Vilma Rufolf rođena je u Tenesiju, 1940. godine. Bila je prevremeno rođena beba. Njen otac imao je dva braka, Vilma je bila dvadeseto od njegovih dvadeset dvoje dece.
Bila je bolešljivo dete, preležala je upalu pluća i šarlah, a u četvrtoj godini imala je dečju paralizu kao posledicu polio virusa. Oporavila se, ali su joj levo stopalo i noga oslabili, pa je do osme godine nosila ortopedsko pomagalo. Većinu vremena provodila je pokušavajući da shvati kako da ga skine. Kako u to vreme medicinska pomoć nije bila na raspolaganju Afroamerikancima u Vilminom gradu, svake nedelje s majkom je odlazila 80 kilometara dalje na tretman. Kad je počela da hoda bez pomagala, do dvanaeste godine je nosila ortopedske cipele. Ubrzo nakon toga počeće da testira svoje atletske sposobnosti.
Lekari su mi rekli da više nikada neću hodati. Majka mi je rekla da hoću. Verovala sam majci.
Vilmina sestra trenirala je košarku, pa se i Vilma tokom srednjoškolskih dana oprobala u tom sportu i postavila školski rekord za devojčice (803 poena u sezoni). To je ujedno vreme kada je počela da trči.
Sa 14 godina pridružila se letnjem sportskom kampu državnog Univerziteta u Tenesiju. Nakon toga takmičila se u devet disciplina i pobedila u svakoj. Od škole dobija dopuštenje da redovno trenira na Univerzitetu i da se takmiči u amaterskim atletskim disciplinama sa univerzitetskom ekipom za devojke.
Godine 1956. Vilma se kvalifikovala za Olimpijske igre u Melburnu. Imala je 16 godina i bila je najmlađi član američkog olimpijskog tima. Kvalifikovala se za takmičenje u trčanju na 200 metara, pojedinačno. Ujedno je bila deo američkog štafetnog tima na 400 metara.
Izgubila je u trci na 200 metara, a tim je uspeo da osvoji bronzu. Nakon Olimpijade, Vilma je očarana iskustvom takmičenja i svima govori da će na narednoj Olimpijadi osvojiti zlato.
Olimpijske igre 1960. godine održane su u Rimu. U to vreme Vilma je studentkinja druge godine i ponovo uspeva da se kvalifikuje za Olimpijadu. Takmičila se u trčanju na 100 i 200 metara, kao i u štafeti na 400 metara. Osvojila je zlato u sve tri discipline.
Vilma Rudolf je prva žena koja je osvojila tri zlata tokom jedne Olimpijade.
Ujedno je postavila olimpijski rekord u trčanju na 200 metara. Njen štafetni tim postavio je svetski rekord. Vilma je prva žena koja je osvojila zlato u disciplini na 100 metara od Olimpijskih igara 1936. godine.
Ne znam zašto tako brzo trčim. Jednostavno trčim. Volim osećaj slobode u trčanju, svež vazduh, osećaj da sam ja jedina osoba s kojom se takmičim.
Sva ta postignuća učinila su je jednom od najpriznatijih i najpopularnijih sportistkinja te godine. Proglašena je najbržom ženom na svetu, mediji su je nazvali Crnom Gazelom, a njena popularnost nije jenjavala ni nakon Olimpijade.
Vilma se u dvadeset drugoj godini zvanično povukla sa sportskih takmičenja da bi se vratila se na Univerzitet i stekla diplomu. Nakon sportskih uspeha, nastavila je karijeru u podučavanju i treniranju drugih.
Nikad ne podcenjujte snagu snova i uticaj ljudskog duha. Potencijal za veličinu živi u svakome od nas.
Vilma Rudolf dobila je mnogobrojna priznanja i nagrade, među kojima je i Nacionalna sportska nagrada, a primljena je i u mnoge sportske dvorane slavnih. Umrla je 1994. godine.
