Silvija Plat bila je pesnikinja i spisateljica, čuvena po svojim mračnim komentarima o mentalnom zdravlju i društvu. Silvijini dnevnici otkrivaju fragmente njene traumatične životne priče.
Zadovoljni posmatrači
On je bio umetnik i delio je svoj rad sa Silvijom kad bi se sreli na farmi. Bio je to jedan od običnih dana kad joj je prišao da joj pokaže svoj novi crtež. Situacija se činila bezazlenom. Onda ju je pozvao u gornje prostorije štale koje su mu služile kao soba i to je bio prvi znak upozorenja. Silvija je bila dete, nije imala razloga da misli da je u opasnosti i krenula je s njim.
Dok su išli ka štali, ljudi koji su stajali na tremu i radili u blizini zurili su u njih dvoje. Silvija se seća njihovih lica, primećuje tračak zabrinutosti i osude. U štali ju je muškarac prisilno poljubio. Pobegla je, traumatizovana, a ljudi su samo gledali. Znala je da znaju šta se dogodilo i da je osuđuju, misleći da je ona uradila nešto neprilično. Bila je zbunjena i zabrinuta šta će joj majka reći. Njena prva misao bila je da mora da laže kako se ništa nije dogodilo, jer niko neće podržati njenu stranu priče.
Na kraju poglavlja, Silvija piše: Šta sam ja naspram svih njih. Ljudi koji su gledali kako je predator odvodi u sobu nisu uradili ništa da ga spreče. Iz Silvijine perspektive nakon incidenta, bilo je poznato da on sekusalno iskorišćava devojke. Posmatrači su znali da je zlostavljač i nisu uradili ništa; iz straha, apatije i sklonosti da se okrivi žrtva. Videli su mladu devojku kako dobrovoljno odlazi da bude sama s njim. Okrivljuju nju, jer nije svesna opasnosti. Ne osuđuju predatora koji vreba plen.
Podleganje manipulaciji nije mera inteligencije
Posmatrači vam često procenjuju inteligenciju na osnovu toga da li vas je lako izmanipulisati. A to je zabluda u razmišljanju. Na primer, osoba koja ima autizam može biti pod većim rizikom od predatora, jer njen mozak drugačije funkcioniše. Deca, neurodivergentne osobe i oni koji nisu doživeli traumatična iskustva su lake mete. Procena da su slabi i neinteligentni privlači toksične i opasne ljude ranjivoj populaciji. U Silvijinom slučaju, svi su znali šta će se dogoditi. Bilo ih je mnogo i ostavili su je samu. Ovom incidentu pripisuje se početak Silvijine krize mentalnog zdravlja, koja je jačala s njenim odrastanjem. Život u svetu bez zaštite može dovesti do toga da i najjača ličnost podlegne samoubilačkim idejama i beznađu.
Jesu li posmatrači saučesnici?
Posmatrači nisu zaštitili Silviju i snose deo odgovornosti za napad. Kriv je seksualni predator, a delimično su krivi i svi ti ljudi koji nisu uradili ništa. Da je jedna osoba progovorila, situacija je mogla biti drugačija. Nema načina da saznamo da li bi to promenilo celokupnu putanju Silvijinog života.
Iz pepela
Ustajem s kosama crvenim
I muškarce kao zrak tamanim.
