Napadi anksioznosti mogu biti zastrašujući. Kod nekih ljudi javljaju se jednom ili dvaput u životu. Kod drugih su redovna pojava. Šta su napadi anksioznosti, kakve simptome imaju, kako ih ublažiti?
Napad anksioznosti je iznenadan, intenzivan osećaj straha ili zabrinutosti. Može se javiti bez upozorenja i veoma je iscrpljujući. Mnoge osobe koje doživljavaju napade anksioznosti kažu da se tad osećaju kao da imaju srčani udar ili kao da gube razum. Napadi anksioznosti potiču iz centra za strah u mozgu, amigdale. Kad se amigdala aktivira, ona šalje kortizol, hemijsku supstancu odgovorvnu za reakciju bori se ili beži, koja prouzrokuje ubrzano lupanje srca, znojenje dlanova i drhtanje tela.
Simptomi napada anksioznosti
Različiti simptomi povezani su s napadima anksioznosti. Simptomi su individualni, variraju od osobe do osobe ili se razlikuju od napada do napada. Neki uobičajeni simptomi uključuju:
- Palpitacije – jako i ubrzano lupanje srca ili preskakanje otkucaja.
- Kratak dah – osećaj gušenja ili nemogućnosti da se dođe do daha.
- Bol u grudima – zastrašujući sumptom koji se često meša sa srčanim udarom.
- Vrtoglavica ili nesvestica.
- Znojenje – telo obliva hladan znoj.
- Drhtanje – uobičajen simptom prouzrokovan otpuštanjem kortizola.
- Mučnina ili želučane tegobe.
- Naleti vrućine ili jeza.
- Strah od gubitka kontrole (osećaj kao da ludim).
- Strah od umiranja – čest i zastrašujući simptom, iako vas napadi anksioznosti ne mogu ubiti.
Šta prouzrokuje napad anksioznosti?
Kod nekih ljudi, to su određene situacije ili događaji, poput javnog nastupa ili letenja avionom. Kod drugih nema očiglednog okidača. Napadi anksionzosti mogu biti prouzrokovani fizičkim zdravstvenim problemima kao što su bolesti srca ili problemi sa štitnom žlezdom. Najčešće su napadi anksioznosti prouzrokovani stresom, a uzroci stresa su mnogobrojni: problemi na poslu, u porodici ili privatnom životu. Stoga je neophodno naučiti kako upravljati stresom, da bismo sprečili napade anksioznosti.
Kako se nositi s napadima anksioznosti?
Prvi korak je prepoznati da imate napad anksioznosti. Iako se može činiti očiglednim, mnogi ljudi pokušavaju da zanemare simptome koje doživljavaju ili sami sebe ubeđuju da nemaju napad. To samo pogoršava simptome.
Drugi korak je da počnete disati polako i duboko. Tako ćete smiriti telo i um.
Treći korak je preusmeravanje fokusa na nešto drugo. Bilo šta, od brojanja udisaja, do fiksiranja za neki od predmeta u prostoriji. Fokusiranje na nešto drugo pomaže da skrenete misli sa simptoma.
Četvrti korak je opuštanje mišića. Počnite naprezanjem svih mišića na telu, a zatim ih otpustite. To će pomoći da se smanje fizički simptomi anksioznosti.
Poslednji korak je da razgovarate s nekim – sa prijateljem, članom porodice ili terapeutom. Razgovor o napadu anskioznosti može pomoći u smanjivanju osećaja straha.
Koliko god da deluju zastrašujuće, napadi anksioznosti nisu opasni. Uz odgovarajući tretman, moguće je prevazići osećaj anksioznosti i teskobe. Ako doživljavate napade anksioznosti, nema razloga da se ustručavate da potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.
