Evropska mreža za samostalni život ENIL prati korišćenje fondova Evropske unije više od 10 godina. EU fondovi ponekad se koriste za izgradnju novih institucija ili za renoviranje postojećih. Ujedno se ta sredstva koriste za prebacivanje osoba s invaliditetom iz većih u manje institucije, čime se krši Konvencija o pravima osoba s invaliditetom, kao i Povelja Evropske unije o osnovnim pravima. Kao odgovor na to, ENIL je preduzeo mnoge akcije, među kojima je i podnošenje pritužbi Evropskoj komisiji i Evropskom ombudsmanu, kao i pokretanje postupka na Opštem sudu u Luksemburgu.

Ove godine, na Međunarodni dan osoba s invaliditetom ENIL je pokrenuo peticiju, sa težnjom da privuče pažnju donosilaca odluka na nacinalnom i evropskom nivou.

U peticiji se navodi:

Ako je zaista neopoziva istina da su svi ljudi stvoreni jednaki, onda mi, dolepotpisani, jednostavno tražimo da se naša jednakost shvati ozbiljno.

Ljudi u Evropi možda toga nisu svesni, ali tiranska senka hoda našim kontinentom, našim današnjim svetom. Ta senka je senka institucionalizacije.

Bezbroj je osoba s invaliditetom kojima nije data šansa da uživaju jednako pravo na život, slobodu, jednakost, bratstvo i potragu za srećom. Živimo u nepristupačnom svetu, suočeni sa mnogobrojnim preprekama koje nam onemogućavaju ostvarivenje snova. Samo u Evropi je preko milion osoba sa invaliditetom zatvoreno u institucijama.

Mnogi od nas su zarobljeni u velikim, srednjim ili malim ustanovama, bilo da su to domovi za stare, psihijatrijske bolnice, dnevni centri, zaštićene radionice ili kombinacija navedenog. U ove zatvore smo poslati, a nismo počinili nikakvo krivično delo, osim što smo se rodili ili razvili fizičke i intelektualne razlike. Često smo podvrgnuti ograničenim životnim režimima, kao što su nametnuti sati za spavanje, ograničeni društveni životi, izbor sa kim želimo da provodimo vreme, jer živimo pod kontrolom institucionalnih autoriteta. Ako nam je dozvoljeno da radimo, što nije uvek slučaj, često nam se ne isplaćuju plate, a naše zaposlenje ima oblik zaštićenih, strogo regulisanih i nadgledanih radionica. Tokom pandemije, mnoge osobe s invaliditetom bile su zarobljene u institucijama, mnogi od nas su umrli. Drugi su iskusili tešku izolaciju i probleme sa mentalnim zdravljem zbog uskraćivanja veza sa spoljnim svetom. Samo ovo je dovoljan dokaz da se ovakvom sistemu ne moože dozvoliti da preživi tekuću deceniju.

Ponekad se dešavaju i gora zlostavljanja, na primer, seksualni napadi i ubistva. U Portugalu je, kako se navodi, jedna žena silovana od strane direktora institucije. Samo mesec dana kasnije, u maju 2021, u Nemačkoj je jedan od zaposlenih u instituciji ubio četiri osobe s invaliditetom i ozbiljno ranio petu. Ovo nisu izolovani incidenti, nego sistemski problemi. Jer, ako postoji situacija u kojoj neki ljudi imaju moć, a drugi nemaju, potencijal da se zloupotrebi ta moć uvek će biti prisutan.

Takođe moramo da imamo pristupačne uslove za život u glavnim tokovima društva. Bez personalne asistencije, pristupačnog stanovanja ili pristupačnih staza, puteva i javnog prevoza, većina osoba s invaliditetom završiće u zatvoru. Ovo je slučaj u Francuskoj, na primer.

To je problem koji omogućavaju fondovi EU koji se koriste za finansiranje izgradnje i održavanja takvih zatvora. U nekoliko evropskih zemalja, među kojima su Mađarska i Austrija, Ujedinjene nacije su saopštile da nastavak rada institucija predstavlja sistematsko kršenje zakona o ljudskim pravima. U međuvremenu Poljska kreće sa izgradnjom novih institucija uz pomoć fondova EU, a Češka bi trebalo da otvori nove institucije u leto 2023. godine.

Evropska komisija kaže da je posvećena zatvaranju institucija i podršci osobama sa invaliditetom da žive slobodno u svojim odabranim zajednicama, ali u stvarnosti ulaže novac u izgradnju manjih institucija koje rastu širom kontinenta. Manji zatvor je ipak zatvor.

Zahtevamo pravo na samostalni život, što znači da živimo na način koji koristi našim potrebama, nadama, željama i snovima. Ako nam je potrebna pomoć zbog ograničenja prouzrokovanih invaliditetom, treba da imamo sistem podrške personalnih asistenata, prijatelja i porodice oko nas. Nije rešenje da budemo strpani u neki od zatvora. Želimo da budemo prepoznati kao građani svojih nacija, umesto da budemo objekti dobročinstva i bonusi za dobro delo osobama bez invaliditeta.

Takođe zahtevamo pristupačno društvo, koje će u velikoj meri povećati našu sosobnost da stvorimo samostalni život, koji donosi benefite svima. Stoga, molimo građane Evrope da pročitaju, podele i potpišu peticiju, jer ako nas ima dovoljno da podignemo glas, zidovi tih zatvora će neminovno pasti.

Svako može da postane osoba s invaliditetom u bilo kom trenutku. Ovo nije napisano da bi preplašilo čitaoca, to je samo konstatovana činjenica u kojoj nema ničeg lošeg. Problem je u nedostatku slobode, što mi kao ljudi trenutno doživljavamo.

Zbog toga se zahteva:

1. Zatvaranje institucija, bilo da su velike, srednje ili male.
2. Pravilno finansiranje personalne asistencije koja će nas podržati u samostalnom životu u zajednicama po našem izboru.
3. Pristupačno stanovanje koje možemo da priuštimo.
4. Pravilno finansirano socijalno osuguranje koje deluje kao sigurnosna mreža.
5. Propisno finansirani i prilagođeni transportni sistemi vozova, autobusa, tramvaja itd.
6. Prestanak diskriminacije osoba s invaliditetom kad su u pitanju mogućnosti za rad. Bez zaštićenih radionica, koje često idu ruku pod ruku sa ustanovama za osobe s invaliditetom, gde nam se daju beskorisni i nebitni poslovi, bilo za simboličnu nadoknadu koja nije dovoljna za život, bilo bez ikakve plate. Finansirajte adekvatno podržane šeme zapošljavanja za osobe s invaliditetom, što će povećati verovatnoću da se izbegne institucionalizacija, u skladu sa članom 27. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba s invaliditetom.
7. Pristupačna infrastruktura kao što su bankomati sa audio i velikim ekranima, rampe na ulazima u zgrade, natpisi na Brajevom pismu, prevodioci za znakovni jezik na događajima, tihi prostori u barovima, restoranima i javnim zgradama za osobe sa senzornim preopterećenjem. Ove reforme, koje bi trebalo da budu propisane zakonom, omogućiće većem broju osoba s invaliditetom integraciju u širu zajednicu i drastično smanjiti rizik od institucionalizacije.
8. Priznanje međunarodnih, nacionalnih i lokalnih vlasti da postoji pandemija institucionalizacije.
9. Suspenzija fondova državama članicama EU koje zloupotrebljavaju ta sredstva za institucije, uz obavezivanje država da će sredstva trošiti samo u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija i Poveljom Evropske unije, a obe su nespojive sa institucionalizacijom.
10. Obavezivanje političkih partija širom kontinenta da će vodititi kampanju u korist principa samostalnog života i zahtevati zakon o samostalnom životu.
11. Potpuna implementacija Konvencije o pravima osoba s invaliditetom i njenih opštih Komentara, kako bi se osigurao pravedan kraj nehumane prakse institucionalizacije. Ovo posebno znači da vlade moraju da donesu zakone zasnovane na članu 19 koji osobama s invaliditetom garantuje pravo na samostalni život.
12. Zaustavljanje mera koje kažnjavaju osobe sa invaliditetom, kao što je stroga ekonomija, smanjenje transporta, stanovanja, personalne asistencije, osnovnih sredstava koje su osobama s invaliditetom neophodna za samostalni život.

Potpisivanje peticije

Kad se prikupi dovoljno potpisa, peticija će biti predata Evropskoj komisiji i Komitetu za peticije pri Evropskom parlamentu.

Redakcija

Izdavač: …IZ KRUGA – VOJVODINA, organizacija za podršku ženama sa invaliditetom. Medij je upisan u registar javnih glasila pod brojem IN000088 4. novembra 2010. godine.