telima. Njihova slika o telu se poboljšala kada su shvatile da ih njima bliski ljudi cene zbog onoga što jesu, a ne zbog toga kako izgledaju.
Novi koncept: telesna neutralnost
Mnogi se udaljavaju od koncepta telesne pozitivnosti i pritisaka koje nameće. Umesto da se fokusiramo na fizički izgled, telesna neutralnost zastupa ideju da možemo da postojimo bez potrebe da previše razmišljamo o svom telu, na ovaj ili onaj način. Više smo od svojih tela. Mi smo kompleksna bića, sa spektrom emocija i osećaja u vezi sa telom. Pošto telesna neutralnost pomera fokus sa izgleda, omogućava nam da više cenimo sve ono što nam telo omogućava da uradimo. Osećamo zahvalnost jer možemo da se bavimo hobijem koji nas ispunjava, cenimo svoje telo zato što je sposobno da nešto sprovede u delo – to su primeri telesne neutralnosti.
U svim kulturama i društvima, telesna neutralnost povezana je s pozitivnom slikom tela i mentalnim blagostanjem. Ima mnogo načina da razvijemo telesnu neutralnost: terapija zasnovana na pisanju, joga, vreme provedeno u prirodi.
Viren Svami, univerzitetski profesor socijalne psihologije
