Kultura Gluvih pogođena je pandemijom kovida, kao i sve drugo. U Velikoj Britaniji, muzička industrija bačena je na neizvesnu teritoriju. Hiljade samozaposlenih umetnika ostalo je bez posla i finansijske podrške. Za gluve umetnike ovo je rezultiralo dodatnim preprekama unutar industrije iz koje su inače isključeni.
Nedavno istraživanje Umetničkog saveta Engleske pokazalo je da 71% od 150 profesionalaca koji rade u muzičkoj industriji ima nevidljive invaliditete. Od toga 88% bira da invaliditet ostane tajna, iz straha od diskriminacije.
U godišnjem izveštaju Umetničkog saveta Engleske više puta je otkriveno da su osobe s invaliditetom nedovoljno zastupljene na svim nivoima muzičkog biznisa. Izveštaj je pokazao da samo 1.8% radnika muzičke industrije ima invaliditet (oko 18% britanske populacije čine osobe s invaliditetom).
Sada, kad se svet ponovo otvorio, čini se da je dobar trenutak da muzička industrija krene ka oporavku. Mnogi se brinu da prioriteti Gluvih više neće biti važni. Ovo uključuje i gluvu publiku na živim događajiima, kao i gluve osobe koje pokušavaju da se zaposle u tom sektoru.
Jedan od rizika je da će pristupačnost nestati sa radara i izgubiti prioritet. Važno je negovati vidljivost osoba s invaliditetom u priodu oporavka, a sam oporavak treba da je inkluzivan za sve. Uveliko se priča o ideji nove normalnosti nasuprot vraćanju u normalu kakvu smo imali pre pandemije. Normalno nije bilo dovoljno dobro.
Muzički događaji mahom su isključivali zajednicu gluvih zbog nepristupačnosti. Godine 2017. grupa gluvih žena i njihovih ćerki prisustvovala je koncertu na kome nije bilo obezbeđen tumač znakovnog jezika tokom celog događaja i dobile su parnicu protiv koncertnih promotera benda. Neki ljudi uzeli su stvar u svoje ruke, pa unajmljuju sopstvene tumače za koncerte. Ako organizatori nisu voljni da jedan koncert učine pristupačnim, šta je sa festivalima koji okupljaju na hiljade ljudi i organizuju nastupe na više od 100 stejdževa?
Festival Glastonbury najveći je izvođački umetnički događaj na svetu. Okuplja oko 150 hiljada ljudi. Udruženja koja vode kampanje za pristupačnost sarađuju sa Glastonbury festivalom od 2005. godine. Festival je angažovao tim tumača za znakovni jezik, koji su kasnije osnovali organizavciju Deaf Zone. Na čelu Deaf Zone-a je Paddy Ladd, poznato ime na muzičkoj sceni Gluvih. Kad su Bob Dylan i Grateful Dead imali turneju po Americi, Ladd je bio sa njima na sceni i radio je kao tumač znakovnog jezika. Godine 1998. Federacija gluvih dodelila mu je priznanje za životno delo, za posvećenost i širenje mogućnosti za zajednicu Gluvih širom sveta. Tumači organizacije Deaf Zone poslednjih 10 godina rade na festivalu Glastonbury, zajedno sa festivalskim timom za pristupačnost. Pripreme za interpretacijske performanse traju nedeljama i podrazumevaju izučavanje najnovijih muzičkih nastupa. Ritam, reči, melodije, osećanja, promene tempa – sve to treba preneti. Tim tumača ne prevodi samo žive muzičke događaje, nego i poeziju, komedije, pozorišne predstave, nastupe na kabareima, a ujedno daju besplatne časove znakovnog jezika. Svaki posetilac festivala može im poslati poruku i zatražiti njihove usluge. Osim obezbeđenih tumača, festival Glastonbury ima zvučne petlje. Postoji i ceo kamp za osobe s invaliditetom, a osoblje je na raspolagnaju 24 sata dnevno.
Budućnost inkluzivnih događaja
Umetnički savet Engleske ove godine je objavio strateški plan za narednu deceniju koja će, ako uspe, doprineti ozbiljnom napretku muzičke industrije uživo. Strategijom upravljaju 4 principa ulaganja, među kojima je princip uključivosti i relevantnosti: Različitost Engleske u potpunosti se ogleda u organizacijama, pojedincima i kulturi koji proizvode. Uz malo promišljanja i planiranja, svet može biti pristupačan i inkluzivan prostor za sve.
