Istraživači testiraju novu mogućnost da nauku, posebno hemiju, učine pristupačnom za slepe studente. Ovaj metod podrazumeva kreiranje jestivih i nejestivih gumenih verzija modela molekula da bi ih studenti mogli osetiti jezikom.
Mnoge naučne knjige sadrže neverovatno detaljne slike strukture molekula, ali slepi i slabovidi studenti ne mogu da vide sve te zamršene detalje prikazane na slikama.
Inspirisan svojim trinaestogodišnjim sinom, koji je izgubio vid usled posledica retinoblastoma (karcinom koji počinje u retini), autor istraživanja, Bryan Shaw, pokrenuo je eksperiment kojim bi omogućio slepim učenicima i studentima da o molekulima uče putem taktilnih senzacija u ustima. Za potrebe eksperimenta istraživači su napravili dve vrste 3D modela veličine zalogaja – jestivu verziju napravljenu od želatina gumenih bombona i nejestivu verziju od netoksične smole. Za nejestivu verziju prikačen je končić koji deca drže dok jezikom osećaju strukturu. Od studenata i učenika traženo je da jezikom identifikuju modele molekula.
Učesnici eksperimenta mogli su da raspoznaju molekule sa tačnošću od 85,59%. Ujedno se pokazalo da je 41% učesnika mogao da zapamti i priseti se strukture koju su osetili u ustima, umesto da su je samo videli ili držali u ruci.
Kako je jezik tako efikasan u prepoznavanju strukture molekula? Zbog toga što je jezik sačinjen od mnoštva mišićnih tkiva koja lako vrše transfer na malim područjima, što nam omogućuje da ispitamo zamršenost molekularne strukture. Kad jezik oseti sastav, šalje mozgu signal da stvori vidljivu sliku.
Uobičajen način da se slepim učenicima predstavi molekul je upotreba veoma velikih modela koji nekada dosežu i veličinu bejzbol palice. Nije uvek praktično nositi ih, a mnoge institucije možda ne mogu ni da ih priušte.
Iako je ovo bio uspešan eksperiment, moglo bi da potraje dok se bombone molekuli ne pojave na tržištu. Ali jedna stvar je već učinjena: smanjene su barijere, a mladi su podstaknuti da se ne plaše nauke, već sa istražuju njene mogućnosti.