Prema popularnoj predstavi, osobe s autizmm su tihe i izolovane individue koje preferiraju samoću naspram socijalne interakcije. To može biti istina, ali nije pravilo. Iako osobe s autizmom imaju izazove u komunikaciji i socijalizaciji, mnoge od njih uživaju u socijalnim interakcijama, grupnim aktivnostima i druženjima. Pošto sve te aktivnosti mogu biti iscrpljujuće za nekoga ko ima izazove u komunikaciji, relativno je malo osoba s autizmom koje bismo opisali kao druželjubive.
Šta je introvertnost?
Majers-Brigsov test ličnosti sadrži pitanja koja određuju da li je osoba introvertna ili ekstrovertna. Te definicije su od koristi jer razdvajaju stidljivost i socijalnu anksioznost od nečije potrebe da bude sam sa sobom. Dok su ekstrovertni ljudi opisani kao neko ko dobija energiju i uvide od socijalnih interakcija, introvertni kažu:
– Volim da crpim energiju iz bavljenja idejama, slikama, sećanjima i reakcijama sopstvenog uma, u svom unutrašnjem svetu. Često preferiram da stvari radim sama ili sa jednom ili dve osobe s kojima se osećam prijatno. Treba mi vremena za razmišljanje, kako bih dobila jasnu ideju o tome šta ću da uradim kad se odlučim na delovanje. Ideje su za mene gotovo opipljive. Ponekad više volim ideju nečega nego pravu stvar.
Drugim rečima, introvertne osobe ne moraju da budu stidljive, niti socijalno anksiozne. Mogu izistinski da uživaju u provođenju vremena sa drugim ljudima. S druge strane, zamarajuće im je da provode vreme u velikim grupama i često preferiraju da sami razmišljaju o sopstvenim idejama, nego da se upuštaju u diskusije s drugima.
Teorija koja povezuje autizam i introvertnost
Prema jednoj od teorija, introvertnost je orijentisanost ka unutra, naspram orijentacije ka van, što pravi jaku poveznicu s autizmom. Ovu teoriju razvila je Jennifer Grimes 2010. godine: – Introvertnost je kontinuirani segment nekliničkog dela spektra autizma. Kad se introvertnost i autizam stave na istu ravan, priroda odnosa tih osobina postaje očiglednija. Ovaj pregled literature pokazuje očiglednu sinonimiju prirode tih osobina, uprkos različitom stepenu ozbiljnosti njihovog ispoljavanja.
Iako se o ovoj teoriji često raspravlja, drugi istraživači je ne podržavaju. Mnogi ističu da aspekti autizma socijalizaciju čine izazovnijom, ali ta činjenica nije nužno u vezi sa introvertnošću (a zasigurno nije u vezi sa stidljivošću i socijalnom anksioznošću, iako su oba ta svojstva relativno uobičajena kad je autizam u pitanju).
Zašto se introvertnost povezuje s autizmom?
Autizam je razvojni poremećaj koji se definiše teškoćama u socijalnoj komunikaciji. Te teškoće mogu biti manje ili više izražene. Osobama sa visokofunkcionalnim autizmom može biti teško da održavaju kontakt očima ili da razlikuju prijateljsko zadirkivanje od zlostavljanja, dok ima osoba s autizmom koje su neverbalne. Ekspresivni i receptivni govor, kontakt očima, govor tela i nijanse intonacije od ključnog su značaja za socijalnu komunikaciju.
Kako je komunikacija izazovna za osobe s autizmom, većina njih nije u tome dobra i to ih frustrira i iscrpljuje. To ne znači da ne žele da imaju interakciju sa drugima, nego da taj proces za njih nije ni jednostavan, ni prirodan.
Čak je i osobama sa visokofunkcionalnim autizmom teško da rastumače facijalnu ekspresiju, intonaciju i govor tela. Osobe s autizmom često ne mogu da prepoznaju šalu ili sarkazam, niti trenutak u kome je u redu prekinuti razgovor. Mnogim osobama s autizmom nije lako da prate brze i žustre razgovore ili da brzo daju odgovor kako bi na očekivan način učestvovale u konverzaciji.
Visokofunkcionalne osobe s autizmom zapravo moraju da uče, putem direktnih instrukcija ili pažljivog posmatranja, kako da prepoznaju facijalnu ekspresiju i interpretiraju govor tela. Ujedno uvežbavaju sopstvene veštine socijalne komunikacije kao što su rukovanje, kontakt očima, osmehivanje i slično. Čak i posle višegodišnjih vežbi, mnoge osobe s autizmom i dalje ne mogu da prođu kao neurotipične zbog različite intonacije, pokreta i kontakta očima.
Osobe s autizmom, iako mogu biti veoma dobri posmatrači, generalno nisu dobre u oponašanju drugih. Dok se neurotipične osobe lako utope u društvo gledajući i oponašajući druge, osobe s autizmom ili nisu svesne nepisanih društvenih pravila ili im je teško da identifikuju i izvedu ponašanje koje vide oko sebe.
Pored toga, osobe s autizmom često biraju neuobičajene teme za razgovor, fiksirane su za svoje omiljene teme ili postavljaju neočekivana pitanja. Na primer, za osobu s autizmom koja je fascinirana astronomijom može biti gotovo nemoguće da se usredsredi na komunikaciju o nekoj drugoj temi. Zbog neupućenosti u socijalne norme, osobe iz spektra su nesvesne da je neprimereno postavljati lična pitanja, na primer, o fizičkom izgledu ili skorašnjem razvodu. Zbog svega toga, socijalizacija postaje nezanimljiva, neprijatna ili posramljujuća.
Većina osoba iz spektra je neuobičajeno osetljiva na buku, jaka svetla, intenzivne mirise i taktilne nadražaje. Bučni restorani i rok koncerti mogu biti fizički preplavljujući. Mnoge grupne aktivnosti isprepletene su sa barem jednim od tih izazovnih iskustava.
Svi ti izazovi čine socijalnu interakciju (naročito u velikim grupama) teškom i, u nekim slučajevima, iscrpljujućom. Kao rezultat, neke osobe s autizmom biraju da se retko socijalizuju ili preferiraju male grupe. Pretpostavka je neurotipičnih da, ako je nekome teško da se socijalizuje, to ne želi.
Introvertne osobe s autizmom
Većina osoba s autizmom odgovara opisu intorvertnih po Majers-Brigsovoj definiciji. Drugim rečima, većina osoba iz spektra preferira da se socijalizuje u malim grupama i da provodi dosta vremena u samoći.
- Ponudite interakciju u mirnijem okruženju, to će osobi s autizmom olakšati razumevanje i davanje odgovora sagovorniku.
- Obezbedite neophodan predah od buke i haotične interakcije na mestima za druženje i zabavu.
- Podržite posebna interesovanja ili dajte vremena i prostora za bavljenje tim temama.
- Dajte vremena za promišljanje i planiranje.
- Dajte vremena i prostora za obnavljanje energije neophodne za posmatranje, analizu i odgovaranje na socijalne znake.
- Pobrinite se da potencijalno negativna socijalna iskustva budu izbegnuta: posramljivanje, uznemirujući nesporazumu, zadirkivanje…
Iako su sve ovo važni i smisleni razlozi za preferiranje malih grupa ili samoće, nijedan ne ukazuje na potpunu nenaklonost socijalnoj interakciji. Iako socijalna anksioznost često ide zajedno s autizmom, ona nije zapečaćeni deo te dijagnoze.
Ekstrovertne osobe s autizmom
Mnogo je ekstrovertnih osoba u spektru. Njihov život znatno je teži nego život onih koji su introvertni. Mnogo je razloga za ovo:
- Malo je ljudi iz spektra koji mogu proći kao neurotipični. Čak i oni s najboljim namerama mogu imati negativne reakcije prema nekome ko zvuči drugačije, naročito ako ta osoba izgleda kao da uopšte ne raspoznaje socijalne znake.
- Osobe s autizmom obično govore i rade društveno neprihvatljive stvari, a da toga nisu svesne. Ovo obično vodi u niz negativnih ishoda; deca se suočavaju za zadirkivanjem i izrugivanjem, a odrasli bivaju optuženi za vređanje i neprilično ponašanje.
- Većina osoba s autizmom ima oblasti posebnog interesovanja i mnogi su fokusirani na oblasti o kojima je veoma teško razgovarati sa nekim drugim. Iako je u redu raspravljati o tim strastima u odgovarajućem kontekstu (u grupi koja deli ista interesovanja ili u klubu, na primer), to generlno predstavlja problem u konverzaciji. Neke odrasle osobe s autizmom osećaju se povređeno ili uvređeno zbog udaljavanja od odabrane teme.
- Nekim osobama s autizmom teško padaju očekivanja o održavanju kontakta očima, ličnom prostoru i čuvanju privatnosti. Stajanje preblizu, raspitivanje o intimnim pitanjima ili deljenje ličnih informacija obično se doživljava kao preteće, što vodi ka negativnom ishodu komunikacije.
Važno je napomenuti da osobe s autizmom mogu delovati kao introvertne zbog nedostatka kontakta očima i neobičnog govora tela. Sve to može zavarati: mnogo je ljudi iz spektra koji nisu uvek svesni kako njihova pojava i ponašanje utiču na druge.
Kako se osobe iz spektra snalaze u socijalnim interakcijama
Izazov je biti relativno društvena osoba kojoj nedostaju odgovarajuće veštine za uspešnu i spontanu socijalnu interakciju. Da bi prevazišle te izazove, osobe iz spektra koriste se različitim tehnikama. Ovo su neke:
- Koriste scenarije i rade probe kako bi se pripremili za učešće na socijalnim događajima kao što su intervju za posao ili kokteli.
- Postaju muzički ili pozorišni izvođači da bi imali određenu, prihvaćenu ulogu u socijalnom okruženju.
- Oslanjaju se na prijatelje i porodicu da govore umesto njih ili da probiju led (ovo je uobičajen pristup devojaka i žena s autizmom).
- Stupaju u što je više moguće interakcija sa sličnim osobama a kojima dele srodna interesovanja.
- Biraju manja okupljanja ili manje izazovne događaje (bioskop umesto odlaska u restoran, na primer).
- Provode većinu vremena sa veoma bliskim prijateljima ili porodicom koja razume njihove različitosti, interesovanja i izazove, bez osuđivanja.
https://www.verywellhealth.com
