Zastupljenost osoba s invaliditetom u različitim područjima je u porastu, a najsporiji pomaci dešavaju se u oblasti nauke. Laboratorije, mesta terenskog istraživanja, dizajn opreme i instrumenata za rad nauku čine nepristupačnom mnogim stručnjacima s invaliditetom.
Praksa isključivanja i ejbilizam ukorenjen u institucijama utiče na to da mnogi naučnici ne obelodanjuju svoj invaliditet. Ipak, postoji mnogo naučnika s invaliditetom čiji je uticaj od velike važnosti na naš svakodnevni život.
Tomas Edison
Rođen 1847, Tomas Edison većim delom izgubio je sluh do svojih ranih dvadesetih. Radio je u oblasti telegrafije – prenošenja informacija putem komunikacionih sistema – gde je priznat kao inovator i izumitelj. Razvio je audio uređaje, izumeo je sijalicu sa žarnom niti i doprineo filmskoj industriji.
Ralf Braun
Nakon što je dobio dijagnozu mišićne distrofije, Ralf Braun razvo je revolucionarna pomagala za kretanje: motorizovani skuter, vozila pristupačna osobama s invaliditetom, dizalice za korisnike kolica. Zalagao se za obrazovanje i zapošljavanje osoba s invaliditetom u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici. Umro je 2013. godine, poznat kao otac pokreta za mobilnost.
Sang-Muk Li
Rođen u Koreji i školovan za okeanografa, Sang-Muk Li predavao je u SAD, kada je 2006. doživeo saobraćajnu nezgodu nakon koje živi sa kvadriplegijom. To iskustvo dalo mu je drugačiju svrhu, i kao naučniku i kao pedagogu. Li se zalaže za razvoj asistivne tehnologije za nauku i inženjersko obrazovanje, a ujedno sprovodi sopstvena istraživanja.
Stiven Hoking
Nakon što je dobio dijagnozu amiotrofične lateralne skleroze u dvadeset prvoj godini, Stiven Hoking proveo je decenije radeći kao matematičar i fizičar. Koristio je kolica, sintetizator govora i druge tehnologije za istraživanje, pisanje i komunikaciju. Razvijao je teorije o poreklu svemira, crnim rupama, radijaciji… Objavljivao je radove i knjige, podučavao i stekao mnogobrojna priznanja do svoje smrti 2018. godine.
Geerat Vermeij
Evolucioni biolog koje je slep od detinjstva. U radu sa mekušcima koristi dodir dok istražuje izumrle vrste i njihove predatore. Svoje interesovanje za prirodu i nauku pripisuje svojim roditeljima i učiteljima koji su ga podržavali tokom života. Kaže da mu je iskustvo slepoće pomoglo kao naučniku, jer ga je svesnost učinila boljim posmatračem.
Farida Bedvej
Softverska inženjerka Farida Bedvej ima cerebralnu paralizu. Razvila je softver koji sada koristi više od 100 kompanija u njenoj matičnoj Gani i objavila je knjigu kako bi edukovala ljude o invaliditetu iz perspektive nekoga ko živi to iskustvo. Jedna je od najuspešnijih preduzetnica Afrike i stiče priznanja za liderstvo u finansijama.
Ričard Mankin
Istraživač i entomolog Ričard Mankin predsednik je Fondacije za nauku i invalidnost, kaže da je rođen da bude naučnik. Ričard nosi proteze i koristi štake za hodanje, dok sprovodi svoja terenska istraživanja o tome kako insekti koriste miris i zvuk.
Hamid Harun
Savetnici za karijeru obeshrabrivali su ga u nameri postane lekar, ali je on odlučio da nastavi po svome. Ima Šarko-Mari-Tutovu bolest koja prouzrokuje neurološka pogoršanja. Koristi kolica i prilagođava se promenama u svom telu. Proučava demenciju u nadi da će razviti delotvorne tretmane korišćenjem MRI tehnologije.
Albert Ajnštajn
Ajnštajnova postignuća u oblasti matematike i fizike nisu došla bez izazova. Imao je poremećaj učenja, nije govorio do svoje četvrte godine, a u školi je sporije usvajao znanja nego njegovi vršnjaci. Moguće da je imao simptome disleksije.
Edvin Krebs
Biohemičar Edvin Krebs, dobitnik Nobelove nagrade, pedesetih godina prošlog veka došao je do senzacionalnog otkrića o aktivnosti ljudskih ćelija, što je dovelo do boljeg razumevanja hormona, životnog veka ćelije, pa čak i načina na koje telo može odbaciti presađene organe. Krebs ima oštećenje sluha. Među poslednjima je saznao da će dobiti Nobelovu nagradu, jer nije čuo zvuk telefona.